Prethodni članak
Inicijativa za podizanje spomenika knezu Stracimiru u Čačku
Objavljeno 10/08/2018
Grupa čačanskih istoričara, istoričara umetnosti i pravnika, pokrenula je inicijativu za podizanje spomenika županu Stracimiru Nemanjiću u centru Čačka.
Inicijativa je objavljena za Fejsbuk stranici Ustorija Čačka, koju administriraju istoričari Goran i Danijela Davidović.
ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА
КНЕЗУ СТРАЦИМИРУ У ЦЕНТРУ ЧАЧКА
Споменици увек репрезентују одређену идеју, особу или догађај и као такви не само да су уметничко дело, већ и снажна симболичка представа која носи многе поруке, али и колективне идентитетске и сваке друге вредности у епохи свог настанка.
Сматрамо да је иницијатива да се у Чачку подигне споменик кнезу Страцимиру Немањићу исправна и племенита и да је крајње време да се после читавих 26 година од првог јавног представљања оваквог подухвата у јавности, једно репрезентативно обележје коначно и постави у центру града у коме живимо радимо.
Кнез Страцимир је потврђена историјска личност, брат Стефана Немање и оснивача династије Немањића, који је крајем XII века владао подручјем око Западне Мораве и у месту Моравски Градац подигао манастир посвећен Богородици. Сви релевантни историјски докази потврђују да се око овог манастира, чија је црква темељно преуређена у XIV веку, развио град Чачак. Симболика споменика кнезу Страцимиру указаће на вишевековни континуитет живота нашег града. На тај начин наш савремени Чачак везује свој идентитет за српске средњовековне националне традиције и вишевековну државност своје отаџбине. Увек треба истицати да је Чачак и у средњем веку имао важну и истакнуту улогу у Србији, о чему се деценијама није водило довољно бриге. Поред тога, то треба јавно казати, све друге традиције које баштини наш град већ имају одређена јавна обележја.
Такође сматрамо да ће подизање споменика кнезу Страцимиру покренути нова научна истраживања у нашем граду, која би потврдила старост саме цркве за коју многи историјски извори говоре да је сигурно подигнута у XII веку. Досадашња фрагментована археолошка истраживања још нису донела јасне налазе из овог периода, али јесу за XIV век. Међутим, за симболику споменика кнезу Страцимуру није од пресудне важности да ли је Страцимирова задужбина била баш тачно на месту данашње цркве, негде поред ње у самом центру града, или можда на некој другој локацији у ближој или даљој околини. Свакако да је Страцимир управљао подручјима у Западној Србији, и да је он поуздано најзначајнија историјска личност из средњег века за коју се Чачак може везати.
Искрено се надамо да ће споменик кнезу Страцимиру ускоро постати део урбаног амбијента нашег града, незаобилазан симбол препознатљив свима који посете наше место. У вези тога важно је и да локација за подизање споменика у центру Чачка буде адекватно одабрана. Претпостављени репрезентативни изглед споменика, јер сва „минијатурна” или „штедљива” вајарска решења не би имала много смисла, захтева и озбиљан приступ у конкурсу за његову израду. Ликовно решење свакако мора изражавати снажну симболику која прати идеја повезивања са српском средњовековном историјом, што захтева фигурално а не апстрактно решење, али истовремено мора бити и део савремених тенденција у вајарству које одговарају духу времена у коме живимо и ликовној традицији која већ постоји у Чачку.“
С поштовањем,
- др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник, Народни музеј Чачак
- Радивоје Бојовић, историчар, музејски саветник, Народни музеј Чачак
- Делфина Рајић, историчар уметности, музејски саветник, директор Народног музеја Чачак
- Лела Павловић, историчар, архивски саветник, директор Међуопштинског историјског архива Чачак
- др Богдан Трифуновић, историчар, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ Чачак
- Горан Давидовић, историчар, архивски саветник, Међуопштински историјски архив Чачак
- Иван Ћаловић, адвокат из Чачка
- Данијела Давидовић, професор историје
- Мирослав Пурић, историчар, Међуопштински историјски архив Чачак
- Др Дејан Ристић, историчар из Београда
- Др Милутин Живковић, историчар из Београда
Šta će Ćalov među ovim potpisnicima? Kakve on veze ima sa istorijom, a naročito sa umetnošću? Osim što se nameće svuda ne bi li se uvalio na nečiju listu.
Kao ugledan i uspesan gradjanin Cacka njemu je mesto na tom spisku potpisnika. Uskoro ce i svi gradjani moci da istu peticiju potpisu. Njegovo ime je svakako uticalo i da se ova akcija medijski proprati, u suprotnom bi bila ignorisana i ismejavana, kao sto je vec bilo. A na spisku se nalazi i bivsi direktor Narodne biblioteke Srbije, dr Dejan Ristic.
SVAKA CAST.TRG BEZ SPOMENIKA NIJE TRG.
Ovaj Calovic postaje malo naporan, poceo je da se meša u sve. Ako hoce da se bavi politikom neka napravi svoj program, izlozi ga građanima i izađe na izbore, pa šta uradi. Potpisuje peticiju sa istoričarima, malo odudara od ljudi sa spiska. Sto se tice spomenika, ideja je super samo mi nije jasna ova inicijativa jer je gradonačelnik pre neki dan izjavio da je počela izrada idejnog projekta za spomenik knezu Stracimiru u Čačku. Nije ni važno, važno je da naprave nešto lepo po čemu bi Čačak bio prepoznatljiv.
Odlična ideja. Potpuno racionalna i razložna.
Maksimalno podržavam!!!
Mrzi me da citam tekst, ali koliko se ja secam, ideja je bila da na platou gradskog pojila bude taj spomenik….
Srednji vek,feudalci,hiljadugodisnja drzavnost???Hrlimo mi da nam svakodnevnica bude slicna srednjovekovnoj i bez spomenika…
Ove seljake sve podseca na pojilo
Текст са сајта Расен:
ЧАЧАК – Током средњег века овај град се звао Градац, са идентичном етимологијом као и аустријски град Грац који су основали такође Словени; конкретно, градац значи “мали град, мала утврда”. Можда би био и леп као свој алпски имењак да нису дошле Османлије, окупирале нам земљу па тако и њега и почеле да га називају “чачак” што на турском језику значи “блато, муљ”. Турке смо отерали, али је Чачак остао Чачак. Не усуђујемо се да позовемо житеље Чачка да врате име Градац, али би нам било драго да то ураде. Лепше звучи.
Koliko se ja secam u cacak je promenio ime pre turaka a blato na tuskom se kaze “Camur“ a ne cacak uvek upitam samoga sebe koje bacio buvu da je cacak blato! a iskreno voleo bih da se zove gradac nego cacak!
Подржавам иницијативу стим да име треба да му буде Моравски Градац јер је то оригинално име у тренутку оснивања. Страцимир, жупан „Крштене Србије“, је разбаштинио Градину на Јелици и њених 5 манастира, са њих довео 8 породица и на ледини, остацима римског војног логора, засновао нови град по свим ондашњим латинским правилима. када је могла Јагодина да врати старо име, када то тражи Зрењанин, сасвим оправдано је да то уради и Чачак. Такође ће бити лепше на саобраћајним таблицама „МГ“ уместо „ГР, ГА, ГД или ГЦ“, од садашњег „ЧА“, свакако.
Sjenica je Sjenica. Ercovanija Ercovanija a Cacak je Cacak.
Нешто размишљам боље би било да те паре уплатимо сиротињи да ПОДИЖЕ децу да касаба не остане пуста. Нека историка нек још мало пруче СРАЦИМИРА а нарочито Римљане можда угледају још негде наслаганиг облутака које је Море наслагало око неког купатила. Него ми неје јасно са чега су Ромеји грејали воду за купање кад није било тада гаса из РУСИЈЕ:
Sepso..
Kad ovako veliki broj istoričara (i onih kojima je istorija deo profesije), tvrde da je Stracimir bio knez, može se zaključiti da je Srbija (ili bar njen deo) u Stracimirovo vreme bila kneževina. Istoričari, istoričari… vodite računa : da se Miloš Veliki ne naljuti?
Knez a ne zupan. Potvrdjeno.
Где је то потврђено? Крштена, Страцимирова Србија и Рашка (Тихомирова и Немањин) биле су жупе, на лимесу римске Далмације. Градина на Јелици је била бискупија, прво под Сирмијумом, касније под Солином. А жупом влада жупан. Има још нас славеноСрба, иако су у већини „посрбице“ и поправослављени влаји.
Ако су Страцимира историчари и потписници иницијативе назвали кнезом, онда је иницијатива у старту осуђена на неуспех. Јер, „начем’ воденица промеље, на томе и оста“. Ако су то написали новинари и уредници, од кога је боље није ни за очекивати.
Pitajte naseg Cacanina istoricara dr Jecmenicu, on je trenutno jedan od najboljih strucnjaka za srednji vek. I on podrzava ovu inicijativu.
Anonimys, ja bih prerekao da seljaci pre misle od svega da je fontana…
Kakva nebuloza, Cacak na turskom jeziku nema nikakvo znacenje. Prvi put ime se pominje u dubrovackim spisima 1432 god.. ,znaci grad nosi ovo ime 600 i nesto godina i sad se nasli pametnjakovici da im se ne svidj ime grada. Kome se ne svidja ime Cacak neka ide u moze da ide u Sjenicu, mozda mu se tamo svidi. Lepo je 975 napisao komentar. Cacak je Cacak.
Nemojte bacati novac ima ulica njegovim imenom.
Dosta nam je jelka,fontana,stadioni dr.bezvezna ulaganja,a narod gladuje.
Ако је Немања био велики жупан, онда је његов старији брат пре носио титулу жупана него кнеза.Друго, у ниједном турском речнику не постоји реч чачак. Та-чно је утврђено да је у питању стари српски назив, који се најдуже задржао код Срба у Далмацији и Славонији као име за смрзнуту или на други начин згуснуто блато,настао палатализацијом од речи скак. Познато је, иначе де је од поплава Мораве једино био заштићен брежуљак где се и данас налази богомоља.
Друго, овде су се налазила и насеља из римског доба, јер је овуда пролази важан путни правац. Значи наш град је дуговечно насеље које трајно треба да дони данас треба да носи име Чачак. Чудно је,међути, да смо за време владавине династије Илић почели да славимо 19. децембар узет из дубровачког архива где је сачуван један судски позив са тим датумом а409.године. Ово би све требало да знају ови овде наређани чачански историчари…
Све је тако али има и још. Пре него што је добио име Чачак, настао је као и звао се Моравски Градац. То је период када се дозвољава слободна тровина и Рим подстиче реромеизацију, рецивилизацију источног Илирика, и стварање слободних градова. На том принципу, четири сина једног оца, Завиде, добијају у власт поседе источног Илирика и креће се концептом, слободан град, слободна трговина и тргови. Моравски Градац имао је два трга, велики, за храну и ситне потрбштине и мали трг, за перад и ситну рогату стоку, вравчад. Међутим када је Немањи успело оно што није Мирку Топаловићу(хоћу мој део), Моравски Градац је изгубио улогу бискупије и остао само град, па је назван новим именом, Чачак а бискупија пребачена за Ариље. Тако да је Градина на Јелици-оригинал, Моравски Градац-елита, а Чачак-прва репродукција. Иначе, два века касније, у Британији су се на истом концепту развијали нови градови, као на пример, испод Единбурга, Нови Единбург и многи други.
Postovani koji se u sve razumete,pa ste bolji lekari od lekara,bolji profesori od profesora,svakako i bolje sudije od istih i nadasve bolji istoricari od pomenutih:dakle,u vreme o kojem istoricari govore Srbija je bila vazalna drzava pod vrhovnom vlascu Vizantije.U pomenuto vreme njen vladar bio je najstariji od brace,Tihomir i nosio titulu veliki zupan.Mladja braca,Miroslav,Stracimir i Nemanja dobili su na upravu delove drzave koji su nazivani udeone knezevine,pa i oni nose titulu „udeoni knez“.Dakle,Stracimir je knez,udeoni.Nemanja je posle sukoba sa Tihomirom i Tihomirove smrti postao vladar,veliki zupan.Dakle,vi strucnjaci opste prakse sto se u sve najbolje razumete,pustite ljude koji su za to strucni da rade svoj posao!Inicijativu podrzavam a cenjene kolege pozdravljam ,jer ih sve potpisane znam,neke i vrlo blisko i smatram da su poslednja oaza kulture u ovom bednom gradu,gde svakojaki sebi daju za pravo da pljuju po dokazanim strucnjacima
Слушај „специјалац“,имена за мазање, Византија никада није постојала. Постојало је само Источно римско царство а сам Визант је било село на чијим темељима је Константин подигао Константинопољ, и то је све од“ чувене“ Византије. Чак се и Сулејман називао „наследником ромејског царства“. Србија је као држава настала на Верлинском конгресу а у средњем веку то су биле „земље“ обласних господара,какве „црне“ државе. Данашњим Србима је и Лазар-„Цар“, а он није био ни краљ, већ само кнез Моравске Србије,у време док је „крштеном Србијом“ владао Алтоманов син Никола. Све наведене потписнике поштујем, али поштујем и оно што су ми оставили преци, а они су били администратори бравчадског трга у Моравском Градцу. Родоначелник фамилије нам је пописан у дефтеру из 1528/29 за село Чачак у срезу Трнавском, нахија Пожешка. Историчарима препоручујем да буду повесничари и рецимо да посете српску цркву у Шибенику и дигитализују огромну грађу која на тавану цркве скупља прашину. Обишао сам 1989.попео се и видео. Исто то могу и да ураде са грађом из Дубровачке цркве, и њу влага изједа, и то сам видео 1991. У сред рата из Мокошице одвео ме је Италијан, представник Црвеног крста и рекао, „Господине да ли знате за ово ваше благо“. „Знам, али сачувајте га због вас, оно је део ваше цивилизације јер данашњи Срби више воле руско говно од америчке торте“. О повесној грађи на тавану цркве Свети Марко више није потребно трошити речи. Једино је она из Трста нешто сачувана. Али да не ширимо тему. Страцимир је био жупан „крштене“ Србије, оснивач слободног града, данашњег Чачка и свакако заслужује грандиозан споменик на великом тргу, пјаци.
Sigurno je Stracimir zaslužio, deo istorije Čačka…ulica ima, trg,spomenik treba da postoje….šta je sa onima koji su živeli, stvarali i razvijali grad…..istorija su i pisci, umetnici, sportisti, naučnici, neko ko je potekao iz našeg grada, a koga poznaje svet….šta je sa domaćim i stranim ljudima koji su stvarali grad, a 1945 nestali i oni i njihova dela…KREN je bio poznat i van granica Srbije….bilo je tu i drugih Krenova i domaćih i stranih….danas ih se niko ne seća, ali njihova dela žive….i stariji čačani ih se sećaju po pričama roditelja, deda….vratimo ih u život..
Moj strucnjaku, i Sibenik i Dubrovnik se obilaze, gradja sredjuje i digitalizuje ali od Arhiva Srbije, kao nacionalne i krovne ustanove. Drugo, povijesnicaru, srez trnavski nije postojao 1528.godine.
Поштовани „Страцимире“, нисам стручњак, већ „трговац“ информацијама. Предпостављам да сте ви трговац знања. Драго ми је ако било ко дигитализује грађу набројаних српских цркава, јер оно што сам ја видео и затекао било је у врло јадном стању. Али као и досада, сва грађа која сведочи о томе да је српско национално биће зачето као део западне, латинске цивилизације, остаће ван домашаја ширих стручних кругова и јавности. Највећу „корист“ имаће и даље „гроф“ јуниор и „чика“ Кусовац. И даље ће се робовати о Косову као колевци и нико неће истраживати ко је тај „непознати“ Завида, чија 4 сина у једном тренутку постају „господари“ источне Далмације па до граница Леванта. А „крштена Србија“, Страцимирова и Алтоманова „црни су вилајет“ данашње српске цркве. За срез трнавски сте у праву, али то је био „false flag“, да проверим да ли било ко, ко је пустио чланак, уопште чита коментаре. Рекох, на почетку, нисам ни повесничар ни историчар. И за крај, (х)историчар и пов(ј)есничар нису два назива за исти појам, већ два сасвим различита термина и немају везе са лексиком. већ суштином тог заната. Пов(ј)есничар се држи факата и материјалне грађе. (Х)историчар ту грађу „тумачи“ и „обрађује“, „презентује“ према тренутној потреби „залуделих овчица“ и њихових владара. Желим вам сав успех у реализацији пројекта али највећи отпор имаћете у данашњој српској цркви. Бављење Страцимиром и његовим градниозним пројектом, првим слободним градом у Срба, захтева велико стрпљење и упорност. И „копање“ по „западним“ архивима.
Najbolji primer je davanje naziva ulica u cacku. Ali grad drze ljudi koji nemaju korene iz ovog kraja, pa tako nije ni cudo sta se desava. Jedina oaza je u ustanovama kulture gde jos ima nasih starosedelaca koji mogu nesto uraditi. Ali i tu ima dosljaka. Zbog toga podrzimo ovu akciju
Најбоље је бре да се дигне споменик овим револуционарима из петог октомбра. Нако у колони један по један, на челу Вељаш, па Динкић, Ђелић, Коштуница и тако редом сви са симболичним караватама малку дужим.Пустите бре Страцимире и историцима нека му они дигну од својиг пара кад су тако родољубиви нек дају бре ко генерал Катанић школу у Бресници да иг народ сутра помене и попови у божјој служби. Овај коцкаст потписани вероватно му је глава коцкаста немо бре сере по моји коментари ако нема друга посла.
Sepso šatroseljovokabularna!
Ćalov se gura na svaku listu ne bi li se promovisao. KAKVE TI VEZE IMAŠ SA SPOMENIKOM KNEZU STRACIMIRU?!
Konacno nesto dobro. Svaka cast.
Sto se Calovica tice, dobar i pmetan covek
na mestu koje mu dolikuje .
Veliki posdrav Vama dragi Ivane i svima Vama
koji ste pokrenuli ovu inijacitivu. Podrsku imate, zelim da istrajete.
Svojevremeno Čačanske novine su, povodom predloga ateničkog magistra Velja da se na kružnom toku kod pokojne Moravice podigne spomenik srpskoj majci, iznele predlog da se na tom mestu postavi grandiozni spomenik srpskom falusu koji bi mogao da se vidi iz svih delova Čačka. Bio bi to najslikovitiji simbol onoga što su Čačani dobili od magistra i njegovih naprednih naslednika.
Koliko razumes napisano govori tvoj komentar.Margarin nije moje ime vec se upravo odnosi na vas sto se u sve mesate i razumete.Tako si valjda razumeo i sve ovo ostalo o cemu komentarises,pogresno.To se u psihologiji naziva vetbalna komunikacija,kad ne razumes ili razumes procitano
Kakva inicijativa i od koga? Izmišljaju rupu na saksiji. To je već projektovano, dato idejno rešenje – Minja Rdaovanović nacrtao sve jasno ko dan. Ideja, inicijativa već postoje samo realizacija. Uređewe trga po projektu prof. dr Miloša Radovanovića. Pronađite i objavite kompletno idejno rešenje uređenja trga u čijem je sastavu i spomenik Stracimiru.
Ideja i projekat postoje od 1992. Posle velikog naucnog skupa povodom 800 godina crkve. Dr Milos Radovanovic je uradio GUP posle 2000. i tada je predvidjeno da se uradi spomenik. Ali od tada nista. Danas su i vlast i odredjene grupacije u Cacku protiv ovog projekta i zbog toga je ova inicijativa ponovo pokrenuta i aktuelizovana, da nam se ne bi ponovo nametnulo neko resenje koje nema ama bas nikakve veze sa gradom i nasom istorijom.
Koliko je dragi nas Stojane poznato vecini cacana nas gradonacelnik je ovo vec rekao da ce da se podigne spomenik. Lose te Ivan placa, a i kakve veze on ima sa umetnoscu. Uostalom i on je umetnik za pojedine stvari!
Svi gradjani mogu uskoro potpisati peticiju. U cemu je problem sto je jedan ugledan advokat potpisao. Bolje on nego neki tzv narodni poslanici. On je barem nas Cacanin.
SPOMENIK KNEZU STRACIMIRU, ODLICNO.ADVOKAT
IVAN CALOVIC JEDAN OD PREDLAGACA I TO ODLICNO.
OBRAZOVANI, PAMETNI I CESTITI LJUDI TREBAJU OVOM GRADU INARODU.
VI DRAGI MOJ PAMETNI ICESTITI NARODE TREBATE CACKU.
VELIKI POZDRAV
Koliko ste naporni….RADITE NESTO.Ne mogu vesti da procitam.
Anonimni, potpisujem peticiju da Vam se vazelin dostavlja besplatno.
Ovoliko komentara…a nimalo razumevanja sta znaci postovati i ponositi se svojom istorijom!
Dajem punu podrsku HITNOM postavljanju spomenika … Stracimiru…
I predlazem da se postave spomenici i Krenu, Dr. Milanu Stojadinovicu i naravno Majoru Gavrilovicu !!!
Ocekujem pametne predloge za ove TRI lokacije.
P.S. Pametni ce podrzati ovaj predlog, a one druge…zalim
ZASTO SMETA DOBAR PREDLOG, OD OVAKE GRUPE LJUDI
KOJI SU PONOS GRADA?
MLAD , CESTIT, LEP , NA SVOJE RODITELJE,
UGLEDAN ADVOKAT IVAN CALOVIC, UVEK UZ SVOJ NAROD.KO JE ZADUZIO SAVEST I POTOMSTVO PRVO NEKA SE BOGA PLASi A VI I VASE SENKE
POTRAZITE MEDICINSKU POMOC.
Anonimni, hitno kod urologa.
Veseli gradonačalnik je već digao jedan spomenik u vidu mermerne ploče ns gradskom trgu nekom navijaču koji je izgubio život u tuči u veoma kasne sate.
Još da se vrati spomen kosturnica na gradski trg i da se podigne što više spomenika i ostavi mesto za paljenje sveća i eto nama groblja. Valjda bi se tu po najviše obradovao osnivač njihove stranke koji je u toj struci neko vreme radio u Kragujevcu.
Bolje postavite neko savremeno umetničko delo kojemu će mnogi da se dive. Naš grad treba da se okrene budućnosti, a ne groblju i istoričarima.
Mnoga deca, a nažalost i odrasli misle od spomenika Stepe Stepanovića da je neki poštar i od spomenika Nadežde Petrović da je neka slikarka za koju nemaju pojima ko je i šta je. Ima još par urušenih spomenima u parku kod železničke stanice, ali tamo dominira neki vašar ili cirkus ili luna park.
Bolje da ovi silni istoričari rade nešto pametnije, a ne da prave groblje po gradu. Evo na primer ako nemaju ideja nek zajedno napišu jednu kvalitetnu istorijsku čitanku kao što je nekada davno bila knjiga NAŠ KRAJ gde će se školarci upoznati sa istorijom našega grada. A taj advokatić koji se pojavio među potpisnicima i gde neko kaže da je on spona sa medijima nek tu kjnigu ispromoviše kao neki dobar trgovački putnik. Postoji jedna Knjiga u našem gradu a zove se Srpski narodni kalendar, pa eto vam prilike da uzmete učešće i pomognete i pravljenju novog broja i svako od vas da uz to finansijski potpomogne štampanje novog broja jer su vam i onako prevelike plate za nazovi vaš rad preko cele godine.
Uzjahali ste državne jasle i kad se podvuče crta svako normalan bi se zapitao šta vi to radite tokom cele godine sem što izmišljate da od Čačka pravite groblje. A sve mi se čini da je to za spomenik Župana Stracimira ideja koju uporno promoviše jedan fiktivni gradonačelničić kojeg upravlja neki tamo lokalni biznismen.