Kako je izgledala Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove
U prvoj fazi zgrada je dobila novu čeličnu nadstrešnicu, a po završetku druge faze rekonstruisana je i plafonska površina sastavljena od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica.
Početkom ovog meseca renovirana je i modernizovana unutrašnjost Železničke stanice u Novom Sadu, za mnoge, već šest decenija unazad, prvo mesto susreta s najvećim gradom u Vojvodini i njegovom arhitekturom.
Otvaranjem brze pruge Beograd – Novi Sad u martu 2022. godine, kada smo videli kako izgledaju prvi rekonstruisani stanični peroni, temelji perona i nadstrešnica, te novopostavljeni behaton s horizontalnom signalizacijom, pristupilo se nastavku radova u staničnoj zgradi koji su završeni tik pred festival Exit – 5. jula 2024. godine.
Projektovao Imre Farkaš, izgradio „Neimar“
Da podsetimo, sadašnja Železnička stanica Novi Sad izgrađena je 1964. godine i autorsko je ostvarenje arhitekte Imrea Farkaša (1924–2003) i njegovih saradnika iz projektnog ateljea “Arhitekt“, dok je posao izvođača radova bio poveren novosadskom građevinskom preduzeću „Neimar“.
Arhitektkinja Julka Majtan, u to doba inženjer gradilišta u „Neimarovom“ timu, možda je i poslednji autentični svedok izgradnje ovog arhitektonskog bisera, a sa svojim kolegama, građevinskim inženjerima i tehničarima, vodila je računa „da se sve radi po projektu“.
– Raznorazni detalji su stizali tokom izvođenja i bilo je tu i dogovora i popravki i prepravki, pa i grešaka, ali je sve urađeno u roku i na vreme – kaže za Gradnju Julka Majtan, koja je bila zadužena za stanično krilo C, odnosno deo u kom je projektovan restoran.
U dva stanična krila bilo je planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi ŽTP-a.
Naša sagovornica dodaje da je na gradilištu bilo angažovano čak hiljadu radnika, koji, kako kaže, „nisu mogli da zamisle da im naređuje i daje upustva jedna devojka od 25 godina“, te je tokom rada bila suočena s povremenim i ne baš umesnim dobacivanjem od strane „majstora“, na šta danas gleda kao na simpatičnu anegdotu.
– U to vreme sve se drugačije radilo nego danas, na primer, sad se beton donosi na gradilište, a mi smo imali mešalice koje su mešale beton. Imali smo i ruski cement za koji nismo znali da li je dobar ili ne… postoji masa stvari koje nisu zapisane – naglašava gospođa Majtan, koja je deo svog radnog veka provela kao profesorica u Građevinskoj školi u Novom Sadu.
Jedna od takvih stvari jeste i podatak da je u dva stanična krila bilo planirano i postavljanje raznih umetničkih dela, ali se od toga odustalo zbog nedostatka sredstava u kasi Železničko-transportnog preduzeća Novi Sad, otkriva nam učesnica u prvobitnoj izgradnji, upućujući nas i na druge zanimljive detalje vezane za ovaj poduhvat, koji se mogu naći na ovoj stranici.
Bez značajne rekonstrukcije sve do skora
Od puštanja u rad Železničke stanice Novi Sad pa sve do pre par godina nisu vršene nikakve značajne rekonstrukcije ovog kultnog novosadskog objekta, a sada se, nakon druge faze koja je obuhvatila i uređenje staničnog vestibila, nastavlja parterno uređenje staničnog trga, odnosno prostora ispred stanične zgrade.
Radovi druge faze obuhvatali su zamenu mermernih površina na kompletnoj staničnoj zgradi i u celom vestibilu, izolaterske radove na ploči stanične zgrade, završetak kolosečnih kapaciteta u stanici, izgradnju galerije u vestibilu, zamenu kompletne stolarije u zgradi, uređenje šalterskih prostora i radove na čekaonicama, kao elektro i termo-tehničke radove.
Projekat rekonstrukcije uradio je Saobraćajni institut CIP, dok je radove izvodio konzorcijum kineskih kompanija „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“.
“Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena je od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
Dok je u prvoj fazi zgrada dobila potpuno novu čeličnu nadstrešnicu, koja svojim oblikom prati originalnu Farkaševu arhitekturu, po završetku druge faze novim sjajem zasjalo je i čuveno “Farkaševo zlato”, plafonska površina sastavljena od istovetnih “pozlaćenih” kvadratnih pločica, koja danas još više doprinosi toplini ovog dvoetažnog prostora.
– Samo u ovu zgradu je uloženo ukupno 16 miliona evra. Ona je renovirana, ima neke nove delove, ali je uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika sačuvan izgled stanice kakav je imala kada je napravljena i po kojem je poznata – rečeno je na prigodnoj ceremoniji povodom ponovnog puštanja ovog dela stanice u rad.
Nažalost, tom prilikom niko se nije udostojio da u društvo visokih državnih i gradskih funkcionera pozove i gospođu Julku Majtan, osobu čije ime zaslužno stoji među originalnim graditeljima arhitektonskog šezdesetogodišnjaka koji ponosno stoji na adresi Bulevar Jaše Tomića 4.
Izvor: Gradnja.rs Autor: Stevan Gojkov datum objave: 17.07.2024
A kako izgleda Železnička stanica u Novom Sadu danas 1.11.2024.
Ministar Goran Vesić oglasio se 5.7.2024. zvanično na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavom: Železnička stanica Novi Sad od danas potpuno u funkciji:
Nije pomenuo ono što tvrdi danas, navodno da je cela stanica renovirana osim nadstrešnice. Ma hajde, sve renovirano, samo nadstrešnica nije. A u tekstu na portalu Gradnja.rs lepo napomenuto: U prvoj fazi zgrada je dobila novu čeličnu nadstrešnicu. Nova čelična nadstrešnica oblikom prati originalnu arhitekturu.
Ako laže autor teksta, ne laže fotografija Aleksandra Milutinovića iz Turističke organizacije Novog Sada. Znači laže ministar Goran Vesić.
Danas, samo četiri meseca kasnije ta nadstrešnica odnelaje 14 ljudskih života.
_______________________________________________________