Колико је јавни интерес одлучујући у финансирању пројеката јавног информисања и колико се конкурсно суфинансирање од механизма подршке претворило у механизам одрживости медија на сиромашном медијском тржишту, нарочито на локалу биле су теме дебате коју је организовало Удружење Форум жена Пријепоља уз подршку Медиа и реформ центра Ниш и Амбасадом САД у Србији.

Јавни интерес или политичка послушност – шта је одлучујуће при расподели новца по медијским конкурсима

Кроз јавне конкурсе, држава Србија је током прошле године поделила 6,8 милијарди динара, од чега је око 1,8 милијарди потрошено на конкурсно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса.

Од 3,7 милијарди динара, колико су локалне самоуправе у Србији током 2022. године доделиле за суфинансирање више од 34 хиљаде пројеката на јавним конкурсима у свим друштвеним областима, око трећине новца потрошено је за суфинансирање медијских садржаја, показало је истраживање „Јавно о јавним конкурсима“ које су спровели БИРН и Грађанске иницијативе.

Иако се из године у годину бележе већа издвајања из буџета за јавне конкурсе, остаје и даље упитно да ли су јавни интерес и квалитет кључни критеријуми у избору пројеката који ће бити подржани.

– Рекла бих да је то једна од најпроблематичнијих тачака. Осим што смо гледали колико се новца троши ми смо прикупљали податке и о корисницима и испоставља се да се из године у годину понавља исти тренд и модел потрошње новц. Несразмерно су велики буџети регионалних ТВ станица, нарочито оних који су блиски владајућој странци било на локалном или националном нивоу. Кад видите називе тих пројеката, видите да ту има много ствари које су део редовног извештавања – „Информисање грађана…“, „Поподне у овом или оном граду“, „Актуелности“… У принципу говоримо о једном механизму који је уствари помоћ и подршка за редован рад – истакла је пројект координаторка БИРН-а Тања Максић.

Пројектно финансирање медија од стране локалних самоуправа почело је 2015. године. Учесници дебате сагласни су у томе да се од почетне идеје механизма подршке претворило у финасирање медија како би се одржали на сиромашној медијској сцени.

– Бојим се да је пројектно суфинансирање медија од једне у основи солидне идеје која је требало да буде потпора медијској сцени, прешло у нешто сасвим супротно, нешто што је добило бројне политичке конотације и постало извор бројних проблема. Јер, чињенице показују да медији који су критички настројени према власти тешко долазе до  новца, а медији који су уз постојећу власт релативно лако стичу новчана средства. И још важније, јавни интерес у области информисања није остварен на начин који би требало – сматра  потпредседник УНС-а Слободан Ћирић.

Од почетка процеса пројектног суфинасирања упитан је избор чланова и чланица конкурсних комисија, као и феномен оснивања све више медијских удружења из чијих редова се бирају чланови комисија.

– То су удружења која су основана да се старају о медијској сцени, а не о статусу новинара у друштву или свих осталих медијских радника и запослених у медијима, него су настали да би на конкурсима давали предлоге својих чланова за ту назови комисију коју би требало да сачињавају медијски стручњаци. Када изанализирамо одакле долазе ти медијски стручњаци који по овим комисијама, схватите да највећи број медијских стручњака долази са југа Србије. Дакле, то су редакције од Ниша па још јужније. Када погледате која редакција има највећи број стручњака у разним комисијама схавтите да је то ТВ „Врање“ – закључује власник „Озон прес-а“ из Чачка Стојан Марковић.

Учесници и учеснице дебате Конкурсно суфинасирање пројеката од јавног интереса – механизам одрживости или зависности медија, као додатне проблеме истакли су и недостатак праћења и анализе ефеката реализованих пројеката, као и то што  медији који редовно крше новинарски кодекс добијају значајна средства на конкурсима.

Извор: Форум Инфо.рс      Ауторка: Љубинка Љујић Томашевић

________________________________________________________