Izbori i zloupotreba javnih resursa

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast imali smo nekoliko izbornih procesa, na državnom, pokrajinskom  i lokalnom nivou u Srbiji tj. imali smo savim dovoljno izbornih procesa da iz njih možemo da izvučemo zaključke šta ih je karakterisalo i koliko su oni bili fer, pošteni tj. koliko su bili sprovedeni u skladu sa zakonskim propisima.

Zašto nam je to važno.

Najviše zbog toga da utvrdimo koliko su građani Srbije bili u prilici da na svim tim izborima svojom slobodnom voljom na njima učestvuju, da ostvare svoje Ustavom garantovano biračko pravo i slobodno i bez nedozvoljenih uticaja biraju predsednika države, poslanike i odbornike za Narodnu skupštinu, pokrajinski i lokalne parlamente.

Nažalost, prvi zaključak koji se nameće je da u Srbiji, kao i u skoro svim državama nastalim iz bivše Jugoslavije, a i u brojnim drugim državama u svetu, postoje primeri raznih zloupotreba i kršenja izbornih propisa, kojima se direktno utiče na izbornu volju građana i rezultate izbora.

U Srbiji je naročito prisutna zloupotreba javnih resursa po više osnova.

U dokumentu Istraživanje i procena zloupotrebe državnih resursa Međunarodne fondacije za izborne sisteme (IFES) iz aprila 2018. godine, navodi se da zloupotreba državnih (javnih) resursa na izborima rezultira izrazito nepoštenom prednošću aktuelnih (čitaj vladajućih) političkih stranaka i kandidata, što narušava kvalitet demokratije i poštenu raspodelu javnih sredstava.

U istom dokumentu kao definicija zloupotrebe državnih resursa navodi se: „Neopravdane prednosti koje stiču određene stranke ili kandidati koji koriste svoje pozicijeili veze sa telima vlasti, kako bi uticali na ishod izbora„.

Domaće zakonodavtsvo u Srbiji ovu materiju reguliše sa nekoliko zakonskih akata i to su: Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o finansiranju političkih subjekata i Zakon o javnim preduzećima.

Uprkos jasnim zakonskim odredbama CRTA  (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma). je nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine, ocenila da se demokratija u Srbiji nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije.  To je, po oceni CRTE bio najlošiji od svih izbornih procesa koje je ta organizacija  do sada posmatrala. 

Evo i zašto:

– zabeležene su mnogobrojne zloupotrebe javnih resursa i intenzivna funkcionerska kampanja. Zabeleženo je preko 2.000 pojavljivanja republičkih, pokrajinskih i lokalnih javnih funkcionera, premijerke, ministara i predsednika Republike na događajima poput otvaranja javnih infrastrukturnih radova ili objekata. U dve trećine slučajeva oni su se pojavljivali u svojstvu javnih funkcionera, pa su tako koristili priliku da kao vlast dobiju još više medijske pažnje u predizbornoj kampanji ili da svoju javnu funkciju otvoreno zloupotrebe za promociju svoje političke stranke.

– birači su bili uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi jer u medijima, naročito onim sa nacionalnim prefiksom, nije bilo pluralizma. Predstavnici vladajućih stranaka bili su zastupljnei oko 75% ukupnog vremena u informativnim programima TV emitera sa nacionalnim frekvencijama. Jedina ravnomerna zastupljenost bila je u TV programu koji je označen kao „predizborni“, međutim učestalim pojavljivanjem javnih funkcionera u informativnom programu brišu se granice između stranačke kampanje i  komunikacije državnih institucija i javnih funkcionera sa građanima i bitno utiče na javno mnjenje.

– klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, poznati iz prethodnih izbornih ciklusa, dodatno su umanjili slobodu izbora. CRTA ističe da se nastavila raširena praksa kupovine glasova koja se gotvo više i ne krije, a pritisci se sprovode kroz pretnje, zasatrašivanja, prisilu i ucene koje su usmerene uglavnom na egzistencijalna pitanja birača kao što su otkazi, gubitak radne pozicije, gubitak zaštite ili određene beneficije koju su birači ili članovi njihovih porodica prethodno ostvarivali.

– ugrožen integritet izbornog procesa, a sam izborni dan je protekao na ivici regularnosti time što su zabeležene nepravilnosti na izbornim mestima koje su mogle da imaju uticaj na rezultate izbora registrovane na 8-10% biračkih mesta.

Ako se nešto u Srbiji može nazvati napretkom u ovoj oblasti to je da posmatrači CRTE na ovogodišnjim aprilskim izborima u Srbiji nisu zabeležili neku od ovih pomenutih nepravilnosti u obimu kakav je bio na prethodnim izborima 2020. godine.

– Građani imaju pravo da biraju predstavnike na slobodniom i poštenim izborima jer im to garantuje Ustav Srbije, zakoni i međunarodni dokumenti koje je država Srbija potpisala – poručuju iz organizacije CRTA.

Iz CRTE takođe kažu: „Demokratski izbori su naše pravo, a borba za njih je naša obaveza„.

Šta je zloupotreba javnih resursa?

Pod zloupotrebom javnih resursa podrazumeva se čitav niz aktivnosti, među kojima se ističu one koje predstavljaju kršenje odredaba nekoliko zakona kao što su Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o finansiranju političkih stranaka i Zakon o javnim preduzećima.

Korišćenje  službenih automobila za odlaske na partijske skupove je jedan od najeklatantnijih primera zloupotrebe javnih resursa. Međutim, nakon parlamentarnih izbora 2016. godine Agencija za sprečavanje korupcije je zaključila da, na osnovu Uredbe o korišćenju službenih vozila, ministri imaju pravo na službeno vozilo visoke klase na stalnom korišćenju sa stalnim vozačem, ta da oni u toku predizborne kampanje ne postupaju suprotno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ukoliko službenim vozilom idu na stranačke skupove.

A šta građani Čačka tj. naši čitaoci, misle o zloupotrebama javnih resursa u predizbornim kampanjama i celom izbornom procesu. Sproveli smo anketu na našem portalu u kojoj smo pokušali da saznamo da li građani prepoznaju zloupotrebe javnih resursa, kako na njih reaguju i da li su spremni da prijave ako primete neku od nepravilnosti.

Evo njihovih odgovora.

Na pitanje „Da li zloupotreba javnih resursa narušava regularnost i kredibilitet izbora?“ ubedljiva većina od 96,6% učesnika ankete odgovorila je potvrdno.

Moglo bi se sa sigurnošću zaključiti da su građani apsolutno svesni kakvu štetu nanosi zloupotreba javnih resursa i da takve radnje ne svrstavaju u benigne.

Na pitanje „U kojoj meri korišćenje javnih resursa utiče na biračko telo“ njih 89,7%  zaokružilo je odgovor „veoma“. Od preostalih 6,9% misle da je taj uticaj mali, a 3,4% smatra da korišćenje javnih resursa nimalo ne utiče na biračko telo.

Na pitanje „Koja vrsta zloupotreba javnih resursa u predizbornim kampanjama je najčešća u Srbiji?“ odgovori su bili ujednačeni za svih pet predloženih opcija. Tome je možda doprinela i mogućnost da od ponuđenih pet, učesnici ankete zaokruže po dva odgovora, ili sami dodaju neku od zloupotreba koju su uočili a da je mi nismo ponudili u anketi. Kao god bilo, građani su i ovde pokazali da imaju vrlo jasnu viziju o zloupotrebama javnih resursa u predizbornim kampanjama u Srtbiji.

Dva odgovora na ovo pitanje imala su najveći i jednaki procenat glasova čitalaca portala – 23,1% , a to su: „bavljenje stranačkom propagandom u radno vreme“ i „funkcionerska kampanja„.

Odgovor „korišćenje službenih vozila u stranačke svrhe“ bio je drugi po broju glasova učesnika ankete, dok su odgovori „dodela socijalne pomoći u svrhu kupovine glasova“ i „korišćenje službenih prostorija za stranačku propagandu“ sa identičnim brojem osvojenih glasova podelili treće mesto u našoj anketi.

Na kraju je sledilo pitanje „Da li bi prijavili neku zloupotrebu javnih resursa ako je primetite?“ na koje je 71,4 učesnika odgovorilo pozitivno, dok je 28,6 odgovorilo sa „ne“.

Iako zakon izričito zabranjuje korišćenje javnih resursa u svrhu promocije političkih partija, to nije sprečilo vladajuću stranku da na primer završnu konvenciju svojevremeno održi u fiskulturnoj sali Srednje škole Dragačevo u Guči. Naime atmosferu u kojoj je održana kampanja u Lučanima slikovito je prikazao upravo direktor ove škole Dragan Tanović, kada je, odgovarajući na pitanja novinara o ovom slučaju, rekao: “Ako predsednik opštine zove i traži kako da kažem ne može… Je l’ biste vi rekli da ne može?”

– Zloupotreba javnih resusra predstavlja jedan od najdramitičnijih fenomena koji utiču na slobodne i fer izbore, a sa kojima se Srbija suočava. Ona podrazumeva zloupotrebu institucija od strane onih partija koje svoje predstavnike imaju u institucijama, bez obzira na to da li se radi o lokalnom ili republičkom nivou – zaključak je Tamare Branković,  Policy Lab koordinatorke u CRTI .

__________________________________________________