Iz Južne Afrike u Čačak: Kako je Londi zavolela naš grad

Već godinu dana u Čačku sa porodicom srećno živi Londi Šutić iz Južnoafričke Republike, odnosno iz Johanesburga. Oduševljena je Čačkom i Čačanima. Do sada nikakvih neprijatnosti nije imala, ni ona ni njen sin koji je četvrti razred osnovne škole. Bezbednost je ono što je kaže bilo presudno da ostane u gradu svog supruga i ne kaje se, rekla je Londi u razgovoru za OzonPress.

Londi Šutić

– Došla sam u Čačak pre godinu dana, odnosno tačno 12. decembra. Moj prvi susret sa Čačkom bio je u leto, godinu dana ranije, kada sam sa suprugom, koji je Čačanin, i sinom došla na odmor. Grad mi se mnogo dopao, vaš način života koji je potpuno različit od Johanesbura. Videli smo da nema nikakve rasne diskriminacije, i za ovih godinu dana nisam imala ni jednu neprijatnu situaciju. Naprotiv, prijatno smo iznenađeni koliko su ljudi prijateljski nastrojeni, a i sin koji je u četvrtom razredu osnovne škole nema nikavih problema. Drugi razlog zašto smo u Čačku su bezbednosni problemi u Johanesburgu. Nisam verovala da dete može da izađe samo napolje i da se igra ispred zgrade sa drugovima i drugaricama, da se sam vrati kući, što u Južnoj Africi nije bilo moguće. Ne žalim što smo došli u Čačak, lep je grad i inspirujući – priča nam Londi.

Londi uz pomoć nekoliko prijatelja polako upoznaje naš grad i uči jezik. Kako kaže, postoji jezička barijera ali da ipak uspeva da obavi sve poslove u gradu.

– Najviše volim centar grada gde se nalaze kafići, restorani. Opušteniji je život nego u Južnoj Africi. Ipak postoji jezička barijera, ljudi se ustežu da kažu nešto, da pitaju. Funkcioniše osnovna komunikacija, idem sama u kupovinu, ljudi razumeju, i ono osnovno što treba da obavim to je bez problema, ali kada su u pitanju dublji neki razgovori tu postoje problemi. Bila sam do sada fokusirana na pisanje ali sam rešila da malo usporim sa tim i da naučim srpski – kaže Londi.

U Čačku joj nedostaje porodica, toplija klima ali i više vremena da putuje po Srbiji.

– Nedostaje mi na prvom mestu porodica i okolina koju sam mnogo bolje poznavala, kretala se. Ovde još to nije moguće zbog jezika i vremena, jer moram da brinem o porodici. Drugačija je kultura. Mi smo glasni, volimo da pevamo, živimo na ulicama…I klima je u početku bila šok. U Južnoj Africi retko kad temperatura pada ispod 10 stepeni, ali navikla sam. Tamo je zima kao kod nas proleće. Nije strašno – kroz osmeh priča Londi.

Iako se školovala za stomatologa, Londi je ipak privlačila kozmetika i nega tela, zahvaljući čemu se obrela u filmskoj industriji gde je bila asistent rediteljima. Svoju kreativnost, kasnije ispoljava kroz pisanje za šta će biti i nagrađivana u Južnoj Africi.

– Uživala sam radeći na filmu, lepo sam se uklopila ali nakon porođaja morala sam da usporim ritam. Nisam više mogla da putujem toliko, i prestala sam tim da se bavim. Počela sam da pišem kratke pričice na FB. To se svidelo mojim pratiocima i tražili su od mene da to pretočim u knjigu. To sam uradila baš na brzinu. Kada je knjiga objavljena na jednom sajmu u Južnoj Africi osvojila sam prvo mesto, i to mi je dalo podstrek da nastavim da pišem. Priče su vezane za teme koje se tiču svih nas, porodični odnosi, odnosi između muškaraca i žena, priče u kojima svako može da pronađe sebe i neka svoja iskustva. Od kada sam u Srbiji i u Čačku imam dosta vremena za pisanje. Ovde nalazim inspirciju za pisanje. Nadam se da ću prevesti knjigu na srpski jezik – kaže Londi.

Londi najviše vremena u Čačku provodi sa profesorkom engleskog jezika Vesnom Kovačević koja ju je upoznala sa našim gradom ali i od koje je za sada naučila nekoliko srpskih reči.

– Na moju sreću, sticaj okolnosti je doveo mene i Londi u vezu, jer je njen muž moj školski drug i bilo je prirodno da potraži moju pomoć, s obzirom na tu jezičku barijeru. Ona je veoma zrela osoba s obzirom na okolnosti u kojima je odrastala. Upoznala sam je sa nekim delovima grada. Ima mnogo toga što bih želela da joj pokažem, da joj ispričam nešto o našoj istoriji, da shvati koliko smo ponosni na svoju istoriju, svoj identitet. Tu je bila i pomoć oko sina, da nađemo osobe koje će mu pomoći da savlada srpski jezik, da se uključi u školski život. Londi i ja se viđamo povremeno, idemo na kafu, pričamo. Planiramo da malo više upozna i širu okolinu Čačka, jer i ona će sad biti opuštenija. Ljudi su je dobro primili – kaže Vesna Kovačević.

Londi je bila na FTN gde je razgovarala sa profesorima i asistentima, a tokom godine razgovaraće i sa studentima na časovima.

Poruka mladim Čačanima: Stvorite mesto za sebe, ostanite ovde

– Žao mi je što veliki broj mladih napušta Čačak. Uvek se misli da je iza brda nešto lepše i trava zelenija. Mladi ljudi su ti koji treba da pokušaju da stvore neke nove okolnosti ovde, oni menjaju stvari. Preporučujem im do stanu ovde i da stvore mesto za sebe. Definitivno, nigde nije bolje, i zbog bezbednosti a posebno imajući u vidu da ste vi ponosan narod, sa dugom istorijom. To me je jako fasciniralo i to da ste disciplinovan narod – poruka je Čačanke Londi Šutić.