Prethodni članak
Iz Kursuline ulice do svetskog vrha meteorologije: Sećanje na prof. dr Zavišu Janjića
Prof. dr Zaviša Janjić, istaknuti meteorolog svetskog ugleda, rođen je na današnji dan 1949. godine u Čačku, gde je odrastao u kući u Kursulinoj ulici. Danas se na toj kući nalazi spomen-ploča u njegovu čast, kao podsećanje na njegov izuzetan naučni doprinos i značaj u oblasti globalne meteorologije.
Prof. dr Zaviša Janjić sa članovima porodice i prijateljima nakon dodele IMO nagrade, Ženeva, 22. maj 2013. (Foto: Flickr/World Meteorological Organization, CC BY-NC-ND 2.0)
Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a magistarske i doktorske studije završio na Univerzitetu u Zagrebu. Akademsku karijeru započeo je na Univerzitetu u Beogradu, gde je predavao na Katedri za meteorologiju i fiziku.
Sredinom sedamdesetih radio je u Evropskom centru za srednjoročnu prognozu vremena i na Univerzitetu u Hamburgu, nakon čega je prešao u SAD. U Nacionalnom meteorološkom centru i Nacionalnom centru za istraživanja životne sredine (NCEP) dao je ključan doprinos razvoju numeričkog modeliranja atmosfere.
Godine 2000. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Za izuzetna naučna dostignuća, 2013. godine, u Ženevi mu je dodeljena najprestižnija međunarodna nagrada u oblasti meteorologije – Godišnja nagrada Svetske meteorološke organizacije.
Preminuo je 2019. godine u Vašingtonu.
______________________________________________________________
Većina Čačana jedva da je čula za ovog čuvenog naučnika koji je bio njihov sugrađanin. Iz Čačka ima još na desetine ništa manje poznatih i čuvenih naučnika iz raznih oblasti, koji su svoje karijere ostvarili širom sveta.
Često neko pomene koliko bi Srbija napredovala kada bi se neki mlađi uspešni ljudi vratili iz inostranstva, ali to je nemoguće, jer bi im ovde svi gurali klipove u točkove, pošto u našim institucijama nije profesionalizam i stručnost na prvom mestu, osim retkih izuzetaka.
Koliko je prosečan građanin Srbije uopšte upućen u rad naših poznatih naučnika širom sveta pokazala bi anketa koja bi se sastojala iz jednog jedinog pitanja: Po čemu je čuven „taj i taj“ naučnik poreklom iz Srbije?
Za Teslu bi preko 90% ispitanika odgovorilo da je „izmislio naizmeničnu struju“, iako to nije tačno, za Pupina većina ne bi znala ni čime se konkretno bavio, a za ostala imena poznata uglavnom u uskim naučnim krugovima verovatno bi samo slegli ramenima i rekli da nisu čuli za njih.
Možda bi neka buduća reforma obrazovanja mogla da uključi ovu temu tokom bar jednog polugodišta, a udžbenik da napiše grupa autora tako da bude modernija i objektivnija verzija knjige „Naš kraj: Čačak, Gornji Milanovac, Lučani“ od Božidara Zlatića.