Jasmina Vasović oborila presudu Šariću, sada menja Šarićevog sudiju

Председница Високог савета судства и Врховног суда Јасмина Васовић није продужила мандат судији Дејану Терзићу који је кажњавао адвокате Дарка Шарића због одуговлачења суђења, а они су тражили његово изузеће. Склањање овог судије делује као логичан низ свих претходних сумњивих работа

Jasmina Vasović, sudija Foto: Vrhovni kasacioni sud

Судија Дејан Терзић, за кога је одбрана у новом поступку против Дарка Шарића три пута тражила изузеће, више неће водити то суђење. То се десило јер председница Високог савета судства (ВСС) Јасмина Васовић (уједно председница Врховног касационог суда) уопште није ставила на разматрање њој упућени захтев да се судији Терзићу продужи мандат. Захтев је упутио још 7. марта председник Вишег суда у Београду Александар Степановић, али до 30 априла, када је судији Терзићу истицао једногодишњи мандат у Специјалном суду (формални назив одељења за ратне злочине и организовани криминал Вишег суда у Београду) председница ВСС га једноставно није ставила на разматрање. До сада се није дешавало да ВСС не прихвати предлог председника Вишег суда за упућивање неког судијe у Специјални суд. Све до случаја судије Терзића. Тако је њему аутоматски престао мандат у Специјалном суду у коме је од 2014. То практично значи да ће свих девет поступака у којима је он председник Већа (пет за организовани криминал и четири за ратне злочине) у Специјалном суду кренути из почетка. Застој ће имати и 10 поступака где је он члан већа (четири за организовани криминал и шест за ратне злочине), јер ће новом члану бити потребно време да се упозна са предметима. Судија Терзић ће наставити рад у формално вишој судској инстанци, Апелационом суду у Новом Саду из кога је иначе био упућен у Специјални суд.

Занимљиво је да је судији Терзићу прекинут мандат у Специјалном суду након низа одлука које су биле против воље одбране Шарићеве групе. Одбрана је тражила три пута изузеће – два пута целог Већа којем је председавао судија Терзић и једном изузеће његово и председника Вишег суда, али су захтеви одбијени. Прекидање мандата је уследило и након што је Веће одбило неке захтеве одбране и инсистирало на одржавању рочишта, а судија Терзић је изрекао новчане казне за четворо адвоката због одуговлачења. Тако је Веће одбило предлог одбране за укидање притвора Шарићу и упућивање на издржавање казне затвора по пресуди за кокаин и то, како је било одређено, у затвор у Сремској Митровици, а не у пожаревачку Забелу где су обично затворени осуђени у Специјалном суду.

Против двојице адвоката које је казнио судија Терзић, Апелациони суд у Београду је поништио казне од 100.000 динара, јер су накнадно доставили документа која оправдавају њихово одсуство. Против двоје адвоката на снази су још казне, за Јелену Законовић од 100.000 динара, а за Далибора Катанчевића казна од 150.000 динара. Илустративан је случај кажњавања адвоката Катанчевића који брани Шарића и једини је бранилац Бојана Станојковића који је у бекству, а окривљен је као један од истакнутих чланова групе. Адвокат Катанчевић је 9. априла доставио судији Терзићу извештај од истог дана лекара специјалисте Дома здравља у Пљевљима, одакле је Шарић родом, и замолио да се рочиште заказано за следећи дан одложи. Рочиште је одложено, јер се адвокат Катанчевић није појавио. Међутим, судија Терзић је несумњиво утврдио да овог Шарићевог браниоца медицински разлози нису спречили да истог дана, када је било заказан поступак у Специјалном суду, као адвокат поступа у београдској Палати правде због чега га је казнио. Судија Терзић је прибављајући видео-надзор из Палате правде утврдио да је адвокат Катанчевић тамо боравио тог 10. априла, када је било заказано суђење Шарићевој групи у Специјалном суду. Такође је набавио и писану изјаву судије за претходни поступак из Палате правде која је потврдила да је адвокат Катанчевић био код ње тог дана.

Од 20. фебруара, када је одржано прво припремно рочиште, до 27. априла, када је било последње, судија Терзић је заказивао суђења више од 10 пута. Неколико пута рочишта су одлагана због одбране. Судија Терзић је два пута раздвојио поступак против неких оптужених чији се браниоци нису појавили да би рочиште могло да се одржи.

Да обрана у случају Шарићеве групе прибегава честим одлагањима видело се и у ранија два покренута поступка за шверц скоро шест тона кокаина и прање новца. На пример, прва првостепена завршница суђења за прање новца одложена је у периоду 2019. и 2020. чак 24 пута заредом.

Čačansku sudinicu prate kontroverzne presude

Čačanka oborila presudu Šariću

Србија, иако у почетку предводник у истрази против Шарићеве групе, доскора је већ дуго била једина држава у којој припадници ове групе нису осуђени. Томе је претходио низ необичних правосудних дешавања од 2012. наовамо. Тако је новембра 2020. у београдском Апелационом суду Шарић осуђен правоснажно на 15 година од максималних 20 година по старом закону. Тужилаштво је инсистирало да се приме­ни нови закон по коме му је претила казна до 40 година, уз образложење да је последња испорука од преко две то­не заплењена у водама Уругваја, када је важио нови закон. Врховни каса­циони суд је одмах након избора Јасмине Васовић за председника, априла 2021. поништио ту пресуду из формалних разлога јер су неке судије из Апелације учество­вале у ранијим одлукама. Она је демантовала да има везе са том одлуком. Затим је Веће београдског Апелационог суда отворило поступак из почетка иако је Врховни суд указао само на формалне разлоге и доноси одлуку да 24. децембра 2021. пусти Шарића у кућни прит­вор. Ова одлука је још необичнија, јер Шарић није био упућен на адресу коју је пријавио већ у вилу на Дедињу. Апелациони суд доноси октобра 2022. поново правоснажну пресуду за кокаин умањујући Шарићу казну на 14 година. Занимљиво је да је Ша­рић, иако првоокривљени, осуђен на мању казну од Горана Соковића (чија се судбина не зна) коме је потврђено 15 година. Ова казна Шарићу је необична и када се зна да је на почетку истраге тужилаштво постигло девет споразу­ма о признању кривице по којима су неки од оптужених прихватили казне од 12 година. Против Шарића је октобра 2022. подигнута нова оптужница. Једно веће Апелационог суда одбија у јануару 2023. приговоре оптужених на притвор иза решетака. Међутим друго веће неколико дана касније по истеку одређеног притвора доноси одлуку да се оптужени Шарићев адвокат Дејан Лазаревић пусти кући са наногвицом. Након тога одбрана која није имала приговоре на оптужницу за Шарићеву групу улаже жал­бу што ће се двојици оптужених судити у одсуству. Специјални суд то одбија, међутим Апелациони суд налаже да се поново размотри та од­лука, па је зато отказано прво припремно рочиште 13. фебруара 2023. Одбрана је од пуштања адвоката Лазаревића из притвора имала низ замерки.

Иначе, судија Терзић је члан Већа у још једном важном случају у Специјалном суду – Сребреница. Занимљиво је да је овај поступак 2017. кренуо од почетка, када је тада веће Апелационог суда у коме је била данашња председница ВСС Јасмина Васовић поништило одлуку Већа Специјалног суда у коме је био судија Терзић. Наиме, Веће Специјалног суда није прихватило наводе одбране и захтев да се оптужница одбаци јер у време њеног подизања није био изабран шеф Тужилаштва за ратне злочине. Те наводе одбране је прихватило Апелационо веће у коме је била судија Васовић, због чега је поступак за Сребреницу почео изнова. Занимљиво је да се судија Терзић као неко ко је судио у сложеним поступцима за ратне злочине кандидовао за место шефа Тужилаштва за ратне злочине. Он није прошао, али је прошла вољом скупштинске већине Снежана Станојковић.

Сада је судија Јасмина Васовић као највиша представница судске власти која је избрана на то место скупштинском већином, практично испунила намеру одбране у поступку против Шарића – да им судија Терзић више не суди. Подсећамо да је у новој оптужници против Шарићеве групе наведена и комуникација преко Скај апликације која открива да су оптужени контактирали са највишим представницима политичке власти, као и са неким представницима судске власти и БИА. НИН је о овоме писао 2. марта у тексту Ко су Шарићу Оскар, Едо и Долар. Природа тих контаката до данас није испитана. Нема одговора како је Шарић, према наводима ове нове оптужнице, имао телефоне у најбезбеднијем српском затвору. Према оптужници, он је из притвора Специјалног суда наставио да руководи нарко-картелом.

И раније, од друге половине 2012, што се поклапа са доласком СНС на власт, такође су многа питања остала без одговора. Нису откривене убице које су 3. јула 2012. у Београду убиле Радована Јоксовића, блиског рођака кључног сведока-сарадника Небојше Јоксовића. Не знају се све околности под којим се Шарић предао 2014. и где се крио. Нема објашњења зашто су након његове предаје смењени сви у БИА и МУП који су во­дили 2009. акцију Балкански ратник због које су добили међународна признања. Нема институционалног одговора како је у режимским медијима вођена кампања против припадника БИА, МУП-а и тужи­лаштва који су учествовали у акцији Балкански ратник. Изостала је истрага ко је из БИА доставио фотографију из електронске евиденције полиције поступајућег тужиоца на суђењу за дрогу Саше Иванића опскурном сајту који је подржавао Шарића. Питање је и зашто је у извештају БИА из 2015. сакривено да је састанак Дра­гана Дудића Фрица са припадницима тужилаштва и МУП-а на Јеловој гори 2010. иницирала адвокатица Весна Лончар, супруга доскорашњег мини­стра здравља Златибора Лончара, а да је Дудића на састанак довео његов кум, припадник БИА Миодраг Стојановић.

Поред свих ових отворених питања, необичних судских одлука, ту су још и ове чињенице – да се Шарић налазио у кућном притвору до хапшења 14. априла 2022. које је уследило након што су српском тужилаштву предати, преко Еуропола и Еуроџаста, кључни докази – комуникација на Скај апликацији. Зато није изненађење склањање судије Терзића и делује као логичан низ свих ових претходних сумњивих работа.

Вук З. Цвијић