Javna rasprava – javno bezakonje

Uduženja Tribina Čačak, deset dana nakon održane  javne rasprave na predlog ,,Plana upravljanja zaštićenim područjem Ovčarsko kablarske klisure za period od 2023. do 2032. godine“, nakon koje, do danas, predlagači nisu udostojeni bilo kakvog odgovora, izdalo je saopštenje u kome se kaže:

Dana 15.12.2023. godine, u prostorijama Turističke organizacije Čačka održana je javna rasprava na predlog  ,,Plana upravljanja zaštićenim područjem Ovčarsko kablarske klisure” za period od 2023. do 2032. godine.

Primedbe i predloge za dopune i izmene na objevljeni predlog plana upravljanja dostavili su:

1. Udruženje ,,Knez Stracimir“ Čačak,
2. Dr Zdenka Radovanović, arhitekta
3. Velimir Mitrović, inž- tehnologije i meštanin Kablara
4. Planinarsko društvo ,,Kablar” Čačak
5. Udruženje građana ,,Tribina” Čačak

Sve primedbe i svi predlozi su uredno dostavljeni u pisanoj formi i u predviđenom roku (do 13.12.) sa očekivanjem da ćemo na zakazanoj javnoj raspravi imati priliku da sa najkompetentnijim i najodgovornijim osobama Turističke organizacije Čačka (TOČ), kao predlagača, moći da razmenimo mišljenja i da u najboljoj nameri obrazložimo svoje primedbe i predloge, jer dostavljeni predlog plana po ocenama učesnika u javnoj raspravi sadrži mnogo nepreciznosti koje ostavljaju prostora da njegova realizacija bude po obimu i ciljevima veoma nepredvidiva.

Na početku javne rasprave, delegirani predstavnici predlagača nisu ostavili utisak na prisutne da su dostavljeni predlozi i primedbe razmatrani  u okviru priprema za javnu raspravu, tako da se postupak javne rasprave, odnosno očekivane diskusije, u principu sveo na još jedno usmeno izlaganje predlagača i obrazlaganje dostavljenih predloga.

Prisutni predstavnici predlagača su uredno o iznetim, u stvari ponovljenim predlozima koji su već dostavljeni u pismenoj formi, vodili zabeleške a možda i zapisnik .

Posebno želimo da istaknemo da su na održanoj javnoj raspravi u ime predlagača prisustvovale dve službenice TOČ čiji je zadatak, a verovatno i obim ovlašćenja bio da se isključivo zadovolji forma odražavanja javne rasprave kao zakonske obaveze.

Imajući u vidu niz aktulenih projekata koji se realizuju u ovom područiju smatrali smo da je direktor  TOČ Vojin Jakovljević, kao najpozvaniji  bio dužan da prisutvuje navedenoj javnoj raspravi i da argumentovano razmeni misljenja i ponudi odgovore na dostavljene predloge i primedbe zainteresovanih pojedinaca i udruženja.

Ovakvim ponašanjem, odnosno ignorisanjem zainteresovanih lica g-din Jakovljević je samo potvrdio dosadašnju bahatost TOČ i predstavnika lokalnih organa vlasti,  koji svojim postupanjem odnosno nepostupanjem  dokazuju i potvrđuju izgleda opšte prihvaćeni princip da čak i kada zakon to predviđa, nisu spremni da građanima obrazlažu svoje planove i odluke, a kamoli da polažu račune za realizaciju istih.

Opšta konstatacija prisutnih je da je postupak javne raprave u ovoj upravnoj stvari realizovan suprotno pozitivnim propisima sa isključivim ciljem da se zadovolji predviđena forma.

Na osnovu svega izloženog, kao i na osnovu nacrta dokumenta „PLAN UPRAVLJANJA PREDELA IZUZETNIH ODLIKA OVČARSKO –  KABLARSKA KLISURA (2023 – 2032)“, smo shvatili:

1. Da je namera, ili verovatnije zadatak, TOČ – a bio da napravi dokument koji na neki način treba da legalizuje protivzakonitih aktivnosti u zaštićenom predelu;
2. Sam naziv dokumenta je pogrešan i tendenciozan, umesto termina „UPRAVLJANJE“, ispravan termin bi bio „zaštita“;
3. TOČ nema pravo da upravlja određenim prostorom „to je besmisleno“, već ima obavezu da ga štiti od nasrtaja nekontrlisanog antropogenog faktora pod komandom Vlade Republike Srbije;
4. Nacrt plana je urađen do te mere tendenciozno da je svaka diskusija o njemu praktično bila izlišna;
5. Osobe koje su organizovale raspravu, ili ne znaju da rade svoj posao, ili su dobile nalog da se prave nevešte iako se ne zna se šta je tu gore;
6. TOČ – je definitivno organizacija koja nema kapacitete da obavlja veoma složenu  funkciju zaštite predela Ovčarsko Kablarske klisure;
7. U periodu od 2019, kada je donešena uredba o zaštiti predela, Vlada Srbije, je donela korekcije (2021) kojima pojedine mere zaštite revitalizira i time pokušava da ozakoni rušenje vrednosti koje je samastavila pod zaštitu;

U obavezi smo da javnost upoznamo sa situacijom i još jednom pozovemo sve nadležne institucije ovog države da podignu glave, zaustave sirovu silu, spasu ono što je još ostalo, a i da se podsete svoje struke i spasu sopstvenu čast, ako još uvek znaju šta to znači.

Učesnici javne rasprave su u svojim predlozima još jednom ukazali na prioritetnost realizacije  infrastrukturnih projekata u zaštićenom predelu sa posebnim akcentom na potvrdu statusa banjskog lečilišta Ovčar Banji.

Polazeći od činjenice Ovčarsko kablarsku klisuru smatramo našom Svetom gorom, jer ona u  stvarnosti i zaslužuju taj naziv, gradnja planiranog vidikovca na Kablaru kao i ,,kapija’’ na ulazu i izlazu iz zaštićenog područja su arhitektonski u potpunoj suprotnosti sa duhom mesta.

Istaknuta je i potreba realizacija programa koji bi doprineli održavanju života u kablarskim selima kao mnogo važnije i korisnija od izgradnje vidikovca na Kablaru.

Još jednom je iznet i stav da bi Izrada studije o mogućnostima razvoja seoskog turizma i uređenje Eko kampa u Rošcima bili  početna osnova za održivi život u kablarskim selima koji zbog prirodnih odlika predstavljaju prave darove prirode.

Razvoj seoskog turizma bi bio dopuna verskom turizmu i pružanje potpunje slike o našem kulturnom biću pa bi ga trebalo i razvijati u tom smislu.

Masovno dovođenje turista i izlazak vozila na vrh Kablara dovešće do devastacije okoline i urušavanja dostojanstva i svetosti verskih objekata, a vrlo lako i do gubljenja statusa zaštićenog područja posebnih odlika.

Naziv ,,Naša sveta gora’’ nije dobijen nekim dekretom već prirodna posledica značaja koji su manastiri imali  za naš narod.

Mi, učesnici ove rasprave smatramo da je ovo bilo simuliranje javne rasprave i da to samo pokazuje odnos vršilaca vlasti prema svojim građanima koji nesumnjivo poseduju određena znanja i koji su bili spremni da ta svoja znanja nesebično, bez ikakvog ličnog interesa, prenesu nosiocima vlasti za opšte dobro.

Ignorisanje od strane nosilaca vlasti kao i od strane realizatora  njihovih projekata, stavova  stručne javnosti koja je uzalud pokušavala da ukažu na nedostatke većine planiranih  započetijh projekata u revitalizaciji ovog područja ukazuje i na jedan od razloga zašto mladi školovani ljudi žele da po završetku školovanja napuste Srbiju.

Takođe ističemo i činjenicu da  mladima koji se školuju u “partijskoj  akademiji”, ovakav sistem odgovara, jer njima je najvažnije da nadgovore sagovornika ne vodeći računa o tome da li je to što pričaju nešto vredno, ili su  to obične prazne priče.

Pamet se ne meri govorničkom veštionom ili govorničkim bezobrazlukom, već onim što neko zna  da uradi. Ovako organizovana i sporvedena javna rasprva o jednom,  po misljenu učesnika,  važnom dokumentu je sigurno model kako se sprovodi javno bezakonje.

Udruženje Tribina  Čačak

_______________________________________________________________