Jasmina Milutinović o sukobima u advokaturi

Jasmina Milutinović

Svi advokati u Srbiji su iznenađeni problemima koji su nastali u okviru Advokatske komora Srbije i načinom na koji se ti problemi rešavaju. U javnost se iznose netačne informacije i vrši se svesna zamena teza. Mi uopšte ne bismo o ovome razgovarali da je AK Beograda sprovela izbore za delegate skupštine AK Srbije. To je jedina regionalna komora koja nije sprovela izbore, a po Statutu AKS-a je bila dužna da to učini i to je glavni razlog zbog čega izborna skupština AKS ne može da se održi. Predsednik AK Beograd ne odgovara na pitanje zbog čega nije sproveo izbore za AKS, već govori o izborima za AKB, koji nemaju veze sa ovim izborima. S druge strane, ni predsedniku AK Vojvodine, gospodinu Srđanu Sikimiću, koji se stalno poziva na zakonitost i statutarnost, nije sporno to što AKB ne sprovodi izbore za AKS. Naprotiv, on vrši zamenu teza i tvrdi da i bez beogradskih delegata može da se održi skupština i izaberu nosioci funkcija u AK Srbije. A tako nešto nije u skladu sa statutom, kaže za Danas Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Čačka, komentarišući sukob koji se poslednjih meseci rasplamsao advokaturom.

Na suprotstavljenim stranama su se našli Dragoljub Đorđević, predsednik AK Srbije, s jedne, i Slobodan Šoškić i Srđan Sikimić, predsednici AK Beograda i AK Vojvodine s druge strane. Dve su osnovne teme oko kojih varniči – legalnost pozicije predsednika AKS Đorđevića, kojem je 11. februara istekao četvorogodišnji mandat i transparentnost finansijskog poslovanja nacionalne komore. Nakon internih diskusija i razmene argumenata unutar advokatskih organa, konflikt se prelio na stranice Danasa kojem su svi akteri dali intervju.

*Dragoljub Đorđević tvrdi da, iako mu je mandat predsednika istekao 11. februara, ne može da napusti tu funkciju dok se njegova smena ne potvrdi u skupštini AKS. Druga strana smatra to nelegalnim uzurpiranjem pozicije. Kako vi gledate na celu stvar?

– Ne postoji ništa sporno kod legalnosti pozicije sadašnjih organa AK Srbije i nosilaca funkcija. U članu 106 Statuta AKS jasno se kaže da do potvrđivanja mandata novoizabranim predstavnicima u skupštini AKS traju mandati predstavnicima, članovima organa i nosiocima funkcija prethodnog saziva.

* Druga strana pominje član 29 Statuta koji navodi da mandat predsednika traje četiri godine i ne može se ponoviti.

– Oni ne citiraju članove koji su bitni za razumevanje onoga o čemu pričamo. U članu 28 piše da će na prvoj izbornoj skupštini biti izabrani predsednik i potpredsednik AKS, a na svakoj narednoj samo potpredsednik, koji će ga zameniti. Drugim rečima, skupština mora da izabere novog potpredsednika da bi dotadašnji potpredsednik stupio na funkciju predsednika. Po mišljenju kolega Sikimića i Šoškića, od 11. februara predsednik AK Srbije je Zoran Jevrić, dotadašnji potpredsednik. Ali ko mu je onda potpredsednik? Ko je u Upravnom odboru? Kako će da funkcioniše bez tih organa? To je zlonamerno i oportuno tumačenje Statuta.

* Predsednik AK Vojvodine gospodin Sikimić tvrdi da je od završetka protesta potpuno zamrla aktivnost AK Srbije. Da se ne održavaju sednice UO, a odluke donosi uzak krug ljudi. Kakav je Vaš komentar?

– To jednostavno nije tačno. Samo u toku 2015. godine je održano deset sednica Upravnog odbora, 19 elektronskih sednica, kao i tri sednice Saveta. Na svim tim sednicama su bili prisutni i predstavnici AK Vojvodine.

*AK Vojvodine ima problem i sa netransparentnim finansijskim poslovanjem AK Srbije.

– Legitimno je postavljati pitanja o načinu trošenja sredstava, ali na sednici Upravnog odbora AKS i na sednici Skupštine AKS. Preko svojih predstavnika u organima AKS, komore o svim pitanjima raspravljaju i donose odluke, ali su u obavezi i da poštuju te odluke, čak i kada se one razlikuju od stava neke od komora u sastavu. Zaključak Upravnog odbora jedne od komora u sastavu o tome da se sredstva ne troše namenski ne znači ništa. Uostalom, AK Srbije je zasebno pravno lice. Odakle pravo jednoj komori da ocenjuje finansijsko poslovanje druge komore?

*AK Srbije jeste zasebno pravno lice, ali se finansira sredstvima koje dostavljaju regionalne komore.

– Regionalne komore imaju pravo da pitaju i da diskutuju o tome, ali ne u novinama gde se selektivno izvlače pojedine, pritom neistinite, informacije iz finansijskog izveštaja. O tim stvarima treba da se raspravlja na Upravnom odboru, Nadzornom odboru i skupštini. Uostalom, Upravni i Nadzorni odbor, u kojima sede i članovi te komore, usvojili su finansijski izveštaj. Jedino skupština nije usvojila te izveštaje, zbog toga što se ne pojavljuju delegati iz Vojvodine. Oni tvrde da ne žele da na taj način daju legitimitet Dragoljubu Đorđeviću. Ali ovde se ne radi o legitimitetu Dragoljuba Đorđevića, već organa komore. Bez poštovanja Statuta mi urušavamo sistem. Svaki problem treba da se iznese pred organe komore. Pa ako neko ne vrši svoju funkciju u interesu advokature, treba da se opozove. Ali, ako većina u skupštini odluči da nekoga ne opozove, moramo svi da se saglasimo sa odlukama svojih organa. Uništavati sopstvenu nacionalnu komoru zbog toga što vam se ne sviđa njen predsednik – za mene je potpuno neprihvatljivo i, rekla bih, destruktivno. Ja se zalažem za funkcionisanje institucija komore, poštovanje Statuta i procedura, za nesmetano funkcionisanje jake nacionalne komore, čime se obezbeđuje nezavisnost i samostalnost advokature u Srbiji, jer svi smo mi deo Advokatske komore Srbije.

Dogovoreno da se ne izlazi u javnost

*Sukob i vojvođanske i srpske komore je nastao letos kada je Dragoljub Đorđević u intervjuu rekao da se AK Vojvodine vodila političkim razlozima kada je odlučila da ne upiše u imenik advokata bivšu ministarku pravde Snežanu Malović. Smatrate li opravdanom odluku UO AK Vojvodine koja je, u nemogućnosti da dobije objašnjenje od predsednika Đorđevića, zatražila njegovu neopozivu ostavku?

– Prošle godine je održana sednica Saveta na kojoj se raspravljalo da li je tim intervjuom naneta šteta advokaturi, kao i kako dalje postupati. Na toj sednici su bili prisutni i Đorđević i Sikimić i Šoškić. Preporuka sa tog saveta je bila da se svi problemi, koji se javljaju u radu organa ili saradnje advokatskih komora, rešavaju preko nadležnih organa bez iznošenja u javnost ocena pojedinaca o tim problemima. Zašto se sada ovo iznosi u javnost, kada postoje organi komore? Ako je Dragoljub Đorđević uvredio organe AKV intervjuom i nije hteo da podnese ostavku kada ga je na to pozvao UO AKV, komora Vojvodine je mogla da traži sazivanje skupštine AKS i traži njegov opoziv. Za to služe organi komore.

Danas