Kad maske „sakriju“ reči, a glas se ne čuje

Centar za monitoring i aktivizam – CEMA u okviru projekta “Informisanje u javnom interesu osoba sa invaliditetom“ održao je fokus grupu sa članovima Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih osoba u Čačku.

Kako pozvati hitnu pomoć kada zatreba? Kako pozvati vatrogasce u slučaju požara, ili prijaviti policiji pljačku? Kako se informisati o svakodnevnim dešavanjima? Kome reći sa koliko se problema suočavate na dnevnom nivou? Ako ste zdrava osoba, možda ćete i naći odgovore na ova pitanja. Ali ako ste gluva ili gluvonema osoba nema odgovora ni na jedno.

Miroslav Tomićević

– Tražili smo mnogo puta da hitne službe (vatrogasci, policija, hitna pomoć) imaju memorisane naše brojeve pa kada ih pozovemo, pošto ne možemo da govorimo, da sam taj poziv ukaže da imamo problem. Tehnologija je toliko napredovala da se mogu napraviti aplikacije, kao što to u svetu čine, pomoću kojih bi komunicirali u najtežim situacijama, ali nema dobre volje. A kada je ima, lako je rešivo. Čačanski taksisti su, na primer, pre petnaest godina počeli sa memomorisanjem naših brojeva i taj model odlično funkcioniše. Šta je problem onda i za druge, posebno lokalne i republičke institucije? – pita Miroslav Tomićević, inače višestruki rukometni olimpijac.

Pored višedecenijskih problema, koje ovaj hendikep nosi sa sobom, pandemija je stvorila nove muke. Kako kažu, ionako otežanu komunikaciju, maske su dovele do tragičnih razmera.

– Zamislite da dođete kod doktora, imate bolove, ne čujete, a on nosi masku i ne možete da mu pročitate sa usana šta vam kaže. Tumača na znakovni jezik, naravno, nema. Molio sam lekara da mi da olovku, da bar napišem koji problem imam, ali ni to nije želeo da učini zbog straha da se ne zarazi. Svoju olovku mi je, ipak, dala medicinska sestra, – prenosi svoje iskustvo Mitar Prica iz Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih osoba u Čačku.

On dodaje da je prosto neverovatno da u najvažnijim institucijama nije obezbeđena bar jedna osoba koja umesto maske nosi vizir koji bi im omogućio da pročitaju reči sa usana sagovornika.

Zorica Petković

– Mi želimo da sa svojim problemima ‘’izađemo na svetlost dana’’, da pokušamo zajednički da ih rešavamo, bar jedan po jedan. Usvojen je Zakon da svaka javna ustanova mora da ima tumača za znakovni jezik, ali u Čačku takva osoba ne postoji ni u jednoj instituciji – kaže Zorica Petković, predsednica ovog Udruženja.

Lokalni mediji bi trebalo da nam pruže šansu da govorimo o našim problemima. Već dve godine traje ovaj problem sa korona virusom a nas niko nije pitao kako se sa tim borimo. Posete nas samo 3. decembra na Dan osoba sa invaliditetom i posle toga zaborave do naredne godine – dodaje Zorica.

Za gluve i nagluve osobe problemi kreću od školovanja, jer u redovnoj školi ne postoji učitelj koji ima mogućnosti i vremena da se dovoljno posveti ovoj deci. Oni ostaju bez elementarnog obrazovanja što dovodi do poražavajućeg podatka da više od 70% gluvih osoba, čak i u zrelom dobu, ne može da pročita titlove na televiziji.

Upravo zbog ovog problema CEMA je pokrenula inicijativu za stvaranje pravnog okvira kojim bi se namenski izdvojila sredstva za sufinansiranje medijskih projekata koji se bave položajem osoba sa invaliditetom. Predlog je da se izdvoji 8 – 10% sredstava, u odnosu na ukupan budžet, za medijske projekte posvećene osobama sa invaliditetom. Na ovaj način, njihovi brojni problemi, ali i uspesi i rezultati koje postižu, bili bi vidljiviji u javnom prostoru.

Svi članovi Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih stavili su svoj potpis za ovu inicijativu koja će biti dostavljena lokalnim organima. Jedan od učesnika, dok je upisivao svoje ime, nam u šali reče ‘’valjda će nas čuti ovi kojima je to od boga dato, a često se prave ko da ništa ne čuju’’.

Izvor: Cemaforum

______________________________________________________