Iskrivljeni doživljaj međuljudskih odnosa

Dosadašnja istraživanja su pokazala da je kod mnogih nasilnika izuzetno izražena potreba da kontrolišu sve i svakoga, što se objašnjava time da imaju osećaj da je njihov sopstveni život van kontrole, ili se pak boje da bi neko mogao da ih povredi ako nemaju potpunu kontrolu nad situacijom.

– Upostavljaju dominaciju, tako da niko ne može da se uzdigne i potencijalno ih povredi. Deca koja vrše nasilje često su deca koja nisu imala drugove u ranijem uzrastu, tako da se u njihovom iskrivljenom doživljaju međuljudskih odnosa uspostavljanje kontrole izjednačava sa imanjem prijatelja – objašnjava neuropsihijatar Sanam Hafiz.

Na drugoj strani kada se analizira čitav niz slučajeva vršnjačkog nasilja koji su izazvali burne reakcije u javnosti, brojni psiholozi, sociolozi i pedagozi su spremni da tvrde da današnje generacije oponašaju pojave sa kojima se svakodnevno suočavamo. Odnosno da se deca uče nasilnom ponašanju, koje je nažalost poprimilo oblik društveno prihvatljivog ponašanja.

Sociološkinja Jelena Petrović Desnica kaže da je sa sociološkog aspekta, uzrok vršnjačkog nasilja posledica onoga što se dešava u čitavom društvu, od državnog vrha, preko rijaliti programa, društvenih mreža, do porodice.

–Imamo priliku da vidimo kako se ljudi na vrhu države obraćaju jedni drugima, gde bi morala da bude korektna, profesionalna komunikacija na određenom nivou, pa sve do onih nesrećnih rijalitija koji se prikazuju na televizijama, u kojima se zaista svašta dešava, a čiji su protagonisti na žalost, uzori našoj deci. Osim toga, na društvenim mrežama se vrlo često prikazuje nasilje, jer maloletnici dok ga vrše, to i snimaju. Ono što je strašno zabrinjavajuće je činjenica da ostali vršnjaci najčešče to lajkuju (like), odnosno pozitivno vrednuju takve snimke i obično su na strani nasilnika – ocenjuje Jelena Petrović Desnica.

Prema rečima Jelene Petrović Desnica, deo uzroka vršnjačkog nasilja treba tražiti i u krajnje nezavidnom socijalnom položaju dobrog dela stanovništva, koje opterećeno svakodnevnom borbom za puku egzistenciju, ima sve manje vremena za porodicu i vaspitavanje dece.

–Roditelji su u stalnoj brizi kako da zarade novac za život, sve više zauzeti i sve manje imaju vremena za svoju decu i neku normalnu komunikaciju sa njima. Zbog toga bi škola morala da radi više na prevenciji a to znači na stvaranju klime tolerancije, demokratskog dijaloga, poštovanja različitosti i poštovanja prava da svako ima svoj stav… Ima tu još nešto, na šta mi uopšte ne obraćamo pažnju, naša kultura je dosta temperamentna, ali ono što je najraširenije među vršnjacima, a što gotovo svi tolerišu, je verbalno nasilje. Verujte da ima mnogo dece koja strašno pate upravo zbog verbalnog nasilja – upozorava Jelena Petrović Desnica.

Jelena Petrović Desnica i socijalni psiholog Dragan Popadić slažu se u oceni i upozoravaju da ne može sve biti „na plećima“ škole, već bi, pored porodice i nadležnih institucija, čitavo društvo trebalo da se uključi u rešavanje problema vršnjačkog nasilja.

–Ako deca u školu dolaze sa navikama, normama i moralnim vrednostima koje dele i van škole, najviše što škola može da uradi je da im zabrani da se u razredu tako ponašaju. Ali to prosto nije potpuno rešenje, jer deca koja pribegavaju nasilju to ne čine samo u školi. Škola bi trebalo da ima vaspitnu ulogu, ali problem je što ispada da jedino ona mora da je ima. To je prevelik zadatak, ako svi drugi uče decu nečemu sasvim drugačijem – zaključuje Popadić.

Jedan od najtragičnijih slučajeva vršnjačkog nasilja u Srbiji dogodio se 2011. godine u Nišu gde je dečak Aleksa Janković, star 14. godina, izvršio samoubistvo. Zbog zastarelosti slučaja, niko nije ni disciplinski odgovarao iako je utvrđen niz propusta zaposlenih u školi.

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_______________________________________________________________________