Ističe rok za registraciju trotineta: Kazne i do 120.000 dinara

Zakon je trotinete smestio na biciklističke staze i kolovoz, a polako ističe vreme da svi budu registrovani. Da li ste među onima koji ih voze ili od onih koje trotineti strašno nerviraju na trotoarima? Hoće li registracija dovesti red na trotoare?

Procenjuje se da u gradu ima više od 200.000 trotineta, što je otprilike jedna četvrtina od ukupnog broja automobila. Razlikuju su po težini, jačini motora i nosivosti.

Prema zakonu, od 15. juna samo određeni će smeti na ulicu.

„Sa najvećom brzinom do 25 kilometara na čas, masa praznog do 35 kilograma, snaga 0,6 kilovata, odnosno 600 vati“, objašnjava Milan Milojević, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

To se utvrđuje u tehničkoj dokumentaciji koju će vozači, uz ličnu kartu, morati da dostave kako bi ih registrovali i dobili nalepnicu.

Cena registracije

Mnogi električni trotineti, međutim, uvezeni su ili preprodavani, pa te dokumentacije nema.

U tom slučaju vlasnici će morati da se obrate prodavcima ili da odu na tehnički pregled u ovlašćeni servis kako bi se utvrdila jačina motora.

I jedni i drugi plaćaju godišnju registraciju 2.100 dinara.

„Zahtev se može podneti na preko 150 mesta u Srbiji, u 80 gradova i opština. Agencija je formirala i kol-centar za sve one koji imaju pitanja oko registracije ili prijavljivanja dokumentacije“, kaže Milojević.

Informacije o registraciji dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Oni koji su pre donošenja zakona kupili veće i snažnije trotinete, sada imaju problem.

„Šta biste radili da imate automobil koji ne može da se registruje i ne ispunjava uslove za registraciju – pa neće biti registrovan“, ističe prof. Milan Vujić sa Saobraćajnog fakulteta.

Šta propisuje zakon

Aleksandar Mijailović iz Udruženja električnih trotineta Srbije navodi da smo u situaciji da vozači malih trotineta koji ne zadovoljavaju uslove – konstrukcijski, mogu da učestvuju u saobraćaju.

„Ljudi koji voze male trotinete, zapravo ih nikada nisu vozili po ulici, 90 odsto njih. Preporučena zakonska oprema nije dovoljna da bi učesnici bili bezbedni na putevima, a zabranjuje se većim trotinetima koji konstrukcijski zadovoljavaju osnovne uslove, da učestvovuju u saobraćaju“, ističe Mijailović

Iako Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje obavezno nošenje kacige i prsluka, malo je takvih vozača na ulici.

Zabranjeno je i kretanje po trotoaru, ali izgleda da nisu svi čuli za taj zakon. Nepoznavanje zakona nije olakšica.

„Zamislite da pustite određenu grupaciju na ulicu i da se ne zna šta mogu, moraju da ispune od tehničkih uslova, ko sme da upravlja i u kojima uslovima. Ako ne bi bilo u zakonu trotineta, a udari nekoga, ko tu odgovara – da li je smeo da se kreće tuda i da ide tom brzinom“, navodi profesor Vujić.