Kako štrajk advokata utiče na pravosuđe

Do sada su dve advokatske komore – u Beogradu i Šapcu, donele odluke o obustavi rada. Bilo je pokušaja da se takva odluka izglasa i u Čačku, ali bezuspešno. Iako se tokom praznika manje radi, posledice štrajka advokata vidljive su u pravosuđu.

Miroslav Aleksić, profesor glume koji je optužen za silovanje i polno uznemiravanje, došao je u Viši sud ali ročište nije održano već je odloženo za 2. februar i 1. mart zbog štrajka advokata, piše Nova.rs.

Malo je onih koji su se drugog radnog dana u nedelji oko 13.30 našli kod Palate pravde u Beogradu. Na pitanje da li zna da su advokati u štrajku, jedna žena odgovara – „Ne, nemam televizor uopšte“.

Jedan od beogradskih advokata koji je u štrajku kaže da je nivo pravosuđa opao po svim kriterijumima, pa otuda i štrajk.

„Ja vidim dobar deo razloga za štrajk upravo u tome, u stanju u pravosuđu. Urušavanje ustavnog sistema koje je svakodnevno, naravno govorim o opšte poznatim notornim činjenicama“, kaže advokat Slobodan Gavrilović.

Pokušaja je bilo i da se obustavi rad advokata u Čačku, ali do toga nije došlo. Dok stižu kritike da je predsednik advokatske komore u ovom gradu pobegao sa sednice na kojoj je trebalo odlučivati o obustavi rada, on tvrdi da je predlog za štrajk stigao od samo jednog od 13 odbora.

„Odluke u Beogradu i Šapcu su u direktnoj suprotnosti sa odlukama skupstine advokatske komore Srbije, nisu statutarne ni zakonite i bie predmet ocenjivanja pred nadleznim sudom. Time se produbljuje razdor među advokatima i nista se ne moze postici“, kazao je Miodrag Aleksić, predsednik advokatske komore Čačak.

Predsednica udruženja javnih tužilaca Srbije veruje da su advokati dobro procenili kada su donosili odluku o obustavi rada, ali objašnjava i posledice takve odluke.

„To znači da vi u prenatrpanom rasporedu tužilaštava, gde zamenici imaju po jedan dan nedeljno za sprovođenje istrage, sad mora da ih odlaže i vi imate situaciju da se istrage po određenim predmetima odlažu i za narednih pet, šest ili više meseci u zavisnosti kako kolege stoje sa terminima u svojim rokovnicima“, govori Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca Srbije.

Kaže da je odluka advokatske komore u Šapcu nešto drugačija, za razliku od beogradske koja je odlučila da nema postupanja ni u pritvorskim predmetima.

„U pritvorskim predmetima, u predmetima prema maloletnicima, u predmetima po privremenim merama mora da se održi minimum rada. To je standard i to je nešto o čemu bi kolege trebalo da razmisle“, rekla je Komlen Nikolić.

Iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) poručuju da će, bez obzira na trenutnu štetu, građani imati daleko veće koristi ako zahtevi advokata budu ispunjeni jer je, kako kažu, „u toku predizborne kampanje uvek lakše čuti zahteve nezadovoljnih građana“.