Kako izgleda pravično suđenje u Srbiji

U Ivanjici će u petak 15. novembra biti nastavljeno suđenje pukovniku u penziji Radošu Milovanoviću, generalnom direktoru MB Namenska,  i još dvojici optuženih za incident koji se 14. juna 2017. godine, dogodio u krugu fabrike MB Namenska u Lučanima, kojom prilikom su smrtno stradala dva radnika Milojko Ignjatović i Milomir Milivojević. 

Istraga je o ovom slučaju je tapkala u mestu, tužilaštvo predmet držalo u fioci. Pune dve godine. A onda se dogodio susret porodice stradalog Milivojevića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najpre onaj kratak, od minut-dva, letos u Dragačevu, dok je Vučić obilazio poplavljene. Tu je palo obećanje da će predsednik da primi Milivojeviće u svom kabinetu i saslušati šta oni imaju da kažu. 

Milovan Milivojević i Aleksandar Vučić

Tako je i bilo. Milovan Milivojević ispričao šta je imao da kaže o pogibiji svog sina. Vučić saslušao, tužilac posle par dana otvorio fioku, izvadio optužni predlog i pre mesec dana održano prvo sudsko ročište. 

Milivojevići dobili ono što su od 14. juna 2017. tražili – da istinu o Milomirovoj pogibiji utvrdi sud, da oceni ima li krivice kod odgovornih i ako ima da izrekne presudu ili ako utvrdi da je nema, da optužene oslobodi. 

Dragan Palibrk, advokat optuženog direktora MB Namenska

I prvooptuženi, generalni direktor fabrike, pukovnik u penziji Radoš Milovanović, je nešto dobio. Dobio je pojačanje u advokatskom timu koji ga brani i to Dragana Palibrka, školskog druga predsednika iz studentskih dana na Pravnom fakultetu u Beogradu i ličnog advokata predsednika države.

Jedan od trojice optuženih Tomo Stojić, dobio je priliku da se sa tužilaštvom dogovori oko priznanja svoje krivice, ali tu priliku nije iskoristio pa će umesto na klupu za svedoke, u petak ponovo sesti na optuženičku klupu. 

Sudski proces u Osnovnom sudu u Ivanjici, mimo volje postupajućeg sudije i ostalog sudskog personala, pretvorio se u javnu predstavu koja pored aktera na sceni (sudija, advokati, optuženi, svedoci, sudski veštaci) ima publiku (novinari, porodica poginulog Ignjatovića koja se nije pridružila optužnici) i statiste sa zadatkom – zaposlene u MB Namenska koji su se „spontano“, predvođeni aktivistima Samostalnog sindikata fabrike i nekim drugim aktivistima iz fabrike, pojavili ispred ivanjičkog suda na prvom ročištu. 

Zadatak ovih statista bio je da podrže direktora, ali se podrška otela kontroli i pretvorila u verbalni linč porodice Milivojević, što je naišlo na osudu celokupne srpske javnosti.

Teško je poverovati da su se svi oni zaista „spontano“ našli u Ivanjici tako što su prvo „spontano“ svi na istoj benzinskoj pumpi natočili gorivo u svoje automobile kojima su došli u Ivanjicu. Treba li reći i da su svi „spontano“ tog dana odsustvovali sa svojih radnih mesta, te da je neko ko je za to nadležan „spontano“ odobrio da umesto na svojim radnim mestima u radno vreme, svi ti ljudi budu ispred suda. 

Treba li da pogađamo ko je jedini mogao tako nešto da odobri. 

Kažu da je nakon bruke koja je viđena u Ivanjici, one koji su „spontano“ otišli da brane direktora, osim srpske javnosti, kritikovao i sam direktor Milovanović. Bilo je na tom sastanku u fabrici najave da će biti smenjen predsednik Samostalnog sindikata Zoran Babić, bilo je i suza, ljutite tvrdnje da im za taj dan neće biti isplaćena dnevnica, a posle sastanka bilo je i najava da će radnici, svaki pojedinačno, tužiti Blic, Danas, Čačanske novine, OzonPress …

Posle je portparolka fabrike Milka Božić koja je to najavila, demantovala samu sebe, a sindikalac iz Pogona raketnih goriva Dragić Šuljagić potpisao je pismo, kako je naveo u ime 135 radnika tog pogona, koje je naslovio na predsednicu Osnovnog suda u Ivanjici, u kome je najavio ponovni „spontani“ dolazak radnika MB Namneska u Ivanjicu. 

Nakon toga oglasio se direktor Milovanović, molbom radnicima da u petak 15. novembra ne dolaze pred ivanjički sud.

Šta možemo da zaključimo na osnovu dosadašnjeg toka ovog sudskog procesa. 

Najpre da je interesovanje javnosti veliko. Zatim da su strasti uzavrele što svakako nije dobro za normalan rad suda. Ono što međutim baca veliku senku na regularnost sudskog procesa je činjenica da je prvooptuženi pukovnik Radoš Milovanović i dalje generalni direktor fabrike. 

Ako se uzme u obzir da je već nekoliko radnika dobilo otkaze nakon svog svedočenja tokom dvogodišnje istrage, a svedočili su o krivici generalnog direktora Milovanovića, postavlja se pitanje koga zaposlenog iz fabrike tužilac i porodica stradalog Milomira Milivojevića, mogu pozvati da svedoči na sudu. 

Optuženi Radoš Milovanović i dalje na funkciji generalnog direktora sa koje može da utiče na svedoke

Otkazi koji su dati onima koji su u istrazi teretili direktora pravdani su na razne načine koji navodno nemaju veze sa njihovim svedočenjem, kao što je istek ugovora o privremenom radu i slično. 

Ipak, sve to miriše na zastrašivanje i/ili eliminaciju svedoka, pa bi sasvim normalno i pravedno bilo da optuženi Milovanović bude razrešen funkcije generalnog direktora do okončanja sudskog postupka u kome je optužen. 

Ako bude pravosnažno osuđen otići će na odluženje kazne, ako bude oslobođen krivice dobiće naknadu razlike plate koja mu je sledovala kao generalnom direktoru. A svi ćemo biti rasterećeni sumnje da se sudski proces vodi neregularno jer prvooptuženi ima mogućnost uticaja i pritiska na svedoke. 

__________________________________________________________________