Kako je izgledala Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove
U prvoj fazi zgrada je dobila novu čeličnu nadstrešnicu, a po završetku druge faze rekonstruisana je i plafonska površina sastavljena od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica.
Početkom ovog meseca renovirana je i modernizovana unutrašnjost Železničke stanice u Novom Sadu, za mnoge, već šest decenija unazad, prvo mesto susreta s najvećim gradom u Vojvodini i njegovom arhitekturom.
Otvaranjem brze pruge Beograd – Novi Sad u martu 2022. godine, kada smo videli kako izgledaju prvi rekonstruisani stanični peroni, temelji perona i nadstrešnica, te novopostavljeni behaton s horizontalnom signalizacijom, pristupilo se nastavku radova u staničnoj zgradi koji su završeni tik pred festival Exit – 5. jula 2024. godine.
Projektovao Imre Farkaš, izgradio „Neimar“
Da podsetimo, sadašnja Železnička stanica Novi Sad izgrađena je 1964. godine i autorsko je ostvarenje arhitekte Imrea Farkaša (1924–2003) i njegovih saradnika iz projektnog ateljea “Arhitekt“, dok je posao izvođača radova bio poveren novosadskom građevinskom preduzeću „Neimar“.
Arhitektkinja Julka Majtan, u to doba inženjer gradilišta u „Neimarovom“ timu, možda je i poslednji autentični svedok izgradnje ovog arhitektonskog bisera, a sa svojim kolegama, građevinskim inženjerima i tehničarima, vodila je računa „da se sve radi po projektu“.
– Raznorazni detalji su stizali tokom izvođenja i bilo je tu i dogovora i popravki i prepravki, pa i grešaka, ali je sve urađeno u roku i na vreme – kaže za Gradnju Julka Majtan, koja je bila zadužena za stanično krilo C, odnosno deo u kom je projektovan restoran.
U dva stanična krila bilo je planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi ŽTP-a.
Naša sagovornica dodaje da je na gradilištu bilo angažovano čak hiljadu radnika, koji, kako kaže, „nisu mogli da zamisle da im naređuje i daje upustva jedna devojka od 25 godina“, te je tokom rada bila suočena s povremenim i ne baš umesnim dobacivanjem od strane „majstora“, na šta danas gleda kao na simpatičnu anegdotu.
– U to vreme sve se drugačije radilo nego danas, na primer, sad se beton donosi na gradilište, a mi smo imali mešalice koje su mešale beton. Imali smo i ruski cement za koji nismo znali da li je dobar ili ne… postoji masa stvari koje nisu zapisane – naglašava gospođa Majtan, koja je deo svog radnog veka provela kao profesorica u Građevinskoj školi u Novom Sadu.
Jedna od takvih stvari jeste i podatak da je u dva stanična krila bilo planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi Železničko-transportnog preduzeća Novi Sad, otkriva nam učesnica u prvobitnoj izgradnji, upućujući nas i na druge zanimljive detalje vezane za ovaj poduhvat, koji se mogu naći na ovoj stranici.
Bez značajne rekonstrukcije sve do skora
Od puštanja u rad Železničke stanice Novi Sad pa sve do pre par godina nisu vršene nikakve značajne rekonstrukcije ovog kultnog novosadskog objekta, a sada se, nakon druge faze koja je obuhvatila i uređenje staničnog vestibila, nastavlja parterno uređenje staničnog trga, odnosno prostora ispred stanične zgrade.
Radovi druge faze obuhvatali su zamenu mermernih površina na kompletnoj staničnoj zgradi i u celom vestibilu, izolaterske radove na ploči stanične zgrade, završetak kolosečnih kapaciteta u stanici, izgradnju galerije u vestibilu, zamenu kompletne stolarije u zgradi, uređenje šalterskih prostora i radove na čekaonicama, kao elektro i termo-tehničke radove.
Projekat rekonstrukcije uradio je Saobraćajni institut CIP, dok je radove izvodio konzorcijum kineskih kompanija „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“.
“Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena je od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
Dok je u prvoj fazi zgrada dobila potpuno novu čeličnu nadstrešnicu, koja svojim oblikom prati originalnu Farkaševu arhitekturu, po završetku druge faze novim sjajem zasjalo je i čuveno “Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, koja danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
– Samo u ovu zgradu je uloženo ukupno 16 miliona evra. Ona je renovirana, ima neke nove delove, ali je uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika sačuvan izgled stanice kakav je imala kada je napravljena i po kojem je poznata – rečeno je na prigodnoj ceremoniji povodom ponovnog puštanja ovog dela stanice u rad.
Nažalost, tom prilikom niko se nije udostojio da u društvo visokih državnih i gradskih funkcionera pozove i gospođu Julku Majtan, osobu čije ime zaslužno stoji među originalnim graditeljima arhitektonskog šezdesetogodišnjaka koji ponosno stoji na adresi Bulevar Jaše Tomića 4.
Izvor: Gradnja.rs Autor: Stevan Gojkov datum objave: 17.07.2024
A kako izgleda Železnička stanica u Novom Sadu danas 1.11.2024.
Ministar Goran Vesić oglasio se 5.7.2024. zvanično na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavom: Železnička stanica Novi Sad od danas potpuno u funkciji:
Nije pomenuo ono što tvrdi danas, navodno da je cela stanica renovirana osim nadstrešnice. Ma hajde, sve renovirano, samo nadstrešnica nije. A u tekstu na portalu Gradnja.rs lepo napomenuto: U prvoj fazi zgrada je dobila novu čeličnu nadstrešnicu. Nova čelična nadstrešnica oblikom prati originalnu arhitekturu.
Ako laže autor teksta, ne laže fotografija Aleksandra Milutinovića iz Turističke organizacije Novog Sada. Znači laže ministar Goran Vesić.
Danas, samo četiri meseca kasnije ta nadstrešnica odnelaje 14 ljudskih života.
_______________________________________________________
Vesic bi da utvrdjuje ko je odgovoran: nisam ja kinezi su! Budi covek i ako si peder,daj pa bar ponudi ostavku!
ne kapiraju oni to. Neobrazovana poltronska banda misli da je bogom dana da nam upravlja životima. Gde je moguće da su oni nešto pogrešili! Oni u svojim glavama već krive marsovce (jer im vrhovni vlasnik neće dati da krive Kineze) ili solarne oluje iako nemaju pojma šta je to.
A šta je radila Julka Majtan ako Vesić kaže da nije rekonstruisan srušeni deo žel. stanice u Novi Sad
Mislim da u tekstu zovu celicna nastresnica krov koji je ispusten i kao nastresnica je..kao sto je nekad bila. Vidi se kad je pala ova donja nastresnica da su je drzali betonski nosaci, a ne celicni.
Betonsku nadstrešicu je, osim konzola, držala i sajla, koja je bila ankerisana za gornju (cik-cak) nadstrešicu-krov zgrade. U unutrašnjosti zgrade, u nivou sa betonskom nadstrešicom, bila je postavljena nova galerija, koja do tada nije postojala. Tom prilikom morali su biti bušeni stubovi nosači, znači, oštećena je veza armature i betona, a sajla je dodatno opterećena.
To se zove prenapregnuti beton.Izvuce se sajla,zategne na krajevima i ulije beton ako ide cev okolo kao u ovom primeru.Krovna konatrukcija nije popustila ali sajla jeste jer je bila preopterecena vise od zadate vrednosti.Jasnije sad malo?
Pa sad ti uđi u metro koji oni naprave, biće to najveća masovna grobnica u Srbiji iako su se 90-ih baš trudili…
Vesic ostavka,sram te bilo
Pa ti im daj da kopaju litijum i da garantuju bezbednost za vodu i vazduh.
neka kopaju u jajincima u voćnjaku onog što ih je skupio na gomilu!
Posledica toga što se ponavljači, grčići, mone i ostala polupismena čuda kojima je vrhunac obrazovanja možda ta nakazna akademija za mlade lidere ili kupljena megasega diplom, dovode da odlučuju o stvarima koje se tiču bukvalno života ljudi.
Jos jedan u nizu bezuspesnih atentata na vodju.
ajmo da sve nesrece i zrtve istih zaboravimo i da niko nije kriv….i da od sutra krenemo posteno, odgovorno….i tako u krug i da niko i nikada ne bude kriv i da nikada i za nista ne odgovara….tako je bilo do sada i bice i dalje, zaborav je majka takvih
Zamena mermernih površina nije radjena,samo je oprano,jer nije ni bilo potrebe za menjanjem. I uopšte od svega nabrojanog u unutrsšnjosti stanice u drugoj fazi,osim dodate terase sa unutrašnje strane na nastrešnicu i lift,ništa nije menjano. To je bilo obilno pranje para na predivnom objektu
Ma zna se ko je kriv Djindjic,Solak,Tepic…..