Prethodni članak
Kako su dve Čačanke promenile život jednoj porodici
Objavljeno 12/02/2022
Čačanka Katarina Matić već dugo živi i radi u Njujorku, a svoj nedavni boravak u rodnom gradu iskoristila je da pomogne jednoj porodici. Katarina do sada ima velik staž u humanitarnim poslovima. Bavila se volonterskim radom u Njujorku sa ugroženim populacijama i u skloništu za beskućnike, radom sa organizacijama i vladom za borbu protiv trgovine ljudi, i sa decom koja ne mogu da isprate redovan školski program.
Katarina Matić i Ivana Kecović
„Zbog trenutne globalne zdravstvene krize, nisam bila u Srbiji dve godine. Kada sam stigla, jedna od namera mi je bila da pokušam da nekim malim doprinosima pomognem ljudima kojima je to najviše potrebno. Nažalost svuda, a ne samo u Srbiji, ljudi kojima je pomoć za miran i dostojanstven život potrebna je mnogo. Bilo je to vreme božićnih i novogodišnjih praznika, pravo vreme da bar tad pomognemo onima koji nemaju”, kaže Katarina.
Podrška i pomoć došla je od njene drugarice koja radi u lokalnoj organizaciji IDC, Ivane Kecović, koja joj je pomogla da nadje porodicu kojoj je pomoć potrebna. U pitanju je samohrana majka N.N. koja ima dve ćerke od 7 i 10 godina. Njih tri žive u neformalnom naselju u blizini Gradske bolnice u Čačku u jako lošim uslovima. N.N. je nezaposlena jer ćerka ima problema sa zdravljem, ne može da uskladi rad i brigu o porodici. N.N. se oslanja na pomoć svojih komšija i bližih prijatelja, koji su joj privremeno pozajmili nameštaj i kućne aparate.
„Obe smo poželele da uradimo nešto dobro za sebe i za druge. Ivana je preko Centra za socijalni rad u Čačku dobila informaciju o samohranoj majci N.N. sa kojom smo odmah stupile u kontakt. Posle našeg razgovora, znale smo da N.N. i njenoj deci mali doprinos znatno može da poboljša kvalitet života. Ivana i ja smo satima odvajale stvari iz stana koja bi N.N. i njenoj deci odgovarale. Jednog vikenda u januaru, spakovale smo sve stvari i otišle da upoznamo N.N. i njene ćerke i da im odnesemo stvari koje smo im namenile. Tom prilikom smo videle prostor u kom one trenutno borave. Iako se trude da sve održavaju čistim i urednim, nedostaje im osnovni nameštaj, a sam stambeni objekat u jako je lošem stanju i ne predstavlja bezbedno mesto za život. N.N. nema grejanje, frižider, šporet, ni veš mašinu. Njena deca nemaju radni sto na kojem bi radile domaći, a ni sto na kome bi porodično delile obroke“, priča Katarina.
Vidno pogođena onim što je videla, Katarina je odlučila da im pokloni sav nameštaj iz svog stana, dok je Ivana Kecovic, kao programski menadžer IDC-a, pričala sa N.N. o mogućnostima za rešenje njenog stambenog pitanja kroz jedan od programa stambene podrške na kojem radi u saradnji sa gradom Čačak.
„Pre nego što sam se vratila u Njujork, zaposlile smo momke koji su N.N. kamionom dostavili šporet, rernu, mikrotalasnu, radni i trpezarijski sto i stolice, ormar i tri kauča, pored drugih stvari, u njen dom. Preuzele smo sve troškove vezane za prenos i preuzimanje nameštaja. Iako sve ovo naizgled zvuči jednostavno, zapravo je sve zahtevalo dobru pripremu. Pre svega, bilo je izrazito važno pronaći motivaciju da se odvojimo od stvari za koje smo vezane, ali koje više nemaju funkciju za nas, a da zatim razmišljamo na način da one nekome drugome mogu biti od koristi. Potom potrebno je bilo osloniti se na poznavanje lokalne zajednice i ljudi u potrebi, kojih je uvek previše. Međutim, kada su naše mogućnosti ograničene, potreban nam je neko ko će nam pomoći kako da odaberemo jednu porodicu, koja je u tom trenutku u najvećoj potrebi za onim što mi nudimo. U ovom nam je od velike važnosti bilo to što su nam iz Centra za socijalni rad predložili ovu porodicu, kako bi pomoć otišla u prave ruke. Na kraju, potrebno je logistički sve organizovati. U ovom pogledu oslonili smo se na lokalnu organizaciju IDC, koja ima bogato iskustvo u humanitarnom radu, a trenutno radi na projektu stambenog zbrinjavanja u Čačku“, kaže Katarina.
Na kraju razgovora, Katarina i Ivana apeluju na sve da više pažnje obratimo na ljude oko nas kojima je potrebna naša podrška i pomoć, nekada je to samo i reč.
„Verujem u to da svaki čovek zaslužuje krov nad glavom i dostojanstven život. Ipak, veliki broj ljudi u našem društvu živi u neadekvatnim uslovima. Umesto da prihvatamo to kao neminovnost nejednakog društva u kom živimo, svako od nas može da učini malo”, poručila je Ivana Kecović, programski menadžer IDC
“U ovo teško vreme koje je odnelo previše života, i gde se prisustvo drugog gleda kao moguća opasnost, bitnije je nego ikada da se setimo da postoje ljudi oko nas, u našoj zgradi, našem komšiluku, školi, prodavnici kojima malo pomoći može da znači sve. Još je važnije setiti se da ne moramo uvek čekati na veliku priliku da pomognemo nekome. Svaki dan možemo nešto malo ili veliko da uradimo za nekoga, a samim tim i za sebe”, kaže na kraju Katarina Matić.
Još jednom u svojoj školiSvaki svoj dolazak u rodni grad, Katarina iskoristi da poseti OŠ Vuk Karadžić. „Posetila sam svoju Osnovnu školu Vuk Karadžić na poziv direktora Milka Ikonića, pomoćnika direktora Danijele Pešterac i nastavnice sprskok jezika Dušice Ćurčić. Škola je organizovala javni čas sa učenicima sa kojima sam vodila razgovor na par tema, ali i na temu toga kako svi mi imamo odgovornost prema ljudima oko sebe i da treba da radimo na potrebi da doprinesemo svojoj životnoj zajednici“, kaže Katarina. |
bravo devojke
bravo!
Bako, sisas li i ti majonez ili vise volis Heinz Ketchup?
Imam neki lan, treba da se trmsi, pa ako si dokona…
koja je poenta tvog zlog komentara?
A što pošte u ponedeljak rade samo do 15h?
Vazno je da komentarisete nakupce uz put…IC-LU varosica postadosmo…
Dete bravo!
Bravo devojke 🙂🙂🙂🙂🙂👍
Bravo za tako mladu devojku. Da nas je više takvih, mnogi imaju više nego što im treba ne bi bilo ni podstanara ni ugriženih.
Gubite se iz Srbije, americki spijuni i sorosevski placenici!
Vaš manjak humanosti ogleda se u Vašoj potrebi da marširate one koji tu humanost poseduju.
A ti ih provalio? To mora da je prirodna inteligencija, to ne bi mogao svako?
Kakav si ti bolesnik idi bre leči se
Ova levo je bila na obuci kod one žene sa Vimbldona koja je digla prst kada je Federer imao dve meč lopte. Priča se da su agenti CiA-e, vrbovane da uruše državni poredak Republike Srbije. Dobro pogledaj ovu doniranu mikrotalasnu. To je u stvari portabl „Haarp“ sistem kome je jedina uloga da se ubije budući prinos maline. Sve to je finansirala Amerika koja je potpomognuta od strane vlada Čilea i Poljske. Devojka koja sedi ima momka koji je član bratsva „Skull and bones“, inače poznati kao zatvoreno društvo koji su jade pravili po svetu. Društvo rusko-srpskog prijateljstva mnogo je više doniralo narodu Srbije, naročito ruski članovi koji se broje u stotinama hiljada. Dobro si ih provalio, svaka ti čast.
Mogla je da pomogne i neke nase, a ne ciljano nacionalnu manjinu.
Koji su to „naši“, a koji „njihovi“? Valjda je čovek čovek, ma koje nacionalnosti bio.
Ovo je divan primer napada mediokriteta. Sisajte majonez iz kobaje.
Izgleda da bi bilo najbolje da nije nikoga??? Šta je to “naše“ u našem gradu?
Mnogi u Čačku imaju po pet pa i više kuća i stanova, pa ih izdaju uz ogromne kirije ovoj sirotinji i baš ih briga za te što žive u neuslovima i što nečija deca nemaju hleba dok njihova deca voze džipove i Gaze tu sirotinji na pešačkom prelazu. Sitne su to alave duše i nikada im neće biti dosta.🤮
I oni su naši a to sto vi ljude delite po nacionalnosti to vam je kućno vaspitanje
Nesto tu ne pije vodu.
Ta ugrožena žena već živi sa nekim tako da nije samohrana već ima pomagaoca ili pomagača. Druga veoma bitna stvar stan je opštinski oni praktično tu skvatuju. Nit ih mrzim nit ih volim ali naći praznu baraku prikačiti se na sve mreže što strujne što vodovodne i na kraju tražiti pare od organizacija i države.. Onda ulazimo u anarhiju. Tako već mikronaselje ima nekih minimum 100 novih žitelja nit ih znamo samo uleću. Živim tu već 40 godina nekad smo bili primer znali smo se ipostovali sad smo „jekam dela čororo“.
Mnogi u Čačku imaju po pet pa i više kuća i stanova, pa ih izdaju uz ogromne kirije ovoj sirotinji i baš ih briga za te što žive u neuslovima i što nečija deca nemaju hleba dok njihova deca voze džipove i Gaze tu sirotinji na pešačkom prelazu. Sitne su to alave duše i nikada im neće biti dosta.🤮
Gledam sliku, pa se razmisljam, da li sam joj vukao soder ili …
je** to ko te prvi uvatio zauvo
Nisam joj vukao soder.
Podstsnar sam 30 godina, samohrana majka. Muz mi je umro, niko me mije ni potamo treba li mi šta, imamo li šta da jedemo. Minimalac, porodična penzija ima li to dovoljno za kiriju iobabeze? Hvala Bogu da mi je dete izraslo u normalnu osubu.
E svašta, pa zar ih nije zabrinula „prva dama“… Žena „budućeg predsednika srbije“… buduća kneginja…
Devojke svaka čast…….bravo….
O kojim temama su razgovarale sa ucenicima osnovne skole, da li su uopste kvalifikovane da razgovaraju sa ucenicima, imaju li licencu, i ko im je to dozvolio?
Naprednjaci su najgora sekta, skupili su sav olos iz svih banditskih druzina koje su bile na vlasti zadnjih trideset godina, i svi su urusavali obrazovni sistem.
Eklatantan primer toga je da se deci obraca bilo ko i prica sta mu padne na pamet.
Ranije je postojao Pedagoski Institut i skolski inspektori koji su se veoma aktivno bavili kvalitetom i sadrzajem nastave.
Licencu su im dali Soros i Natasa Kandic, koji Srbima cine zlo, a pod plastom pomoci za tzv. osetljive grupe. Ove devojke su izdajnici Srbije, cim mogu da rade za zapadnjacke nevladine organizacije i zlotvore Amerikance. (Za pohvalu to sto Cacanka radi u americkom Kongresu?!) Na sve to saradjuju sa centrima za soc.rad, koji, u sprezi sa drzavnom mafijom, otimaju decu SRBSKU PRAVOSLAVNU od siromasnih porodica i kradu nase bebe iz porodilista i isporucuju ih Zapadu… Sto se za to ne zalozise? Izrodi i izdajnici! A profesori u osnovnoj skoli nemaju dve cuke u glavi. Cik neka ovim izdajnicima spomenu bar Jasenovac, Srebrenicu i Kosare! Deci pune glavu o jednakostima, pravdi, da bi se odrekla svoje vere, otadzbine, naroda. Jos kad „posecere“ pricom o pravima pedera… Nema skola, jer nema u skolama ljudi od vere, obraza i casti! Plitki i povrsni ljudi, a o ulizicama i prodanim dusama sve je ispricano.
citam komentare i sokiran sam koliko tupih, neobrazovanih, elementarno nevaspitanih i zlih ljudi zivi u ovom „gradu“
a ti isti masu pravoslavljem, postom, srbuju i glume velike patriote
nije ni cudo sto zvalavi sizoje rovari po ovoj jadnoj kvazi drzavi
bravo
odlican komentar
Očigledno je da na fin i kulturan način prodaju priču kako lepo igledaju sadašnji i budući domaći izdajnici.
Ovakve i njima slične su ničim izazvane (osim za odgovarajuću novčanu nadoknadu) slikale studenski dom 99.