Prethodni članak
Javne ustanove bez tumača znakovnog jezika
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju u Zablaću kod Čačka život je izgubio mladić, a u čačansku bolnicu primljeno sedmoro povređenih. Među njima bilo je i više osoba oštećenog sluha. Taj slučaj pokazuje da, iako su javne ustanove dužne da obezbede tumače znakovnog jezika, komunikacija nije uvek laka.
Zorica Petković
Od desete godine Zorica Petković živi u potpunoj tišini. Govor je sačuvala čitanjem knjiga, ali se ipak često teško sporazumeva sa okolinom. U Čačku je 120 gluvih osoba i daleko veći broj onih koje imaju manja oštećenja sluha. Pomoć tumača potrebna im je da bi osetili sigurnost, dobili pravu informaciju u javnim ustanovama, naročito sudstvu i zdravstvu.
Od desete godine Zorica Petković živi u potpunoj tišini. Govor je sačuvala čitanjem knjiga, ali se ipak često teško sporazumeva sa okolinom. U Čačku je 120 gluvih osoba i daleko veći broj onih koje imaju manja oštećenja sluha. Pomoć tumača potrebna im je da bi osetili sigurnost, dobili pravu informaciju u javnim ustanovama, naročito sudstvu i zdravstvu.
„To je toliko bitno da ima ko nama da objasni šta kaže doktor, šta je u pitanju, šta nas boli, kada treba da prepiše terapiju, tako da je sve to nama od suštinskog značaja“, ističe Zorica Petković, predsednica Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih u Čačku.
Nenad Prodanović
Preko prevodilačkog servisa pomoć tumača svakodnevno zatraži više osoba oštećenog sluha i govora. Nenad Prodanović jedini je prevodilac u Čačku sa sertifikatom tumača za znakovni jezik, koji im je uvek na raspolaganju. Ipak, problema ponekad ima.
„Ako se zakaže više pregleda istog dana za više lica, a to bude na različitim mestima onda problem nastaje, ja prosto ne mogu fizički da budem prisutan svugde. Mnogo bi bilo lakše da je više tumača ili bar još jedan tu pored mene“, objašnjava Prodanović.
Zaposleni u čačanskoj bolnici ne poznaju znakovni jezik. Do primene zakona koji propisuje obavezno prisustvo tumača voljni su da pomognu članovima organizacije gluvih.
-Na šalterima će oni pokazati članske karte i to će biti preporuka da se ta lica primaju bez čekanja na preglede i na dopunsku dijagnostiku“, naglašava Rade Milošević v.d. direktora Bolnice u Čačku.
Iako je zakon o upotrebi znakovnog jezika stupio na snagu pre skoro godinu dana gluvi i nagluvi ističu da još uvek nema pomaka. Očekuju promene zakona o udruženjima osoba sa invaliditetom, bolje finansiranje tumača i da se školovanje tumača uvede u sistem obrazovanja.
Silvija Pašajlić, RTS
Za neosposobljenost medicinskog osoblja da komuniciraju znakovnim jezikom sa gluvo-nemim pacijentima radi uzimanja anamneze dr.Rade milosevic ce da resi clanskom kartom umesto da barem jedan medicinski radnik nauci znakovni jezik koji je pritom jednostavan…to ce sve da resi clanskom karticom posto su se navikli na taj nacin komunikacije preko karti i time svesno ili nesvesno se odao da mu medicina i osecaj za gluvo-nemog pacijenta nedostaje da daje proizvoljne,nelogicne odgovore…pritom kad im dodje stranac tek tada sa njim razgovaraju znakovnim jezikom i tada se snalaze YES ,NO… jer lekari u cacanskoj bolnici ne govore tecno ni jedan strani jezik pod izgovorom da im to ne treba i sam dr.Rade Milosevic ne govori ni jedan strani jezik i smatra da kao akademski gradjanin ne treba da govori na drugom jeziku vezano za medicinsku oblast zato ih nigde i ne zovu i ne znaju na u kom se pravcu medicina razvija….On ni sam ne zna da je to tragicno ,tuzno…