Izveštaj američkih obaveštajaca predviđa sumornu budućnost čovečanstva

Funkcioneri obaveštajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država mišljenja su da je pandemija koronovirusa povećala ekonomsku nejednakost koja vlada svetom, opteretila države i njihove resurse te pospešila širenje nacionalističkih osećanja te da se svetu zbog toga ne piše dobro, javlja Asošijeted Pres.

Nacionalna obaveštajna služba SAD-a spomenute stavove je uvrstila u svoj kvartalni izveštaj Global Trends (srp. globalni trendovi) koje je objavljeno u četvrtak.

Global Trends je dokument koji bi zakonodavnim telima i građanima trebalo da pomogne da predvide ekonomske, klimatske, tehnološke i demografske tendencije koje će tokom idućih dvadeset godina oblikovati svet.

Obaveštajci u njemu kažu da je pandemija značajno narušila globalni poredak te da je poslednji događaj koji je tako promenio svet bio Drugi svetski rat. Navode da će se svet sa zdravstvenim, ekonomskim, političkim i bezbednosnim posledicama koje je izazvala nositi godinama.

– Kovid-19 uzdrmao je pretpostavke o otpornosti i prilagodljivosti i stvorio nove ekonomske, geopolitičke, tehnološke i državne ugroženosti – stoji u dokumentu.

Global Trends je u praktički svim aspektima života pronašao razloge za brigu. Izveštaj upozorava da će posledice klimatskih promena pogoršati probleme s hranom i vodom u siromašnijim zemljama te da će to ubrzati globalne migracije.

Iako su zdravstvo, obrazovanje i prosperitet domaćinstva tokom poslednjih decenija ostvarili istorijski napredak, on će se teško održati zbog posledica pandemije, ali i zbog starenja stanovništva te potencijalno sporijeg rasta globalne ekonomije. U izveštaju takođe stoji da nova tehnološka rešenja potencijalno mogu rešiti klimatske promene i bolesti, ali i da mogu biti novi izvori napetosti.

– Državni i nedržavni rivali boriće se za prevlast i dominaciju u nauci i tehnologiji, a to će potencijalno uticati na ekonomsku, vojnu i društvenu bezbednost – kaže se u Global Trends.

Izveštaj takođe upozorava na poverenje u države i institucije pada te da „jaz poverenja“ postoji između širokih narodnih masa i bolje informisanih odnosno obrazovanih.

__________________________________________________________________________