Izborni uslovi nekad i sad

Председнички, парламентарни и локални избори одржани 3. априла остаће запамћени по томе што су му претходили преговори између власти и дела опозиције уз учешће или без учешћа посматрача из званичних институција Европске уније. Међутим упркос овим преговорима већ у време предизборне кампање већа је вероватноћа, судећи на основу ставова појединих организација које су пратиле кампању и сам изборни процес да ће ова кампања и избори остати упамћени по томе што су услови током кампање били знатно лошији него у време претходних избора две године раније. Наравно са овим оценама нису се сложили представници званичних институција као што су Министарство државне управе и локалне самоуправе или РЕМ.

– Куповина гласова и притисак на бираче, на то се није утицало нити се смањило. ЦРТА је нотирала да се у програму телевизија са националном фреквенцијом смањио удео са 86 на 64 одсто заступљености владајућих странака у програму, али термини и даље иду у корист владајућим странкама. Оно што је обележило ову кампању је оно што се десило 2016., а то је фалсификовање потписа за изборе. Ту је кривица министарства државне управе јер они контролишу спискове. Поновио би грађанима да гласају и да искористе своје право и да могу да гласају иако нису добили гласачке листиће – објаснио је још у марту ове године Раша Недељков, програмски директор Црте.

Према оцени Црте кампању су обележили и пре расписивања избора константни притисци на бираче и неравноправна медијска заступљеност нарочито у електронским медиј има са националном покривеношћу.

– Највише медијског простора на телевизијама са националном фреквенцијом добио је актуелни председник Србије. Читаву кампању су обележили и притисци на бираче, што је кренуло и пре расписивања избора. То су углавном запослени у јавном сектору, социјално угрожене и мањинске групе. Забележили смо из више извора и навода да је дошло до злоупотреба информација о грађанима, односно примере да су припадници угрожених група били циљано таргетирани – наводи Тамара Бранковић из Црте.

Током кампање која је претходила априлским изборима Црта је поднела 14 пријава Агенциј и за борбу против корупције. Поводом ових пријава Агенција је благовремено одговорила.

– Закључак је да је РИК радио по законима и да има унапређења у раду, као што су између осталог ажурно и правовремено обавештавање грађана. Поднели смо 14 пријава Агенцији за борбу против корупције, која нам је на њих правовремено одговарала. У шест случајева донете су одлуке у којима је закључено да је злоупотребљен новац за финасирање кампање и у свих шест случајева у питању је била Српска напредна странка. РЕМ-у је поднето 11 пријава, али до сада (31. март) нису реаговали ни на једну – објаснио је Раша Недељков, програмски директор Црте.

На другој страни званичне државне институције којима је Црта поднела пријаве негирале су наводе ове организације.

Министарство државне управе и локалне самоуправе негирало је ставове посматрачке мисије Црта о предизборној кампањи и позвавши грађане да на званичном сајту министарства провере да ли су уписани у бирачки списак. Министарство је у саопштењу навело да наводи Црте “нису изнети на основу тачних и истинитих тврдњи”, те указали на одредбе Закона о јединственом бирачком списку. Истовремено Министарство је одбацило и наводе Црте о недовољној информисаности грађана.

Министарство је саопштило и да је пружало информације грађанима телефонским путем, разменом електронске поште и путем друштвених мрежа.

– Ресорни министар је гостовао “на многим телевизијама” са циљем информисања јавности, по питању позива за гласање, целокупног поступка у вези са евиденцијама и променама у бирачком списку као и о начинима остваривања бирачког права према месту боравишта у иностранству или земљи – навели су предствници Министарства у саопштењу за јавност.

Знатно оштрија, рекло би се у маниру карактеристичном за њу, била је Оливера Зекић председница Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Она је оценила да је Посматрачка мисија организације Црта изнела “нетачне и тенденциозне” податке о изборној кампањи.

Зекић је у саопштењу насловљеном “Обмана мисионара из Црте” оценила да је та организација користила последње сате пред изборну тишину како би “превела” још који изборни глас у корист својих политичких ментора позивајући се на независност, професионалност и високе стандарде.

Зекићка је оценила да није познато какву је методологију Црта применила у анализи заступљености кандидата и листи у медиј има током изборне кампање, као и да су њихови подаци “непоуздани и нетачни” када се упореде са мониторингом РЕМ.

Агенција за спречавање корупције, као независни орган са посебним законским овлашћењима у изборној кампањи, саопштила је да закључакпосматрачке мисије Црте да „надлежне државне институције нису у довољној мери допринеле заштити јавног интереса, већ су дозволиле да се услови за фер изборе додатно уруше“, не одговара стварном стању.

У саопштењу се наводи да је Црта Агенцији доставила 14 пријава и да је од девет пријава против јавних функционера за повреде Закона о спречавању корупције, у пет случајева решено да нема повреде, о чему је Црта обавештена.

– За четири пријаве Црта није обавештена, јер је по њима у току жалбени поступак, а решено је да постоји повреда и изречена је мера опомене јер су јавни функционери одмах отклонили повреде. Црта ће бити обавештена по коначности изречених мера, а чињеница је да су сви поступци окончани у законском року. По Закону о финансирању политичких активности Црта је поднела 12 пријава и у седам су утврђене повреде, од чега су за четири случаја изречене мере упозорења, док ће за три поступка бити поднет захтев за покретање прекршајног поступка у складу са законом. У пет случајева је утврђено да нема повреде, а сви поступци су такође решени у законском року и сва решења су објављена на сајту Агенције – наводи се у саопштењу Агенције.

Ovaj tekst objavljen je u okviru programa „Mediji i demokratija“ u sklopu projekta „Slobodni mediji o (ne)slobodnim izborima“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

_________________________________________________