In memoriam: Ljubiša Tošić

In Memoriam: Ljubiša Tošić

U Čačku je preminuo ugledni čačanski privrednik, društveno-politički radnik, nekadašnji generalni direktor fabrike „Sloboda“, Ljubiša Tošić.

Ljubiša Tošić, rođen u Užicu, sin jedinac u roditelja: oca Obrena i majke Dese. Rastao je kao voljeno i paženo dete. Uvek odličan đak u, mahom, siromašnom okruženju. U školu je nosio jednu svesku i poneki list iz obaveznih knjiga. Kao gimazijalac vodi konferancu u KUD “Abrašević” i, zahvaljujući svom divnom basu, peva u horu.

Polaže mature u gimnaziji, upisuje se na Mašinski fakultet i dosta brzo stiče zvanje diplomiranog inženjera mašinstva. Od prve godine je stipendista preduzeća “Sloboda” a kada je počeo da radi u toj firmi, ona nije imala više od dvadeset inženjera. On: mlad i lep. Kakva ga sve iskušenja vrebaju? On to, tada, ne može da zna.

Kreće njegova uzlazna karijera, od mesta u pogonu za održavanje, na kome se upoznaje sa celom fabrikom i ljudima u njoj, preko njegovog rukovodioca, inženjera u razvoju, direktora sektora za poslovanje sa inostranstvom i kooperaciju – do tehničkog direktora. Mnogo je putovao, ostvarivao broje kontakte i upoznao mnoge ljude. Kao vrhunskom stručnjaku neospornih kvaliteta, na njegovom radnom stolu, naći će se i mnogobrojne ponude koje ga pozivaju na odlazak u inostranstvo.

“Slobodu” i Čačak, medjutim, on uprkos kolebanjima, neće napustiti. Možda se i sada kaje zbog toga ali nije bilo lako predvideti nemilo doba koje će tek doći, a koje neće mimoići ni “Slobodu”. Paralelno sa poslom u firmi bavio se i društveno-političkim radom: biran je u organe upravljanja u fabrici, opštini, regionu, republičkoj privrednoj komori, na još nekoliko mesta od velikog društvenog značaja.

Bio je delegat na poslednjem kongresu Komunističke partije pred raspad Jugoslavije, a član KPJ bio je od gimnazijskih dana. Nezadovoljan podelom fabrike na OUR-e i nezavisna preduzeća, napušta svoju “Slobodu” i nudi znanje iz svoje struke koje – sada obogaćeno višegodišnjim iskustvom – termotehničkom preduzeću “Janko Lisjak” nastupajući kao njihov predstavnik za zapadnu Srbiju.

Veliki rezultati nisu promakli rukovodstvu “Slobode”. Nakon deset godina po pozivu SSNO-e, vraća se u svoju matičnu firmu ovoga puta u funkciji generalnog direktora. U vreme njegovog povratka “Sloboda” ima preko sedam hiljada radnika sa isturenim fabrikama u Ivanjici, Bajinoj Bašti i Gradiški.

Pored uspešne radne karijere Ljubiša je ceo život stožer u porodici. Nije lišen ni književnog dara: piše dnevnik celog života sve do bombardovanja Srbije 1999. godine. Tragediju koja je zadesila “Slobodu” doživljava lično.

Kakav bi to roman o životu porodice Tošić i životu Ljubiše Tošića bio?

Požrtvovan sin, otac i suprug.

Harizmatičan i rado viđen u svakom društvu. Prepun duha i iskričavog smisla za humor.

Lepo peva i zabavlja društvo koje je uvek, u dobrom raspoloženju, oko njega.

Vozi kola, kampuje, gradi i održava vikendicu i roditeljsku kuću.

Sve je to, nažalost, bledilo odlaskom u invalidsku penziju u kojoj je sada skoro već trideset godina. Sada, posle infarkta, je tih, miran, brižan otac i deda, oslabljenog zdravlja, nogu koje ga, delom, izdaju. Svi koji ga poznaju dive mu se i vole ga.

mr Vesna Tošić,  iz knjige „Odjeci tragova“ posvećene njenom suprugu za vreme života

_______________________________________________