Kako tužilaštva prikupljaju dokaze – BIA instalira malvere za praćenje u telefone

Pomoćnik direktora policije i v.d. načelnika policijske uprave u Novom Sadu Slobodan Malešić imao je običaj da svako jutro ide u teretanu, sluša pesme Aleksandre Prijović i Lexington benda.

Dok je poruke razmenjivao sa ministrom policije, vladajućim političarima i pripadnicima BIA, ali i sa kontroverznim biznismenima bliskim vlastima, istovremeno je odlazio na roditeljske sastanke i bio u telefonskoj komunikaciji sa razrednim starešinama i trenerima svoje dece, te ugovarao brojna viđenja sa porodičnim prijateljima. Svakodnevno je bio na usluzi i državi i vladajućoj SNS partiji. Sve te poruke, sa ljudima koji ni nisu predmet istrage, niti osumnjičeni, odlazile su na server za tajni nadzor.

Sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, obiluju podacima iz njegovog privatnog života i informacijama o tome šta voli da jede, koje filmove da gleda i kakve ocene imaju deca u školi.

Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti.

Ove softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč.

Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića pokazao je kako tužilaštva u Srbiji prikupljaju dokaze i informacije koristeći malvere koji rade poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa, a koje osumnjičenima u telefone instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), objavila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Softver je fotografisao i poruke koje nisu ni poslate.

Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti. Te softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici BIA, a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč.

Izvor BIRN u Tužilaštvu za organizovani kriminal ukazuje da ni tužioci, ni sudija koji odobrava mere tajnog nadzora i praćenja, ne znaju o kojim softverima je reč, niti kako se instaliraju i da to zna samo BIA koja poseduje te softvere i koja je i zadužena za njihovo instaliranje.

Veštaci koje su unajmili Malešićevi advokati smatraju da postoje indicije da su korišćeni softverski paketi Predator kompanije Intellexa ili neki od softvera nalik Pegazusu.

U Srbiji su već nabavljani sofveri za nadzor, pa je BIRN 2022. godine otkrio da su srpske vlasti bile zainteresovane za izraelske softvere za špijunažu, kao i da postoje dokazi da su dva nabavljena i u upotrebi. Stručnjaci za bezbednosti iz kanadskog Citizen Laba objavili su da je Srbija jedna od korisnica spajvera Predator, što je kasnije potvrdio i Gugl.

Tajni nadzor se može zloupotrebiti

Krajem prošle godine, Amnesti internešnal, AccessNow, CitizenLab i SHARE Fondacija objavili su da je dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji bilo meta softvera za digitalnu špijunažu, najverovatnije Pegazusa. Amnesti je dodao da su pronašli tragove koji ukazuju da je Pegazus nedavno korišćen za špijuniranje još nekih članova civilnog sektora u zemlji.

Sudski spisi sadrže i zapise o muzici koju je Slobodan Malešić slušao.

Međunarodne organizacije za ljudska prava godinama predlažu da se upotreba softvera za nadzor zabrani i upozoravaju da se ova oprema, koja bi trebalo da služi za suzbijanje kriminala i terorizma uz sudsko odobrenje, nekontrolisano koristi za tajni nadzor političkih disidenata, aktivista, kritičara i novinara.

U decembru, policijskog generala bliskog SNS, Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja na mere tajnog nadzora i praćenja, pokazuje sudska dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Prve naredbe za tajni nadzor odnosile su se na ljude koji se sada nalaze na optužnici sa Malešićem, a tražene su od sudije sa obrazloženjem da postoji sumnja na krivično delo trgovine narkoticima. Posle opsežne istrage, međutim, najteže krivično delo za koje se Malešić i još petorica optuženih terete je trgovina uticajem. Malešiću su prislušni uređaji prvo instalirani u automobilu, a zatim u policijskim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu.

Naredba o tajnom nadzoru iz decembra 2020. produžavana je u martu, junu i septembru 2021, kada je doneta mera prisluškivanja, navodi BIRN.

U novembru 2021. godine, pokazuje dokumentacija u koju su novinari BIRN imali uvid, sudija za prethodni postupak doneo je naredbu o proširenju istrage – podaci o Malešiću skupljaće se i upotrebnom softvera koji će na njegov telefon instalirati BIA.

Poslednjih mesec dana praćenja Malešićeve komunikacije, od novembra do sredine decembra 2021. godine, obiluje sa najviše podataka zato što mu je u tom periodu BIA po nalogu suda instalirala softver na privatnom i službenom telefonu. Uz pomoć ovih softvera praćena je njegova kompletna komunikacija putem internet aplikacija, poput Vibera, WhatsApp-a, Signala, pa i više od tog, navodi BIRN.

Instaliranje malvera poput Pegazusa i Predatora je veoma brzo, zahteva tek nekoliko minuta, ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik klikne na link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame. Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno poznato javnosti, imaju mogućnost da se online instaliraju, a kako BIRN prenosi, deinstaliranje softvera je takođe moguće na daljinu i veoma kratko traje, a vlasnik telefona ne primećuje ništa neobično.

BIRN, Aleksa Tešić , Jelena Zorić