Ispovest radnika iz Lučana koga je bahati direktor otpustio

Direktor Radoš pričao je kako nigde nije dobro za rad kao u Namenskoj, poštuju se propisi. Kuvalo je u meni… a onda je rekao: „Mali je poginuo jer je šutnuo bure!“ Tada sam pukao! Na sve te laži! Otkaz sam dobio pismom na kuću. 

Mladić Nikola Živković (26) dobio je otkaz u „Milan Blagojević – Namenskoj“ koji je potpisao direktor Radoš Milovanović, organizator sramotnog skupa radnika pred sudom u Ivanjici. Nikola ni posle dve godine nigde u Lučanima ne može da se zaposli. Neki mu i otvoreno kažu: „Ne smemo od Radoša“. Sada radi kao nadničar, vadi krompir i seče drva da bi prehranio sebe i bolesnu majku. Kuću je počeo da gradi, a kad je ostao bez primanja, stao je. Živi u lokalu…

Otkaz je dobio ubrzo nakon što je direktoru rekao šta misli o uslovima rada u fabrici, ali i pogibiji svog prijatelja Milomira Milivojevića, koga je znao gotovo ceo svoj život. Usprotivio se lokalnom moćniku i direktoru 2. avgusta 2017, baš u danu kada su izgorela još dvojica kolega, a 31. avgusta je dobio pismo na kuću sa potpisom direktora Milovanovića.

– Otkaz sam dobio dok sam bio na bolovanju. Direktor Radoš je pred nama pričao o nekim sumama koje zarađujemo kao da mi ne znamo koliko kući nosimo, veličao uslove rada i da je sve po propisu. Samo tog dana kada je Milomir poginuo bilo je više baruta od dozvoljenog… Nije radio protivpožarni sistem, nije bilo vode u hidrantu… Suprotstavio sam mu se, nisam mogao da otćutim te laži i vređanje mrtvog Milomira i… dobio otkaz – priča za „Blic“ mladi Nikola.

Mladić koga prekidamo u nadničenju kaže da je porazno mnogima u Lučanima i okolini „što čovek kao Radoš opstaje“.

– Žalosno… Tek posle tragedije nabavio je zaštitna odela. Do tada smo na pola godine dobijali pamučne majice i pantalone… Mi smo slati na minsko polje! Niko ne zna da li će živ doći kući – priča u dahu Nikola.

Za otkaz je obrazloženje – smanjenje obima posla. Koliko je to tačno svedoči činjenica da je direktor na to isto radno mesto zaposlio druge. Smetao mu je mladi Nikola, koji je presekao i rekao, a posle dao i izjavu sudu o tragediji.

– Svi mi kažu „ne smem zbog Radoša da te zaposlim“. Idem u nadnicu da preživimo majka i ja. Da radim možda bi moj život sada bio drugačiji, možda bih se oženio, završio kuću da ne živimo u lokalu… Radoš misli da sve može s parama da kupi kao što jeste deo njih. Ja da prećutim takvu nepravdu ne mogu. Da kaže „mali je poginuo jer je šutnuo bure“… – priča Nikola.

Kaže na kraju da se ne kaje. Opet bi istinu rekao jer su u pitanju životi.

– Ja lokal u kojem živimo i ne zaključavam. Spavam kao jagnje, budim se čistog obraza. Idem kroz Lučane dignute glave. A to što mi se drugi ne javljaju jer se boje Radoša, to je njima na čast. Znam da će ga stići pravda – poručuje mladi Nikola.

Osim njega, otkaz poštom je dobio i Petar Janićijević, koji je takođe svedočio u slučaju tragedije u „Namenskoj“. I njemu je objašnjenje bilo smanjen obim posla, da bi direktor Radoš Milovanović posle deset dana primio radnike na njegovo radno mesto. Posle tridesetak godina rada u „Namenskoj“, otkaz dobija i Radovan Kaplarević, otac Borisa, bliskog prijatelja tragično nastradalog Milomira. Radovan isto nije mogao da otćuti direktoru vređanje mrtvog… Boris je prošao pakao u „Namenskoj“… Marko Mitrović, očevidac tragedije. Svedočio… Počeo da dobija pretnje… Pritisak koji trpi na poslu ne prestaje. Opet pretnje. Odlazi u tužilaštvo i traži zaštitu. Daje izjavu Stevanu Milićeviću, zameniku javnog tužioca. Posle deset dana dobija otkaz.

Ivan Vasilijević, koji je dao izjavu o slučaju, nije izdržao mobing direktora i njegovih ljudi. Posle tragedije nije mogao da spava, vraćale mu se slike prijatelja – kolege koji gori… doktorka nije smela zbog direktora da napiše razlog nesanice… ni zašto mu nije dobro. Lekarsku pomoć morao je da traži u Čačku. U fabrici ga prebaciju na teško radno mesto. Pod pritiskom daje otkaz.

– U trenutku eksplozije bio sam na deset metara od Milomira. Bio je na nogama… gorela mu je majica, zadnji deo pantalona… rekao sam „lezi“, gasio sam ga rukavicama… Milomir uplašen mi govori: „Šta mi se ovo desilo, izgoreo sam“ – reči su svedoka Radeta Obrenovića, retkog među svedocima koji nije dobio otkaz. Kažu drugi: „On je stariji valjač, nema zamene za njegov rad“.

Rade nastavlja:

– Došao je sanitet. Ušao sam sa Milomirom, držao sam ga sve vreme za ruku. Molio me je da mu ne puštam ruku i da ga ne napuštam. Pitao sam ga u sanitetu šta se tačno desilo. Odgovorio mi je: „kako smo spustili bure sa vozila, tako je vatra iz bureta planula“. Bio sam s njim do Doma zdravlja u Lučanima, a onda su ga prevezli u Čačak. Tu smo se rastali i više ga nikada nisam video…

Svi radnici potvrdili da nisu imali zaštitna odela

Svi radnici koji su svedočili ili dali izjave u slučaju tragedije u Namenskoj imali su identične izjave da je u pogonu bilo više baruta nego koliko je dozvoljeno. Neki od njih su naglašavali da su poslovodstvu ukazivali na tu opasnost. Ali i da niko nije reagovao. Svi radnici su potvrdili da zaštitna odela na poslu nisu imali.

U Lučanima svi znaju zašto su pojedini radnici dobili otkaze. Ipak, deo njih tapšao je direktoru radošu Milovanoviću koji je već 15 godina u penziji i oko 30 direktor.