Kako su čarape našle svoje cipele

Piše: Dragan Stošić

Kad nije lako, Vučić je najbolji – poručio je glumac Lazar Ristovski sa predizbornog mitinga Aleksandra Vučića u beogradskoj Areni, marta 2017. Na mitingu je bio da bi izrazio svoj „građanski, demokratski i ljudski stav“, kako je objasnio, i da javno kaže da će glasati za Vučića, jer samo on ima snagu da se žrtvuje za bolju Srbiju što pokazuje svojim delom. “To cenim, volim njegovu energiju, on je borac kao ja, borci dobijaju bitke, a ostali su mrsomudi, da izvinete”, kazao je tada Ristovski, a sve vreme (verovatno) mislio na svoju “sedmogodišnju golgotu” sa zatvaranjem finansijske konstrukcije filmskog projekta “Kralj Petar Prvi: U slavu Srbije“, u narodu poznatiji kao “Čarape kralja Petra”. Projekat u kome je Ristovski tumač glavne uloge (“Stekao sam dovoljno iskustva da od uloge kralja Petra napravim i najbolju u svojoj karijeri”) i producent, a njegov sin Petar Ristovski reditelj.

Nagrada je usledila. Ili je prethodila. Od para iz Filmskog centra Srbije (300 i kusur hiljada evra) – nadglasavanjem u komisiji nakon što je isti projekat dva puta bio odbijan, preko onih iz Radio-televizije Srbije (nezvanično milion evra), a uprkos tome što isti producent RTS duguje isporuku serije nastale iz filma „Sveti Georgije ubija aždahu“ (po tvrđenju Dimitrija Vojnova), do “buđenja istoka i (najpre) zapada, pa i severa i juga”, kroz narodnu (čitaj SNS) volju da na neviđeno, unapred finansijski pomogne realizaciju ovog filma i TV serije. „Grad Čačak je izdvojio 550.000 dinara za 2.500 karata koje će dobiti OŠ ’Sveti Sava’ i 396.000 dinara za 1.800 karata, za učenike srednje Ekonomske škole u Čačku. Gradsko veće je odluku o kupovini karata donelo na sednici 27. juna 2018“, čitamo u novinama. Mimo konkursa i javnih nabavki, dodajemo.

Novac je izdvojen za film čija je premijera najavljena za novembar iste, dakle kroz pet meseci. Za film čije su „prva“ i „druga“ premijera planirana za sada daleku 2014, pa malo bližu 2015. godinu. Čačanske vlasti očigledno su informisane iz prve ruke, tojest da će film u bioskope ući ove godine. Gradonačelnik Čačka Milun Todorović, naime, obavestio je tada „puk srpski“ da je reč o ostvarenju od nacionalnog značaja, kao i da su na ovaj način nabavljene karte po nižoj ceni, jer će u prodaji umesto 200, koštati 350 dinara. Vau! Novembar je dakle zakovan! A tek ušteda!

I još.

– Ovaj film će biti još jedan svedok srpskog herojstva i rodoljublja, koje iz pijeteta prema žrtvama rata nikada ne smemo da zaboravimo i na šta stalno treba da podsećamo mlade generacije. Gradsko veće je zbog toga prihvatilo predlog producentske kuće Lazara Ristovskog ’Zillion film’, uz konsultacije sa direktorima osnovnih i srednjih škola iz Čačka, da učestvuje u pretfinansiranju ovog filma ’i to iz sredstava sa tekuće budžetske rezerve iz koje finansiramo značajnije projekte koji nisu predviđeni prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu – objašnjavao je Todorović.

A to što su građani bili nezadovoljni ovom neobičnom odlukom, pitajući se tada kako je moguće unapred plaćati karte za film koji još uvek nije snimljen i za koji se ne zna kakav će biti, lokalne vlasti ni najmanje nije uznemirilo. Do sledećih izbora mnogo će vode proteći (Zapadnom) Moravom. U međuvremenu će, nekako, napabirčiti novac za škole, pa će đaci, konačno, možda, imati lopte za fizičko vaspitanje i raznu drugu standardnu školsku opremu. Recimo.

– Kako znaju da li će i koliko dece uopšte želeti da ide na film? Ili će to biti školska obaveza? Ko definiše školske obaveze- grad? Uz sve to film nije gotov, niko ga nije video, možda će biti dobar a možda negledljivo sr…e, možda će biti istorijski verodostojan a možda ne. Nemoguće je, dakle, unapred znati da li je uopšte okej voditi đake na projekciju dok neko iz gradskog sekretarijata za kulturu (ako to uopšte postoji) ne vidi završen film. Dalje, ako se već vode đaci na komercijalni film u edukativne svrhe, to može da bude okej, ali onda valjda producent i distributeri prave prilagoene projekcije, pa se eventualno u saradnji sa gradom ili školama đacima  ponudi opcija da pogledaju. Ovde sve naopako, burazerski i bez brige da može biti posledica ako je to što rade nelegalno. Tipično za SNS epohu – govorio je tada reditelj Stevan Filipović.

Scena iz filma „Čarape Kralja Petra“, Foto: FCS

Šuškalo se tih dana da su se i mnoge druge SNS lokalne sredine spremale da krenu stopama čačanskih vlasti, i zbog „direktive“ iz centrale, ali je priča brzo „ubijena“ nekim drugim „naslovima“. Sumnju da su opštine i gradovi u Srbiji dobili direktivu iz vrha SNS da kupe karte za novi film Lazara Ristovskog izneo je još 24. maja 2018. Đorđe Vukadinović, postavljajući poslaničko pitanje u parlamentu o tome da li su ti navodi istiniti.

– Kako stoje stavri, biće to najskuplje čarape u istoriji srpske kinematografije – rekao je Vukadinović i pitao da li je to u vezi sa političkim angažmanom Ristovskog i javnom podrškom koju je dao kandidatu Aleksandru Vučiću na poslednjim predsedničkim izborima.

A Lazara Ristovskog, opet, ne traba gledati popreko. On je na početku svoje “sedmogodišnje epopeje” znao da bez dva miliona evra “Čarape” neće “ući” u cipele. Jurnjava za parama, međutim, postala je zamorna. Bilo je tu, doduše, “iskrene podrške” princa Aleksandra Karađorđevića i princeza Katarine, drugih “obećanja” sa najvišeg mesta, podrške (tadašnjeg) predsednika Nikolića, blagoslov patrijarha Irineja…

– Milovan (Vitezović, po čijem je delu “Čarape kralja Petra” urađen scenario) i ja smo krenuli na vreme da pakujemo projekat koji bi obeležio 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Međutim, kako to kod nas biva, ispada da uvek gojimo prase uoči Božića. Dosad smo dobijali samo usmenu podršku, osim nekoliko časnih izuzetaka – bio je rezigniran Ristovski.

Moralna podrška, međutim, nije ulazila u jednačinu koja je bez novčane definicije jedna obična taraba na kojoj se svašta ispisuje. Nešto se moralo preduzeti. I radi(lo) se.

Već početkom 2018. Ristovski više ne vidi budućnost kinematografije bez Vučića. “To što su tolike pare (oko milijardu dinara – prim. DS) odvojene za film  zasluga je predsednika Vučića. Na apel nekoliko filmskih poslenika, pa i na moju molbu, predsednik je lično reagovao i povećao budžet, verujući da je to šansa da se Srbija kvalitetnijim projektima nađe u evropskoj i svetskoj utakmici. Time što brine o kulturi, predsednik Vučić pokazuje manire, ne samo dobrog predsednika, već pravog i velikog državnika, evropskih i svetskih okvira”, izjavljuje on u jednom intervjuu.

Da li je to Ristovskom opet “nedostalo novca za projekat, uprkos ogromnim sredstvima koje je dobio na konkursima”, kako to onomad reče glumac Sergej Trifunović, ili je Alekasandar Vučić zaista “pravi veliki državnik”. I, da li se takav državnik postaje kad “čuvate” stečene navijače, tako što im činite da pomisle kako su neizostavni deo vaših “visokih ciljeva”.

I na kraju:

– Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović posetio je Lazu Ristovskog na snimanju filma ’Čarape Kralja Petra – čitamo u novinama, 24. maja 2018.

Nastaviće se.

(Autor je urednik u dnevnom listu Danas)

________________________________________________________________