Javni interes za privatni biznis

Piše: Svetozar Raković

Udruženi kriminalni poduhvat! Tako su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine sredinom 2017. okarakterisali praksu opština i gradova u sufinansiranju proizvodnje medijskih sadržaja u javnom informisanju, kraće rečeno finansiranje medijskih projekata.

Kriminalnu praksu u budžetskom finansiranju medija prepoznala je i Evropska komisija koja u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije, predstavljenom pre nešto više od mesec dana, sugeriše: „Sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa treba da bude sprovedeno u skladu sa zakonodavnim okvirom. To zahteva transparentne i pravedne procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou“.

Sistem sufinansiranja javnog interesa u medijskim sadržajima od svog početka januaru 2015. godine postepeno i sigurno deformisao se u finansiranje medijske propagande za potrebe vladajuće elite. Možda je te prve, „prelazne“ godine, i bilo proceduralnih grešaka zbog nesnalaženja administracije, ali su s vremenom, lokalne vrhuške demonstrirale očiglednu snalažljivost u razlikovanju normativnog i stvarnog – na štetu javnog.

Smrtnu presudu teorijski dobro osmišljenom i relativno dobro uređenom sistemu projektnog sufinansiranja medija potpisao je krajem leta 2016. godine tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, kada je poništio odluku nezavisne stručne komisije koja je ocenjivala medijske projekte na konkursu Ministarstva. Samovoljnom odlukom ministar je signalizirao lokalnim moćnicima da budžetskim novcem opredeljenim za javno informisanje mogu raspolagati kako žele.

Samovoljno odlučivanje lokalnih vlasti u raspoređivanju budžetskih sredstava za medijske projekte razvijano je do te mere da se ceo sistem sufinansiranja pretvorio u svoju suprotnost: umesto javnog interesa novcem građana se finansiraju privatni interesi vlasnika medija; umesto odgovornog, objektivnog i etičkog novinarstva iz budžeta se plaća politička propaganda.

Prema podacima NUNS-a, u 2017. godini u Srbiji je na svim državnim nivoima raspisano ukupno 147 javnih konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Na svim konkursima, ukupno je raspodeljeno oko 1, 3 milijardi dinara, ili približno 11 miliona evra. Od 134 konkursa lokalnih samouprava (7 konkursa je raspisala Republika, 6 Pokrajina Vojvodina) svaki treći je bio formalno neispravan. Najčešće nepravilnosti su bile formalnog karaktera: nisu predviđeni najviši i najmanji iznos sredstava za realizaciju pojedinačnog projekta, objavljivani su stari obrasci za projektne aplikacije, javni pozivi nisu objavljivani na propisan način i sl.

Međutim, ispod te formalne relativno mirne površine, krije se sva prljavština zloupotreba javnog novca. Najveći, a u nekim gradovima i opštinama i ceo novac opredeljen konkursom dodeljuje se medijima neskriveno naklonjenim vlastima. Kriminalne odluke o finansiranju medija donose uz uz aktivnu podršku tzv. stručnih komisija koje se biraju iz redova nekompetentnih, neaktivnih i javnosti nepoznatih udruženja. Kandidati najvećih novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM, LP) postaju nepoželjni za lokalne vlasti. Na primer, od 38 vojvođanskih gradova i opština koje su raspisalo konkurse u 2017, u “nezavisnim stručnim” komisijama smenjivala su se mahom ista imena. U čak 16 komisija učestvovao je Vladimir Jovanović, predlagan od strane javnosti nepoznatog Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija. Predstavnik takođe nepoznatog Udruženja elektronskih medija „ComNet“ Vladan Stefanović bio je član 13 komisija. Na trećem mestu po broju učešća u stručnim komisijama je Radojica Mali (10), a predlagao ga je RAB. S druge strane, za ukupno 38 konkursa gradova i opština u Vojvodini od kandidata najvećih novinarskih i medijskih udruženja imenovan je samo po jedan član u komisijima Beočina, Bača, Ade i Čoke.

U takvim, navijačkim raspodelama novca za medijske projekte prednjače najveći gradovi. Svaki od dosadašnja tri godišnja konkursa Beograda sproveden je tako da je izigran smisao projektnog sufinansiranja. Prošle godine, iz budžeta prestonice, više od 90 odsto novca od 74 miliona opredeljih konkursom raspodeljeno je provladinim tabloidima, firmama vlasnički povezanim sa Studiom B, nepoznatim ili tek osnovanim preduzećima. Višemilionske iznose dobili su i šampioni kršenja novinarske etike – tabloidi Informer, Srpski telegraf i Alo, ali i firme Zofin i Folim registrovane u toku trajanja konkursa. Istovremeno, više je nego simptomatično da ni dinara nisu dobili kritički mediji kao što su dnevnik Danas, nedeljnik Vreme i agencija Beta. “Stručne kriterijume” komisije nije zadovoljio ni jedini projekat (Pištaljka) o istraživanju korupcije u gradskoj upravi. Takav ishod, međutim, nije preterano iznenadio s obzirom na sastav konkursne komisije čiji su članovi bili već pomenuti Vladimir Jovanović, Ferenc Berček (predstavnik RAB), Dragana Milovanović (Udruženje sportskih novinara), i medijskoj zajednici potpuno nepoznati “nezavisni medijski stručnjaci“ Marija Stamenić i Nebojša Radošević. Kao i kod prethodna dva konkursa, vlasti Beograda u komisiju nisu imenovale nijednog predstavnika reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja kao ni nekog od afirimisanih medijskih stručnjaka.

I raspodela budžetskog novca za medijske projekte u Nišu prošle godine protekla je u znaku provladinih medija i reklamnih agencija, među kojima i novoosnovanih kojima je komisija svejedno dala prednost nad afirimisanim medijima.

I oba konkursa Novog Sada realizovana u 2017. takođe su iskorišćena kako bi se milionskim iznosima nagradili prorežimski mediji, a pored njih pozamašan novac pripao je i marketinškim agencijama. Ni u jednoj komisiji Novog Sada, nije bilo članova reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Inače, rešenje o imenovanju komisije nije objavljeno na gradskom sajtu.

Konkursi za sufinansiranje javnog interesa u medijima postali su veoma primamljiv i unosan biznis za uticajne, vlastima bliske pojedince, čak i za one koji sa javnim informisanjem nemaju nikakve veze. Prema istraživanju Cenzolovke, samo u toku septembra i oktobra 2017. dve tek ovosnovane firme Brifing Banat iz Pančeva i Brif media net iz Novog Sada na 16 lokalnih konkursa inkasirale su približno 277.000 evra građana Vojvodine. Veoma umešni u protežiranju “javnog interesa” u medijskim sadržajima su i takođe novoosnovani i javnosti nepoznati portali ePodunavlje koji je na prošlogodišnjem konkursu Smedereva  dobio 7 miliona i Balkan produkcija Beograd kojoj je pripalo 4,9 miliona, od ukupno raspodeljenih 20 miliona dinara. Sličnih primera je sve više širom Srbije.

Zakonom o javnom informisanju i medijima i podzakonskim aktom – Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, nije predviđena žalba kao pravni lek protiv odluke organa koji sprovodi konkurs. Jedino pravno sredstvo previđeno zakonskim propisima je pokretanje upravnog spora protiv rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata.

Ne postoje pouzdani podaci o broju i sudbini upravnih sporova pokrenutih zbog konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu. Ali je postalo sasvim jasno da prave satisfakcije za tužioca nema: Presude se u najboljem slučaju donose posle godinu dana, a tuženi nadležni organi se obavezuju da donesu nova rešenja sa formalnim obrazloženjem odluka o raspodeli. I tako, javni interes u medijima nema pravnu zaštitu

Izvor: Medijska kutija

(autor je sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS)

___________________________________________________________________