Informativni skup u Koštunićima (FOTO, VIDEO)

U organizaciji Ekološkog udruženja „Suvoborska greda“, danas je u Koštunićima, pred nekoliko stotina prisutnih, održan informativni skup o najavljenim istraživanjima i iskopavanjima litijuma na području pranjanskog kraja.

Otvarajući skup i pozdravljajući prisutne, biolog i profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, inače rodjeni Koštunićanin, Duško Brković je, izmedju ostalog, istakao i sledeće…

– Ovo je kraj koji se poslednjih godina razvija prema ekološkim principima, koji je čist, zaštićen i proizvodi zdravu hranu, a naseljen je u prvoj polovini 18. veka, tako da smo mi prisutni ovde, već, devet ili 10 generacija. Ukoliko dozvolimo da se u našem kraju napravi rudnik litijuma, odnosno, da se napravi nešto što proizvodi velike količine sumporne kiseline, a troši enormne količine vode, jasno je da će, ako ne sutra, ono za par generacija unapred, ovaj prostor biti prazan, odnosno, pust – rekao je Brković.

Skupu se obratio još jedan rodjeni Koštunićanin, inače, ugledni stručnjak iz oblasti hemije, akademik Živorad Čeković.

– Veće kapacitete, odnosno, jača izvorišta litijuma se nalaze i u Nemačkoj i Češkoj, a sigurno je i da oni imaju veće potencijale za proizvodnju litijumskih baterija, odnosno, akumulatora za automobile. Ipak, nikome tamo ne pada na pamet da otvara rudnike. Zašto? Pa, zato što ne daju svoju prirodu i životnu sredinu ni po koju cenu. Uostalom, dobro je poznato da su najveća nalazišta litijuma u svetu u Čileu, Australiji i u još nekim zemljama, ali, van naseljenih područja, odnosno, po njihovim pustinjama – kazao je Čeković.

Doktor medicine i poznati domaći ginekolog, inače, poreklom Pranjanac, Duško Stanojević je uporedio sudbinu čitavog kraja i naroda sa sudbinom severnoameričkih Indijanaca, a na kraju, u svom stilu i poentirao…

– Nemam ja problem sa BDP-om, nego sa korumpiranim ministrima i svima onima koji mi vredjaju inteligenciju. Moja baba iz Prijevora je umela da kaže: „Možda ne mogu da snesem jaje, ali, umem da prepoznam koje je mućak“ – završio je Stanojević svoje izlaganje.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić je prisutnima predočio mnogobrojne podatke o istraživanjima i iskopavanjima litijuma.

– Sam „Rio Tinto“ je naručio istraživanja koja bi pokazala da nema štetnosti po okolinu, ali, i oni su bili iznenadjeni negativnim rezultatima po njih. Šta bi, onda, bilo da se pita običan narod. Zato vam je prilika da se na najavljenom referendumu, izjasnite protiv istraživanja i iskopavanja litijuma, i tako spasete vašu prirodu, prirodno okruženje i životnu sredinu – rekao je Ristić.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja „Odbranimo reke Stare Planine“ bio je, kao što je šira javnost i navikla, izuzetno oštar prema, kako ih je nazvao, „uzurpatorima i otimačima naše životne sredine“.

– Morate biti istrajni i hrabri, morate pokazati da se ne plašite nikoga, jer, verujte, dolaziće vam džipovima u kasnim večernjim satima, pokušavaće da vas zastraše i da im sami ponudite svoju imovinu. Morate biti beskompromisni i dosledni kako bi sačuvali ono što je vaše i što vam niko ne može oduzeti, uprkos tome što vas političari neće uzeti u zaštitu, nego, baš, naprotiv – naveo je Ćuta.

Skupu se obratio i Lazar Biorac iz Pranjana, jedan od organizatora skupa.

– Imao sam spreman tekst, ali, nakon ovakvih obraćanja i ovako stručnih i kompetentnih govornika, odustao sam od toga. Moram, samo, da napomenem da ni po koju cenu ne smemo dozvoliti da nas rasele, ili kako nam kažu, da nas „dislociraju“, da nam ruše grobove naših predaka, da nam truju zemlju, vazduh i vodu – rekao je Biorac, navodeći stihove „Prkosne pesme“ Dobice Erića, kao i „Otadžbine“ Djure Jakšića.

Takodje, izuzetno emotivan govor je održala i Ljiljana Bralović, književnica i pesnikinja, ili, kako ona sama za sebe voli da kaže, „seljanka iz Pranjana“.

– U Koštuniće se iz rata nije vratilo 140 muških glava. Ima li danas toliko meštana Koštunića na skupu? Nema. U svoje domove u Pranjane iz rata nije došlo 260 ljudi. Gde su danas Pranjanci? Moja familija Bralović je jedna od najbrojnijih u selu, a na skupu nema više od četiri, pet ljudi. Pa, ni mi nismo dokoni, i mi smo imali posla kod kuće. Zvali smo i predsednika naše opštine. Nije došao. Kaže, „to može da bude tek za 10 godina“. Časkom prodje 10 godina. Zvali smo i predsednika pranjanske mesne zajednice. Nije došao. Kaže, „pred moju kuću nije došao niko da traži da mu nešto prodam“. Pa zar smo dotle došli? Da čekamo da nam dolaze u kuće? Živojin Mišić je sa ovog mesta komandovao Suvoborskom bitkom. Mi sada bijemo Suvoborsku bitku našeg vremena – bila je jasna, precizna i koncizna Ljiljana Bralović.

Skupu se zdravicom i prigodnim govorom obratio i Dragan Simović iz Dobrinja, pročitano je i nekoliko pisama podrške, dok je podršku skupu svojim prisustvom dao i predsednik opštine Topola, Igor Petrović.

GMINFO, G. Trifunović