Иницијатива за доношење Одлуке о Улици Нике Николе Стојића у Гучи

Удружење „Наше Драгачево“ из Гуче заједно са пријатељима из Удружења „Самоуких сликара и вајара Драгачева“ покренуло је иницијативу поводом великог јубилеја 60. година Драгачевског Сабора трубача у Гучи, те уочи прве годишњице смрти његовог суоснивача, једног од најеминентнијих и највећих интелектуалаца Драгачева Николе Нике Стојића, у име његових пријатеља, поштовалаца, ученика, сарадника и суграђана, да део садашње улице Богдана Капелана у Гучи понесе име овог великог сина Драгачева.

Први потписник ове иницијативе је познати драгачевски књижевник, истраживач и сликар Јовиша Славковић, најбољи пријатељ и дугогодишњи најближи сарадник почившег Нике Стојића.

Ника Стојић рођен је 4. фебруара 1930. године у Гучи, од оца солунца Драгољуба, и мајке Станојле (рођ. Бугарчић). Основну школу завршио је у родној Гучи, а Гимназију у Чачку, преживљавајући ратне страхоте и нацистичку окупацију. Студије српског језика и књижевнoсти завршио је на београдском универзитету.

Радни век проводи у Гучи као професор и директор у Основној школи у Гучи, те као директор Дома културе у Гучи. Са неколицином културних прегалаца, као млад интелектуалац покреће далеке 1961. године, манифестацију Драгачевски Сабор трубача у Гучи.

Био је изузетно плодан аутор, који је потписао преко 70 књига поезије, прича, монографија, лексикона, а као сарадник писао је за десетина часописа и новина, те рецензија за друге ауторе. Поред књижевности бавио се склуптуром и вајањем. Признат и поштован широм Србије и бивше Југославије, а вољен од својих комшија Гучанa и свих Драгачеваца.

Један је од оснивача Културно-просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког Друштва Драгачева. Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима се посебно истиче Вукова награда.

Био је ожењен Станиславом (рођ. Панајотовић), професором биологије, са којом има ћерку Радмилу.

Као велики храст деценијама је бдио над културним, друштвеним и јавним животом Драгачева, остављајући за собом неизбрисив и непролазан траг. Човек – сведок века, огромне мудрости и енциклопедијског знања био је млађим генерацијама узор, искрен пријатељ, мудар саветник и диван саговорник.

– Иако је у рано јутро 4. децембра 2020. године  тај поносити и горостасни драгачевски храст пао, он ће вечно стамен живети, а својим изданцима и бесмртним, непролазним делом бити светионик свим будућим генерацијама и нама његовим савременицима. Његови кораци недостају Гучким улицама, а његова господска појава свима који су га поштовали – кажу иницијатори предлога да улица у Гучи добије име по Николи Ники Стојићу.

У данашњој улици Богдана Капелана Ника Стојић провео је готово целокупан свој овоземаљски живот, од најранијег детињства, одрастања, основног школовања, почетака каријере,  плодног и обимног стваралачког рада, све до  позних година. У истој улици је и окончао своје бивствовање.

– Предложили смо  да се по Ники Николи Стојићу назове део садашње улице Б. Капелана, од почетка постојеће улице Б. Капелана  на граници са Тргом Слободе, до укрштања постојеће улице Б.  Капелана са улицом Милоша Обилића. Остатак улице Богдана Капелана задржао би свој постојећи назив. Сагласност за ову иницајативу затражили смо од ћерке Нике Николе Стојића, госпође Радмиле Раде Богдановић из Београда, са чим се она сложила. Сматрамо да је ово један од начина да се Гуча и Драгачево одуже на достојан начин свом великану који је цео свој живот и стваралаштво посветио родном крају – кажу иницијатори предлога.

Иницијатива  ће трајати до 14. октобра 2021. када је у плану одржавање Комеморације Ники Стојићу у Гучи и када ће ова иницијатива и прикупљени потписи бити предати Скупштини општине Лучани.

– Иницијатива се потписом може подржати у просторијама наша два Удружења и код наших представника.Сви поштоваоци Никиног рада који физички нису у  могућности да подрже нашу  иницијативу могу то учинити својим  дописима, које могу послати на мејл Удружења  nasedragacevo@gmail.com, а које ћемо такође предати уз прикупљене потписе Скупштини општине Лучани – поручују из Удружења „Наше Драгачево“ и Удружења „Самоуких сликара и вајара Драгачева“.

Удружење „Наше Драгачево“ у сарадњи са потомцима великог народног добротвора Андрије Протића (1869-1945), ускоро покреће сличну инцијативу и  за овог значајног јавног прегаоца из прошлости Драгачева.

___________________________________________________________________________