Izjava Velimira Ilića

Дубоко потрешен непријатним вестима које су јутрос стигле из Клиничког центра Црне Горе у Подгорици, да је најважнију животну битку на жалост изгубио митрополит Црногорско – Приморски, Амфилохије Радовић, овим путем упућујем изразе мог најдубљег саучешћа његовој светости патријарху Српске православне цркве, господину Иринеју, као и свим верницима у земљи и расејању.

Заувек нас је напустио наш Ђедо, људска, духовна и интелектуална громада православног света, високо преосвећени владика Амфилохије. Надао сам се до последњег тренутка да ће и из ове животне битке изаћи као победник, али је сурова реалност ипак била другачија, а на свима нама, поштоваоцима његовог лика и дела остаје вечита обавеза да докле постојимо следимо његов молитвени, светосавски и канонски пут.

Овом приликом желим и да се блаженопочившем митрополиту Амфилохију неизмерно захвалим за све што је чинио за српски народ и његову цркву, али и на свему ономе чиме је мене лично задужио, а немало је тога било. Част и огромно задовољство је било познавати таквог човека и дружити се са њим, а ја сам имао привилегију да у његовом друштву проводим много времена. И увек би наш Ђедо био ту када је било најпотребније, стално би се однекуда појављивао у правом тренутку. Упркос његовом великом труду и залагању на очувању нашег духовног блага на Косову и Метохији, као и свакодневној борби за очување српских светиња у Црној Гори, владика Амфилохије би увек проналазио времена и за нас вернике из Србије. Увек би ме очински посаветовао када сам био у проблему, ништа му није било тешко, а неретко сам га посећивао и на Цетињу, у просторијама Митрополије Црногорско – Приморске.

Ђедо мој, Бог да ти душу опрости, настани тамо где праведни почивају и подари ти вечни живот.

Велимир Илић, председник Нове Србије

____________________________________________________________________________