Иницијатива за доношење Одлуке о Улици Нике Николе Стојића у Гучи
Удружење „Наше Драгачево“ из Гуче заједно са пријатељима из Удружења „Самоуких сликара и вајара Драгачева“ покренуло је иницијативу поводом великог јубилеја 60. година Драгачевског Сабора трубача у Гучи, те уочи прве годишњице смрти његовог суоснивача, једног од најеминентнијих и највећих интелектуалаца Драгачева Николе Нике Стојића, у име његових пријатеља, поштовалаца, ученика, сарадника и суграђана, да део садашње улице Богдана Капелана у Гучи понесе име овог великог сина Драгачева.
Први потписник ове иницијативе је познати драгачевски књижевник, истраживач и сликар Јовиша Славковић, најбољи пријатељ и дугогодишњи најближи сарадник почившег Нике Стојића.
Ника Стојић рођен је 4. фебруара 1930. године у Гучи, од оца солунца Драгољуба, и мајке Станојле (рођ. Бугарчић). Основну школу завршио је у родној Гучи, а Гимназију у Чачку, преживљавајући ратне страхоте и нацистичку окупацију. Студије српског језика и књижевнoсти завршио је на београдском универзитету.
Радни век проводи у Гучи као професор и директор у Основној школи у Гучи, те као директор Дома културе у Гучи. Са неколицином културних прегалаца, као млад интелектуалац покреће далеке 1961. године, манифестацију Драгачевски Сабор трубача у Гучи.
Био је изузетно плодан аутор, који је потписао преко 70 књига поезије, прича, монографија, лексикона, а као сарадник писао је за десетина часописа и новина, те рецензија за друге ауторе. Поред књижевности бавио се склуптуром и вајањем. Признат и поштован широм Србије и бивше Југославије, а вољен од својих комшија Гучанa и свих Драгачеваца.
Један је од оснивача Културно-просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког Друштва Драгачева. Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима се посебно истиче Вукова награда.
Био је ожењен Станиславом (рођ. Панајотовић), професором биологије, са којом има ћерку Радмилу.
Као велики храст деценијама је бдио над културним, друштвеним и јавним животом Драгачева, остављајући за собом неизбрисив и непролазан траг. Човек – сведок века, огромне мудрости и енциклопедијског знања био је млађим генерацијама узор, искрен пријатељ, мудар саветник и диван саговорник.
– Иако је у рано јутро 4. децембра 2020. године тај поносити и горостасни драгачевски храст пао, он ће вечно стамен живети, а својим изданцима и бесмртним, непролазним делом бити светионик свим будућим генерацијама и нама његовим савременицима. Његови кораци недостају Гучким улицама, а његова господска појава свима који су га поштовали – кажу иницијатори предлога да улица у Гучи добије име по Николи Ники Стојићу.
У данашњој улици Богдана Капелана Ника Стојић провео је готово целокупан свој овоземаљски живот, од најранијег детињства, одрастања, основног школовања, почетака каријере, плодног и обимног стваралачког рада, све до позних година. У истој улици је и окончао своје бивствовање.
– Предложили смо да се по Ники Николи Стојићу назове део садашње улице Б. Капелана, од почетка постојеће улице Б. Капелана на граници са Тргом Слободе, до укрштања постојеће улице Б. Капелана са улицом Милоша Обилића. Остатак улице Богдана Капелана задржао би свој постојећи назив. Сагласност за ову иницајативу затражили смо од ћерке Нике Николе Стојића, госпође Радмиле Раде Богдановић из Београда, са чим се она сложила. Сматрамо да је ово један од начина да се Гуча и Драгачево одуже на достојан начин свом великану који је цео свој живот и стваралаштво посветио родном крају – кажу иницијатори предлога.
Иницијатива ће трајати до 14. октобра 2021. када је у плану одржавање Комеморације Ники Стојићу у Гучи и када ће ова иницијатива и прикупљени потписи бити предати Скупштини општине Лучани.
– Иницијатива се потписом може подржати у просторијама наша два Удружења и код наших представника.Сви поштоваоци Никиног рада који физички нису у могућности да подрже нашу иницијативу могу то учинити својим дописима, које могу послати на мејл Удружења nasedragacevo@gmail.com, а које ћемо такође предати уз прикупљене потписе Скупштини општине Лучани – поручују из Удружења „Наше Драгачево“ и Удружења „Самоуких сликара и вајара Драгачева“.
Удружење „Наше Драгачево“ у сарадњи са потомцима великог народног добротвора Андрије Протића (1869-1945), ускоро покреће сличну инцијативу и за овог значајног јавног прегаоца из прошлости Драгачева.
___________________________________________________________________________
Puna podrška za inicijativu, „Naše Dragačevo“ uvek predloži nešto pametno.
О покојнику све најлепше.
Не постоје оснивачи Сабора трубача, већ организатори.
Идејни творац Сабора је новинар Политике Блажо Трифуновић са књижевником Бранком В. Радичевић а организатор Властимир Лале Вујовић као у то време председник ОО ССРН Лучани. Сви остали су учесници у организацији и не видим у чему су они важнији од неких касније далеко успешнијих.
Никола има одређене заслуге као писац и сакупљач народних умотворина, организације самоуких сликара и вајара. И то је то.
Све што је радио је наплатио. Покојном Адаму Т. је тражио да наплати дневнице и кад је као пензионер убијао време и долазио на бесплатну кафу у Дом културе.
Не видим разлог за толико величање и стварање култа личности која се самопромовисала и врло често лажно представљала.
Да би нека улица носила његово име требало би да прође доста времена како на то не би утицали они који га познају, и како комшије не би због тога мењали место пребивалишта.
Можда би било боље да Удржрње самоуких сликара (или само вајара) носи његово име.
Jesi ovo ti Jovane Kovačeviću? Od kada ti imaš mišljenje? Nemoj spominjati Nikino ime uzaludno, nisi do malog prsta ne njemu nego bilo kome…u kom sistemu si ti nešto postao…jadno li je to društvo…videlo se prošle godine ko si i šta si kada si držao slovo na „60.saboru“…sa rukama u džepovima i poluskllopljenim rečenicama…sedi 1
„Planinar“ (Parmezane). Držao bi i ti ruke u dzepovima i igrao bilijar da imaš štap. A pošto ti je probušena postava na dzepovima možeš samo da držiš ruke u gaćama i pričaš prazne priče. Poštapaš se drugim ljudima da bi neko za tebe čuo.
Najbolji direktor Doma (ne) kulture u Guci je Jova Kovacevic, ma sta to o njemu mislio. On je i savetnik predsednika op-stine a Nalis V. žuta baba iz Pozege mu je pravni savetnik. Ustani kad izgovaraš ime Jovana Kovačevića iz sela Vica prema Donjem Dubcu. Sta ti imas protiv čoveka koji svojom energijom i lukavstvom je prevazišao i Niku Stojic.
Nemam ništa…evo počeo sam da ustajem pri pomisli na tu intelektualnu gromadu. Zna li on sve padeže? Kad govori, čini se da ne zna….tanak je i sa fondom reči. Trebalo bi da pročita po neku knjigu…za svaki slučaj da uzme nešto za glavobolju. Hoće čitanje sitnog fonta da izazove glavobolju
Blažo je — Radivojević!!!
Da se zna, jer je i on gromada!!!
Ulica u Guči treba da nosi naziv po prvom osvajaču trube a to je Desimir Perišić
Браво за овај предлог. Пуна подршка.
Ulica u Viči treba da nosi ime J.Kovač…nemerljiv doprinos kulturi je dao. Uništio je potpuno. Pravi primer kako jedan direktor treba da izgleda, govori i ponaša se…on ustane starijima da sednu, poštuje autoritete (ako bi znao za pojam)…redovno čita svih pet tabloida, dakle intelektualac parexelans…za života treba da dobije ulicu ali mislim da je najbolje da se nekom brdu da njegovo ime…
Ulica Slobodana Jolovića
Hoće li ostati neka uličica, makar i slepa, za Jovišu.
Može i sokak.
Ulicu bi trebalo nazvati po cenjenoj gospodji,koja je puno učinila za Guču,bez nje nebi dobili izbore : Ulica Dijane Hrkalović
Počasni gradjanin Guče treba da se dodeli Vučiću i onda nazvati ulicu Gospodara Vučića