Jasenovac i naša kultura sećanja

Konferencija „Jasenovac i naša kultura sećanja“ organizovana je 22.aprila, na godišnjicu proboja i oslobođenja koncentracionog logora Jasenovac. Online konferenciju „Jasenovac i naša kultura sećanja“ je u prva dva dana videlo preko 1.500 ljudi.

Konferenciju u celosti možete videti na YouTube Teslinog Naroda: https://www.youtube.com/watch?v=J4Emw5vPQjU

Na konferenciji je učestvovala Omladina Teslinog Naroda,  ogranak Tesline Naučne Fondacije (TNF) iz Filadelfije. Sedmoro mladih iz SAD, Kanade, Švedske i Srbije podelilo je svoje znanje, svoja porodična iskustva, svoje emocije i sećanja na tragičnu smrt preko 800.000 Srba koji su ubijeni na mučki način, tokom Drugog svetskog rata.

Predstavljamo vam, u kratkim crtama, njihova viđenja:

Aleksandar Ćosić: „Kultura sećanja u našem narodu nije preterano razvijena, i zato konstantno ispaštamo za iste stvari. Mi Srbi, nažalost vrlo često zaboravljamo, čak i događaje iz svoje najbliže prošlosti, zato smo i preživeli 3 genocida samo u 20.veku. Zato kao paradoks, do danas, ono što se desilo u tzv. ‘Nezavisnoj Državi Hrvatskoj’, Republika Srbija nije proglasila za genocidnad Srbima, Romima i Jevrejima! Zato nam je trebalo 76 godina da snimimo prvi film koji istinski prikazuje samo delić onoga što je naš narod preživeo u logorima smrti Jasenovca? Da bi se ovome stalo na put i da bi prestale da nam se ponavljaju negativne stvari iz prošlosti, važno je da počnemo da gradimo kulturu sećanja na sve naše stradale sunarodnike.“

Dimitri Rakas: „Šta je to što Gospod od nas želi ili očekuje? Moj odgovor uvek će biti: Ojačajmo svoju veru u Gospoda.  Pravoslavlje i ispovedanje svoje vere predstavlja temelj našeg naroda koje je negovano kroz generacije, a naročito kod emigranata koji su se raselili po celom svetu. To je ono što mi u dijaspori trebamo i možemo da upotrebimo kao orjentir i cilj koji će ujediniti Srbe iz celog sveta, a da u isto vreme širimo i svedočimo Pravoslavnu veru, Srpsku tradiciju ikulturu.  Bez obzira kuda išli i gde se nalazili, vera je naša snaga kroz koju ćemo se povezati sa drugim Srbima bilo u otadžbini ili širom sveta. Setimo se naših predaka u Jasenovcu, oni su mogli lako da popuste pod pritiscima i da se jednostavno odreknu svoje vere i postanu nešto drugo. Ali oni to nisu uradili. Naši preci, progonjeni i stradali u Koncentracionom logoru Jasenovac, su primer vere i nepokolebljivosti. Postojanje nas Srba u dijaspori kroz period duži od 100 godina dokaz je da Pravoslavna verazauvek opstaje.“

Radomir Jovanović: „Blaženopočivši patrijarh srpski gospodin Pavle jednom prilikom je, citirajući jednog našeg filozofa, rekao: ‘Čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od kojeg može i đavo da se zastidi’. Kročivši nogom u Jasenovac, shvatio sam da se nekih ‘ljudi’ u ovim mestima, u to doba ljudskog stradanja, đavo zaista zastideo. Shvatio sam zašto se ova mesta sa punim pravom mogu nazvati ‘paklom na Zemlji’ i zbog čega mnogi kažu da je u njima zlo dobilo svoje večno prebivalište. Jasenovac je jedna od najmračnijih, ako ne i najmračnija tačka u istoriji čovečanstva, ako ni zbog čega drugog onda zbog bestijalnog i sadističkog načina ubijanja ljudi, među kojima su, na žalost i na sramotu čitavog sveta, stradala čak i brojna nedužna deca. Posle skoro osam decenija tišine i ćutanja, vreme je da progovorimo o našim žrtvama, negujemo kulturu sećanja o našoj stradaloj deci, vreme je da, konačno, oživimo veze između matice i dijaspore i uspostavimo srpsko partnerstvo oličeno u devizi – srpsko bratstvo i jedinstvo.“

Stefan Konjević: „Poreklom sam iz Kozarske Dubice gde nema Srpske porodice iz ovog kraja koja nije nekoga izgubila. Kozarska Dubica je u Drugom svetskom ratu imala više od16.500 žrtava, što je svrstava među najveće stradalnike u Evropi po broju žrtava u odnosu na broj stanovnika. A možete samo da zamislite koliko ih je bilo na teritoriji NDH?Na razne načine su ih mučenički ubijali… Na primer, jednog mog rođaka su živog bacili u peć. Da ih sve ne nabrajam, jer je užasno o tome svemu i pričati. Moj narod se na ovim prostorima vekovima borio protiv Turaka i Austrougara. Borio se protiv nepravde.Mogu iz Zagreba da pričaju šta god hoće, da negiraju ovaj genocid i da optužuju komuniste za sve ovo. Ali očevici i oni koji su preživeli ove logore su svojim očima videli ustaške simbole i šahovnicu, na odelima radnika i na zastavama koje su ponosno isticali u svakom logoru i u svakoj prilici.“

Anđela Lađević: „Srbija je kroz istoriju, zbog svojih bogatstava i geostrateškog položaja, bila meta brojnih osvajačkih napada, koja su rezultirala stravičnim stradanjima srpskog naroda. Jedno od mnogobrojnih je i Jasenovac, koji kada o njemu čitate budi tugu, jezu, strah, razočarenje, ali i potrebu da budete bliži svom narodu, gde god da se nalazite. Zbog toga je važno razvijati kulturu kolektivnog sećanja, kako ne bi ostale samo prepričane priče – već istina koja će zauvek biti utkana u naš narod. Žrtve ne treba da budu tabu tema, niti nešto što će biti deo zaborava, nešto što će se’preskakati’ kroz istoriju, u udžbenicima, statistici, razgovorima… Na nama mladima leži ogromna odgovornost očuvanja kolevke srpskog roda, koja zahteva hrabrost i odvažnost, koju dugujemo našim precima. Da nikada ne zaboravimo ko smo, odakle smo, čiju patnju sa sobom nosimo, i volju da još čvršće stojimo i gradimo bolju budućnost..Smatram da nema većeg rodoljublja od poznavanja nacionalne istorije, negovanja tradicije, kao i čiste i istinske vere.“

Mia Milanović: „Kažu: ‘ko sasluša svedoka, postaje svedok’. Moramo pričati i ponavljati priče svojih predaka i price o žrtavama. Ukoliko zaboravimo naše žrtve zakopava ih još dublje pod zemljom. Ne smemo da zaboravimo, ne smemo da ćutimo–jer predugo smo ćutali! Sada moramo da pričamo, ovako kao što smose sastali 22. aprila 2021. da naša deca, ali i naše žrtve, zauvek dobiju glas. Naša je dužnost da obezbedimo da buduće generacije znaju za stradanja u Jasenovcu.“

Juliana Pandurević: „Stotine hiljada Srba ubijeno je u genocidu jer su slavili svoju krsnu slavu. Stotine hiljada Srba ubijeno je u genocidu jer su svoja imena pisali ćirilicom. Stotine hiljada Srba ubijeno je u genocidu jer su bili pravoslavci.

Najpoznatijem američkom časopisu (Century), Nikola Tesla u maju 1894 je napisao: ‘Teško da postoji narod koji je doživeo težu sudbinu od srpskog… Evropa nikada neće moći da isplati veliki dug koji duguje Srbima, zato što su oni, žrtvujući i sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor.’ Na kosovskim poljima, na kojima su ubijeni naši sinovi, sada raste najlepši, crveni božur na svetu. U srcu Beograda, gde su spaljene mošti Svetog Save, sada stoji najveličanstveniji pravoslavni hrišćanski hram na svetu. Na grobovima naših Solunaca, koji su za 45 dana prešli 600 kilometara i spasili čitav svet–  sada su tragovi njihovih pra-unuka, koji sada žive u slobodi. Naš narod je vekovima spaljivan i sahranjivan. Ali niko, nijedna nacija na ovom svetu, ne može ustati iz pepela kao Srbi. Geni naših majki, braće, pradedova koji su stradali u Jasenovcu, sada žive u nama. I naša je dužnost da ih odbranimo. Oni zaslužuju da njihove priče i patnje budu poznatecelom svetu. Nikada ne smemo zaboraviti svoje korene. Naša je dužnost da razvijamo kulturu sećanja.“

Prezentacije mladih Teslinog Naroda bile su veoma emotivne, mladi su podelili sudbine svojih predaka, podelili autentične fotografije i saznanja. Govorili su da nikada neće zaboraviti i da će se boriti da i ostali narodi širom sveta saznaju o genocidu izvršenom nad Srbima od strane hrvatskih ustaša.

Ovom prilikom pozvani su mladiširom sveta da se pridruže organizaciji Omladine Teslinog Naroda.

– Želimo da nam pišu i daju predloge o načinima saradnje matice i dijaspore, kao i da predlože teme i ideje  za buduće susrete i projekte. Najinteresantniji predlozi će biti delovi mini konferencija u budućnosti, a sve će biti dokumentovano u dokumentarnom filmu ‘Teslin Narod Tamo i Ovde’. Planirana je manifestacija u Srbiji na leto 2021. pa se nadamo da će nam se omladina dijaspore pridružiti i u matici. A 15. januara 2022. želimo da ih sretnemo na konferenciji u New Yorker hotelu, u Njujorku, gde je Tesla živeo i radio – rekao je na kraju konferencije Nikola Lončar predsednik TNF iz Amerike.

Zvezdana Stojanović Scott, Direktor, Teslin Narod

Juliana Pandurević, Dijaspora i mladi u dijaspori TNF

Marina Bulatović, PR Manadžer TNF

_____________________________________________________________________________