Ima li nade za Klisuru

Decenijama unazad bilo da je reč o Zapadnoj Moravi koja predstavlja jedan od  najvećih vodotokova na području Srbije, ili nekoj drugoj reci, stručnjaci ističu i upozoravaju da njihova sudbina prevashodno zavisi od celokupne zajednice. Na drugoj strani, mada su privredna i ekonomska recesija uticale na smanjenje broja industrijskih pogona u slivu Zapadne Morave, kako ističe profesor dr Goran Marković sa čačanskog Agronomskog fakulteta, tako nešto ne bi trebalo da nas uljuljkuje.

– U slivu Zapadne Morave živi oko 1.5 milion ljudi grupisanih u 30 gradskih i više stotina seoskih naselja. Pre dvadesetak godina je bilo registrovano oko 200 manjih i većih zagađivača u slivu. Poslednjih godina, usled smanjenja industrijskih aktivnosti je evidentan i smanjen upliv otpadnih voda iz ovih izvora, ali su ostale komunalne (dominiraju fekalne i vode sa deterdžentima) i poljoprivredne aktivnosti (pesticidi i organski kontaminirane vode – osoka). Zapadna Morava kao i drugi rečni ekosistemi ima mehanizme samoprečišćavanja (fizičko-hemijski i mikrobiološki procesi) koji mogu u velikoj meri smanjiti efekat zagađenja. Ti mehanizmi zavise od veličine vodotoka, ali i od količine i vrste zagađujućih supstanci. Posebno negativan efekat imaju pojedine vrste toksičnih supstanci poput cijanida, fenola, teških metala i pojedinih pesticida. Zapadna Morava predstavlja kompleks staništa (jezerskih, brzo tekućih i prelaznog tipa) sa različitom strukturom podloge i različitim stepenom opterećenja uslovljenog blizinom i veličinom izvora zagađenja. Promene u živim sistemima se registruju na različitim nivoima. Organska zagađenja imaju posledice na mikrobiološku kontaminaciju rečne vode. Pored toga dolazi do  preteranog razvoja pojedinih grupa algi i vodenih biljaka. Prisutne su i promene u sastavu ribljih zajednica pri čemu  je teško proceniti koliki je uticaj zagađenja, a koliki drugih ativnosti  kao što su preteran izlov, intervencije u vodotoku kojima se remete prirodna plodišta (eksploatacija šljunka kod Parmenca, u Lađevcima, Varvarinu i na drugim lokalitetima) – objašnjava profesor dr Goran Marković koji je doktorirao na temi iz oblasti ihtiologije.

Zagadjenja Zapadne Morave i njihov uticaj na  živi svet su decenijama predmet istraživanja. Redovne kontrole kvaliteta rečne vode sa različitih lokaliteta obavlja Republički hidrometerološki zavod Srbije i Zavodi za javno zdravlje u Čačku, Kraljevu i Kruševcu, a  njihovim alnalizama su obuhvaćeni pored fizičko-hemijskih i analize pojedinih bioloških pokazatelja kvaliteta (mikrorioganizama i algi).

Profesor dr Goran Marković

– Pored toga, brojni istraživači iz različitih naučnih i visokoobrazovnih institucija su vršili i vrše istraživanja. Pre nekoliko godina su istraživači iz Biološkog instituta i Centra za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda analizirali sadržaj teških metala u mišićnom i drugim tkivima 10 vrsta riba iz akumulacije Međuvršje. Rezultati ukazuju da su sadržaji teških metala bili u okviru dozvoljenih vrednosti. Rade se analize i publikuju naučni i stručni radovi koji su dostupni užem krugu stručnjaka, dok šira javost nije upoznata sa rezultatima. U prethodnih 30-ak godina su evidentirana povremena zagađenja Zapadne Morave nitritima (jedan od osnovnih razloga  za izgradnju Sistema za vodosnabdevanje Rzav), fenolima, pojedinim teškim metalima (kadmijumom) i druga. Kada je reč o Ovčarsko-kablarskoj klisuri delimično je poboljšano stanje u nekim segmentima zaštite. Posebno kada je reč o zaštiti ptica (zabrana lova i stalni monitoring) i riba (organizovana ribočuvarska služba). Postavljen je veliki broj kontejnera i tabli upozorenja i obaveštenja. Nažalost, sve aktivnosti su na Turističkoj organizaciji Čačka koja je staraoc zaštićenog prirodnog dobra. Činjenica je da je povećan broj vikendica i povećan upliv fekalnih otpadnih voda koje utiču na povećanje organskog zagađenja. To dovodi do povećanja mikrobiološkog zagađenja i razvoja vodenog bilja koje truli i dodatno zagađuje vodu. Posledenjih godina su registrovane i nove vrste vodenih biljaka kojima odgovaraju ovakvi uslovi – kaže profesor Marković.

Uprkos svemu, profesor Marković je optimista kada je reč o sudbini ne samo Zapadne Morave već i ostalih reka i prirodnih bogatstava Srbije.

– Treba biti optimista iako je situacija složena. Realizacija aktivnosti na pristupanju EU u pogledu zaštite životne sredine treba da donese poboljšanje u ovoj oblasti, bez obzira da li ćemo i kada postati član. Edukacija mlađih kategorija stanovništva i primena kaznenih mera kod starijih uzrasta mogu da dovedu do unapređenja stanja životne sredine, pa i svih vodotokova regiona. Posebno mesto, ali i ogromna finansijska sredstva, zahteva izgradnja Sistema za prečišćavanje otpadnih voda – zaključuje profesor dr Goran Marković.

Tekst je deo projekta „Ovčarsko-kablarska klisura zaštićeno prirodno dobro ili izvor korupcije“.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

_______________________________________________________