Istraživanje: Mladi ​žive kod roditelja i maštaju o inostranstvu

Svaki peti omladinac u Evropskoj uniji danas traga za poslom, svaki četvrti je na ivici siromaštva, a gotovo polovina mladih između 15 i 34 godine na jugu Evrope niti se školuje, niti traga za poslom, svedoče podaci izvedeni iz najnovijeg istraživanja MMF o međugeneracijskim nejednakostima i siromaštvu u EU. U studiji se takođe upozorava da su mladi Evropljani kreditno najzaduženija generacija među stanovništvom – ako imaju sreću da su zaposleni, uglavnom rade privremene i nisko plaćene poslove i žive s prihodom koji je 60 odsto ispod prosečnog.

Ovo istraživanje takođe potvrđuje da su u najtežem položaju mladi u mediteranskim zemljama.

Boban Stojanović, predsednik Krovne organizacije mladih Srbije, ističe da i naša zemlja pripada mediteranskom kulturnom krugu, a istraživanje ove organizacije, koje je sprovedeno od maja do jula prošle godine, pokazalo je da više od 60 odsto mladih u Srbiji, starosti od 15 do 30 godina, živi u roditeljskom stanu i nema nikakvih mesečnih prihoda, a čak 90 odsto mladih nije stupilo u brak.

– Podaci izvedeni iz „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih”, koji je sačinila Krovna organizacija mladih, pokazuju da su mladi u Srbiji razočarani, zabrinuti zbog visoke stope nezaposlenosti i obeshrabreni činjenicom da ne mogu da pronađu posao i žive samostalno, zbog čega veliki broj njih razmišlja o odlasku iz Srbije. Najveći broj mladih u Srbiji živi u svojoj momačkoj ili devojačkoj sobi, petina iznajmljuje stan, svega deset odsto ima stan u svom vlasništvu, a oko pet procenata mladih živi u studentskom domu. Obeshrabruje podatak da čak 60 odsto mladih nema nikakve mesečne prihode, a više od trećine njih planira da se iseli iz rodnog mesta u potrazi za boljim životom. Dok mladi iz ruralnih krajeva planiraju preseljenje u veća mesta, mladi iz gradova maštaju o emigraciji u zemlje Zapadne Evrope” – upozorava naš sagovornik i dodaje da će sredinom godine raditi komparativno istraživanje o položaju mladih u Srbiji i Evropskoj uniji.

Rezultati studije „Mladi – naša sadašnjost” Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu takođe govore da se više od polovine mladih u našoj zemlji još uvek baškari u svojoj devojačkoj ili momačkoj sobici, pije prvu jutarnju kafu u porodičnom krugu i živi na maminoj kuhinji, a čak dve trećine populacije koja ima između 19 i 35 godina spada u kategoriju „izdržavanih osoba” koje finansijski pomažu roditelji.

Istraživanje koje je obavljeno na uzorku od 1.627 ispitanika, starosti od 19 do 35 godina u 62 opštine na teritoriji Srbije, pokazalo je da tek svaka sedma mlada osoba živi samostalno, odnosno s prijateljima ili rođacima dok studira u drugom gradu. S roditeljima živi dve trećine mladih između 24 i 25 godina, polovina mladih od 29 i 30 godina i 37 procenata onih između 34 i 35 godina.

Ako imamo na umu socijalne markere odraslosti – završeno obrazovanje, napuštanje roditeljskog doma, zaposlenje, stupanje u brak i finansijsku nezavisnost, možemo konstatovati da čak 46 odsto mladih starosti od 19 do 25 godina nema nijedan ostvaren atribut odraslosti i da skoro svaka deseta mlada osoba od 26 do 35 godina nema nijednu karakteristiku odraslosti.

Studija Međunarodne organizacije rada i Republičkog zavoda za statistiku, pod nazivom „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije”, koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 3.500 mladih osoba uzrasta od 15 do 29 godina, takođe je pokazalo da je svega trećina mladih osoba u našoj zemlji zaposlena.

Najveći broj mladih u našoj zemlji radi u sektoru usluga – čak 77 procenata mladih žena i polovina mladih muškaraca, a značajan broj njih radi i u poljoprivredi (14,6 procenata) odnosno u industriji (23,8 odsto). Kada se analizira sektor usluga, dolazi se do zaključka da mladi uglavnom rade u veleprodaji i maloprodaji, u kojima je zaposlena četvrtina mladih žena i 16,8 procenata muškaraca, zatim u ugostiteljstvu i prehrani, zdravstvu, socijalnom radu i obrazovanju.

Više od polovine zaposlenih mladih ljudi želi da promeni posao, što i ne čudi ako imamo u vidu podatak da petina njih nema pravo na plaćeni godišnji odmor, trećina nema pravo na plaćeno bolovanje, dok 17 procenata nema pismeni ugovor s poslodavcem. Među onima koji imaju pismeni ugovor o radu 40 odsto njih je zaposleno na određeno vreme. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da čak četvrtina mladih ljudi niti radi, niti se školuje. Posebno zabrinjava činjenica da je stopa nezaposlenosti visokoobrazovanih mladih osoba i dalje veoma visoka i iznosi 32,9 procenata.

Produženo detinjstvo

Ako ima­mo na umu so­ci­jal­ne mar­ke­re od­ra­slo­sti – za­vr­še­no obra­zo­va­nje, na­pu­šta­nje ro­di­telj­skog do­ma, za­po­sle­nje, stu­pa­nje u brak i fi­nan­sij­sku ne­za­vi­snost – mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da čak 46 od­sto mla­dih sta­ro­sti od 19 do 25 go­di­na ne­ma ni­je­dan ostva­ren atri­but od­ra­slo­sti i da sko­ro sva­ka de­se­ta mla­da oso­ba od 26 do 35 go­di­na ne­ma ni­jed­nu ka­rak­te­ri­sti­ku od­ra­slo­sti. 

Politika