Kako se nezaposlenost OSI odražava na njih
Kako se nezaposlenost OSI odražava na njih – socijalni status, odricanje od raznih potreba (odeća, obuća, kultura, odlazak na letovanje, zimovanje)
Prema podacima Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija potrošačka korpa za mesec avgust 2016.godine iznosila je 67.995,75 dinara, pa to znači da ako pretpostavimo da dva člana jedne četvoročlane porodice zarađuju mesečno po 30.000 dinara, tom domaćinstvu za pun iznos navedene potrošačke korpe nedostaje 995,72 dinara. Zapitaćemo se onda šta je sa novcem za najređu i samo najneophodniju kupovinu, odeće i obuće, izdatke za vrtić, školovanje… Sve ovo znači da na povremene odlaske u bioskop ili pozorište, a zimovanje ili letovanje i da ne pominjemo, najveći deo porodica u Srbiji i ne pomišlja.
Osobe sa invaliditetom, naravno imaju sve pomenute izdatke, a pored tih troškova, i u većoj meri, i izdatke za lečenje i lekove, nego ostali naši sugrađani.
Neke osobe sa invaliditetom su korisnici naknade za tuđu negu o čijoj visini ćemo reći samo da nije adekvatna svojoj svrsi. Ovo iz razloga što je njena svrha da korisnik tim novcem plati pomoć drugog lica, da mu pomogne, da obavi ono što samostalno nije u mogućnosti. Njeni korisnici, međutim, od te naknade kupuju hranu i plaćaju račune, a često im je i jedini izvor prihoda. Dakle, naknada za tuđu negu uopšte ne služi svojoj suštinskoj svrsi, pa baš iz tog razloga, namerno nećemo spominjati njene nominalne iznose.
Kako znamo da je najveći broj OSI nezaposlen – pri tom naravno mislimo na one kojima invaliditet daje mogućnost da rade, znamo i to da mnogi od njih na letovanje ili zimovanje nisu otišli godinama, da retko posećuju bioskop, pozorište i druga kulturna dešavanja, a da to nije isključivo zbog predrasuda i arhitektonskih barijera, već i iz razloga nedostatka novca.
Na ovu temu smo razgovarali sa sugrađankom Radom Sarić (38) čiji je identitet poznat redakciji, koja nam je rekla da boluje od neurološke bolesti 8 godina. Završila je Višu ekonomsku školu, majka je dečaka od 8 godina i razvedena je. Živi sa roditeljima, otac je penzioner, a majka domaćica. U struci nikad nije radila, čak ni pripravnički staž nije obavila. Povremeno radi po buticima, ali to retko nađe, jer je poslodavci ne angažuju kada sa njima popriča o invaliditetu, a i njoj samoj je fizički naporno.
Četri člana njene porodice žive od očeve penzije, koja je 25.000 dinara i od 8.000 tuđe nege i pomoći koje ona prima. Njen sin je samo jednom išao na more sa školom i taj izdatak je njena porodica jako teško podnela. Obrazovana je i kancelarijski posao bi mogla kvalitetno da radi, ali ga naravno ne može naći. Javljala se na konkurse u privatne firme, ali je niko nije angažovao jer nema radnog iskustva, ni položen državni ispit. U javnom sektoru nije ni pokušavala da pronađe posao, jer kako je istakla, zna da nema nikakve šanse. Želi da sa svojim detetom ode na letovanje, koje će platiti od svoje zarade.
Priča naše sugrađanke je više nego dovoljan pokazatelj koliko nezaposlenost loše utiče na njihov i svakodnevni život njihovih porodica, a podatak da je ona ekonomista pokazuje da stepen obrazovanja, najčešće nije od velike pomoći za pronalaženje posla.
Ponovićemo da prema čl. 24. Zakona o profesionalnoj rehbilitaciji i zapošljavanju OSI svaki poslodavac koji ima najmanje 20 zaposlenih ima obavezu da u radnom odnosu ima određeni broj OSI.
Zato poručujemo i našoj sugrađanki koja nam je bila sagovornica i ostalima, da kucaju na vrata firmi i podsete poslodavce na pomenuti zakon, da budu veoma uporni kako bi našli zaposlenje i ostvarili i druga svoja prava i živeli dostojanstveno, a dostojanstvo je PONAVLJAMO – Ustavom zagarantovano. Očigledno je da se moramo i sami puno boriti da bi prava OSI, sa stranica akata, zaživela i u našim svakodnevnicama.
Branimir Radovanović
Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.