Inspektori traže krivičnu zaštitu

Mreža inspektora Srbije (MINS) zatražila je danas da se u predstojećim izmenama Krivičnog zakonika, inspektorima, kao službenim licima, dodeli odgovarajuća krivično pravna zaštita, ista onakva kakvu imaju službe bezbednosti i organi za zaštitu javnog reda i mira.

Suzana Gligorić, predsednik Skupštine Mreže inspektora Srbije, ukazala je da su inspektori u svom radu često suočeni sa varbalnim ali i fizičkim napadima nadziranih subjekata, a da su se svi takvi napadi završavali uslovnim osudama ili odbacivanjem prijava.

— Bitno obeležje inspekcijskog nadzora čini terenski nadzor, koji podrazumeva neposredan kontakt sa nadziranim subjektima, pri čemu ovaj oblik rada na terenu spada u posebne uslove rada i zahteva posebna znanja i veštine. Inspektori su neretko izloženi sprečavanju službenih radnji čime se onemogućava zakonito, pravilno, blagovremeno i nesmetano vršenje inspekcijskog nadzora kao preduzimanje radnji i mera iz kruga ovlašćenja i dužnosti inspektora. Podaci kojima raspolažemo pokazuju da 90 odsto prijava protiv napadača na službena lica se završavaju odbacivanjem ili uslovnim kažnjavanjem. Ni inspektori nisu izuzetak u tome. Naprotiv. Svakodnevno 4.000 inspektora, lokalnih, republičkih, pokrajinskih, kojih ima četiri puta manje nego što su standradi EU, prema nadziranim subjektima postupaju u ime države, pokrajine i lokalne samouprave, i u skladu sa svojim ovlašćenjima zbog neadekvatne pravne zaštite veoma često se dešava da su izloženi fizičkim i verbalnim napadima, vređanju, ozbiljnim pretnjama, kako njima tako i članovima njihovih porodica, neposrednoj upotrebi fizičke sile, onemogućavanja vršenja nadzora, a nisu retki ni slučajevi nanošenja lakih i teških telesnih povreda, navodi Suzana Gligorić.

Ona je potom podsetila na slučaj inspektora rada u Nišu koji je prošle godine teško prebijen da više neće moći da se vrati na posao.

— Imali smo i slučaj saobraćajnog inspektora u Valjevu koji je takođe teško prebijen od nadziranog subjekta, jedna poljoprivredna inspektorka je zaključana u hladnjači gde je kontrolisala kvalitet proizvoda, građevinski inspektor je u Beogradu doživeo teške neprijatnosti, a inspektorku u Surdulici zamalo nisu prevenrnuli sa sve službenim kolima. Posledice za napadače su upravo onakve kako kaže i statistika. Sve to ukazuje na opravdanost naših predloga vladi, ministarstvima i poslanicima, a to je da se inspekotrima prizna kvalifikovana pravna zaštita u članu 322 i 323 krivičnog zakonika — rekla je Gligorić.

Po novim izmenama krivičnog zakonika, predviđeno je pooštravanje sankcija za napad na službena lica.

— Želimo da ukažemo na neophodnost da se još jednoj kategoriji službenih lica pruži pojačana krivično pravna zaštitia u odnosu na ostale službenike, a to su inspektori, i da damo argumentaciju za taj stav. Inspektori su i do sada imali status službenih lica ali se pokazalo da takva zaštita apsolutno nije bila adekvatna. Statistika govori da se u poslednjih pet godina prijava napada na inspektore uglavnom završavaju zastarevanjem, odbačajima ili u najboljem slučaju uslovnim kaznama. Da bi u punom kapacitetu bili zaštnitnici zakona i javnih interesa, i zaštitila ostala javna dobra, potrebna joj je kvalifikovana zaštita od bahatih i nesavesnih subjekata, odnosno zaštita koju imaju organi javne bezbednosti i službenici koji štite javni red i mir. Ako vlast ne postupi po preporukama inspektora biće poslata negativna poruka — upozorio je predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović. 

Čelni ljudi MINS-a podsetili su da reforma inspekcijih službi ide u dobrom pravcu. Kako su rekli, poraslo je poverenje u rad inspekcije u odnosu na 2011. godinu kada su građani i privrednici na nju gledali kao na jednu od najvećih smetnji u poslovanju i pravne nesigurnosti. Danas se, navode, na inspekcije gleda kao na jednu od najmanjih prepreka u poslovanju i zaštitnike zakona.

Mreža inspektora Srbije nastala je pre dve godine, a cilj je doprinos reformama koje se sprovode u oblasti inspekcijskog nadzora.