Institut za voćarstvo je spomenik kulture
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović ima pik na kulturno nasleđe grada na čijem se čelu nalazi. Posle rušenja Sutjeske, pokušaja rušenja zadužbine Ženske podružnice, sada se uzima deo imovine Instituta za voćarstvo koji je osnovan 1898. ukazom kralja Aleksandra Obrenovića za izgradnju zatvorenog bazena.
Bazen nam treba, ali i Institut, a pre svega poštovanje zakona i reda.
O toj odluci zaposleni u Institutu malo šta znaju, zauzvrat neće dobiti ni paru, podsetivši da se čerupanje ustanove obavlja decenijama, uzimanjem parcele po parcelu. Oni čak navode da su spremni i da se presele na drugu lokaciju, ali onako kako se to radi u razvijenim zemljama, izgraditi i opremiti novi objekat na nekoj drugoj lokaciji i izvršiti preseljenje. Sada se Institut polako uništava, što svedoči odnos grada i države.
Da bi se to sprečilo, Vlada Srbije je svojevremeno, na sednici 17.jula 2001.godine, donela odluku da se Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku utvrđuje za spomenik kulture.
Prema toj odluci, Spomenik kulture čini kompleks poslovnih i stambenih zgrada, staklenici i rasadnici. Navodi se da je najstarija građevina u kompleksu Stara upravna zgrada rasadnika, prva te vrste u Srbiji, podignuta 1898. godine, na osnovu Zakona o unapređenju voćarstva i vinogradarstva, donetog za vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. Nova zgrada Instituta je iz 1947. godine, a njena skladna arhitektura ima odlike kasne moderne. Po starosti i vrednosti folklorne arhitekture u kompleksu posebno se ističe prizemna stambena kuća uz Ulicu cara Dušana. Osim arhitektonskih vrednosti građevina u kompleksu i očuvane urbane matrice, spomenik kulture značajan je za razvoj voćarstva i vinogradarstva u Srbiji tokom poslednjih sto godina.
Vlada je utvrdila i mere zaštite spomenika kulture:
1) očuvanje izvornog izgleda spomenika kulture, urbane matrice, spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala i stilskih karakteristika;
2) ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;
3) zabrana prepravki, dogradnje i nadgradnje;
4) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;
5) zabrana gradnje objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture;
6) očuvanje funkcije i namene spomenika kulture;
7) izvođenje građevinskih radova i promena oblika terena dozvoljavaju se samo uz očuvanje izvorne urbane matrice, vegetacije i prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza;
8) zabrana skladištenja materijala i stvaranje deponija.
Kao mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture propisano je sledeće:
1) zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom, volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu;
2) zabrana gradnje objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture;
3) zabrana postavljanja pokretnih tezgi, kioska i drugih privremenih objekata unutar zaštićene okoline;
4) redovno održavanje prostora zaštićene okoline u funkciji spomenika kulture;
5) izgradnja infrastrukture dozvoljava se samo uz očuvanje vegetacije i prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza,
6) izvođenje građevinskih radova i promena oblika terena dozvoljavaju se samo uz očuvanje izvorne urbane matrice, vegetacije i prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza;
7) zabrana skladištenja materijala i stvaranje deponija;
8) zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija – hemijski agresivnih, eksplozivnih, otrovnih, radioaktivnih.
stop naprednoj pljacki !
Zgrada je spomenik kulture a ne rasadnik i bastica…
Poštovani Milisave, pročitajte pažljivije članak, možda će Vam biti jasnije… Zakonom su kao Spomenik kulture definisani i zaštićeni ne samo zgrada Instituta nego i rasadnik, staklenici i baštica (kako vi kažete), tj. okolne parcele koje se naizmenično pripremaju i na kojima se gaje eksperimentalne sorte voća (ne sa komercijalnim ciljem već u svrhu istraživanja). Ako Vam se zakon i njegove odredbe ne dopadaju pokrenite postupak za njegovu promenu, možda uspete u tome, a možda ne ali ga nemojte Vi tumačiti onako kako se Vama sviđa.
Ukoliko zelite mozete posaditi i kukuruz a zasto ne i farma mangulica…
kako ono bese, „Cacak nacionalna prestonica kulture“…pod glesom „cacanska rodna“
unistise i kulturno nasledje i spomenike kulture, a i ne vidim kakve veze ima sljiva sa kulturom…sa tradicijom da, ali sa kulturom svakako ne
sta i ocekivati od polupismenog dognamprodanovic lika sa kupljenom diplomom, koji je pritom bio i los konobar
nidje veze
Porazavajuce je da ovakve tekstove objavljujete i to uz ovakve fotografije instituta. Na ovaj nacin samo pomazete losoj vlasti, kako rebublickoj tako lokalnoj u nasem gradu.
Ako vec pisete o ovoj temi, morate da pokazete tacnu lokaciju gde ce se bazen nalaziti! U tom slucaju sam suguran da nijedan nas sugradjanin nece se nasekirati zbog toga vec upravo suprotno. Ovako dajete prostor Milunu da dobije pozitivne poene kod neopredeljenih sugradjana, da se učvrsti kod sipatizera vlasti, a sve protivnike iste ozbiljno da natera na ramisljanje…zar je ovo alternativa naprednjackoj vlastu!?
Zašto zatvoreni bazen ne bi bio izgrađen na mestu na kome se sada nalaze otvoreni bazeni kao polivalentni objekat koji bi leti bio otvoren, a zimi zatvoren sa sky-light krovom i 3 strane od providnih klizno-preklopnih elemenata (koji bi se leti otvarali) i jednom fiksnom stranom pod kojom su svlačionice, grejanje i td., a iznad tribine? Takvih bazena ima puno u svetu. Ograđena površina na kojoj se sada prostiru otvoreni bazeni zauzima oko 10.500 m2, a površina jednog olimpijskog bazena je 1.250 m2, (50 x 25 m) što znači da bi na tom prostoru bilo više nego dovoljno mesta ne samo za olimpijski bazen sa svlačionicama i tribinama nego i za manje, dečije bazene i još neke dopunske sadržaje. Ni blizina Morave i mogućnost plavljenja nije argument jer bi se sondažom tetena, nasipanjem čitavog prostora na kome se bazeni nalaze na nivo bedema i predviđanjem mogućnosti dopunske montažne zaštite (u slučaju potrebe) i taj problem mogao rešiti. Uostalom mnogi objekti ,,Beograda na vodi“ – zgrade, restorani, tržni centar Galerija su podignuti na svega 50 m od Save, sve sa podzemnim garažama. S druge strane okolni parkinzi kao i parking kod ,,Lovca“ su u neposrednoj blizini, a ova lokacija je na svega 5 minuta hoda od prostora Instituta na kojoj bi neki želeli da izgrade bazen ,,zbog blizine centru grada“.
Pametno zboriš, ali ni oni nisu glupi, samo imaju drugi cilj…
Znaci, umesto onih neurednih sadnica, njive u centru grada i prskanja voća pored vrtića gde mi ide dete, treba da bude zatvoren bazen? Pa naravno da sam za! Pustite demagogiju i jeftine političke priče, naravno da njivi nije mesto u centru grada, pored skola i vrtića! Samo gubite ovakvim delovanjem.
Da Komšija, a tek posle postavljanja bazena na mestu koje predlažeš ćeš se žaliti da tvoje dete i ostala deca imaju iritacije očiju, nosa i disajnih puteva koje dolaze iz isparenja sa bazena u dužem vremenskom periodu, tj. od azot trihlorida (to je onaj težak prepoznatljiv miris bazena koji potiče od mešanja hlora sa ureom i znojem). Za kratko zadržavanje u tom ambijentu to nije tako veliki problem ali ako se deca nalaze u blizini i to udišu svakog dana po nekoliko sati onda to može stvoriti ozbiljne probleme. ,,Njive“ su ipak zdravije, veruj mi, a za postavljanje vrtića pored Instituta odgovornost snose oni koji su ga tu kasnije postavili, a ne Institut koji je kao Rasadnik nastao na mestu na kome je i danas još 1898. godine i ima status Spomenika kulture.
Po tim „basticama“I onome sto SE u njima stvara I naucnim istrazivanjima koje ova ustanova obavlja,Cacak je znan.PRAVDA ZA INSTITUT!!!
Mozgonja ce da unisti Cacak .
SNS je kancer koji unistava Srbiju !