Kako zadržati radnike u Srbiji?

Liberalizacijom zapošljavanja u Nemačkoj  koju je najpre doneo zakon usvojen 2018. a zatim i onaj koji je usvojen poslednjih dana 2019. godine podrazumeva će svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje škole moći prvo da uđu u Nemačku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boravišnu vizu na šest meseci. Kada je reč o priznavanju diploma, radnicima se otvara mogućnost da uđu u Nemačku, pa čak počnu i da rade dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija. Na drugoj strani nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Odnosno, ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.

Do skora, kada je reč o zapošljavanju u inostranstvu, važilo je nepisano pravilo da u inostranstvo odlaze samo najbolji, a danas odlaze svi, nekvalifikovani, kvalifikovani, visokokvalifikovani, ne pravi se pitanje. Nemačka traži sve više inženjera, lekara, zanatlija, vozača.

–Nemačkoj su potrebni stručni radnici, potrebni su joj radnici iz inostranstva – izjavio je povodom izmena Zakona o zapošljavanju Horst Seehofer nemački ministar unutrašnjih poslova, dok je wegov kolega Jens Špan ministar zdravstva najavio da je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negom i to, kako je precizirao, sa Zapadnog Balkana.

Prema nekim procenasma najnovija liberizacija nemačkog Zakona o zapošljavanju stranac za posledicu će imati da Srbiju u narednom periodu u vrlo kratkom roku napusti još  200.000 radnika. Pre svega lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila, što će u mnogome uticati na ionako nezavidnu situaciju u srpskom zdravstvu i privredi, zbog čega državni zvaničnici ali i privrednici sve češće potenciraju na temi kako radnike zadržati u zemlji. Kada je reč o problemu odlaska kvalifikovane radne snage iz zemlje preovlađuje stav da preduslov da se oni zadrže u Srbiji predstavlja stvaranje adekvatnih uslova za rad i zaradu, budući da je sve više radnika smatra, a to potvrđuju i statistički podaci, da u Srbiji nisu dostojno plaćeni za svoj posao. Drugim rečima, prvi i jedini uslov da bi radnici ostali u Srbiji je  jeste dobra plata, koju bar kako sada stvari stoje srpski poslodavci, od kojih se većina ponaša ppoput kapitalista u vreme prvobitne akumulacije kapitala, nisu spremni da im ponude.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata upozorava da ove izmene nemačkog zakona mogu imati katastrofalne posledice za srpsku privredu.

– Dobra strana liberalizacije ovog zakona je to što će ona znatno olakšati odlazak svih onih koji žele da idu u Nemačku da rade i daće im sigurniji položaj u toj zemlji. Ljudi će moći da dobijaju stalne poslove bez većih problema. Loša strana tog zakona je što će ogroman broj radnika napustiti Srbiju. Prema našim podacima, prošle godine ih je otišlo 100.000, a očekujemo da će se taj broj barem udvostručiti, posle stupanja na snagu nemačkog zakona, odnosno da ćemo ostati bez 200.000 ljudi. Na drugoj strani sve to će srpsku ekonomiju i privredu dovesti u katastrofalno stanje, prvenstveno zbog toga što Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će da doprinose i rade za nemačku privredu i u nemačkom društvu. Srpska vlast bi i te kako morala da se pozabavi tim problemom. Naši građani već su pokazali masovnim odlaskom na rad u Nemačku da ne pristaju na odnos da su oni dobra, ali jeftina radna snaga i da je bitno samo da rade. Ne, to nije tako i ljudi odlaze u Nemačku gde su plate mnogo više, gde je odnos države prema zaposlenom i građaninu potpuno drugačiji i bolji nego što je to u Srbiji – objasnila je svojevremeno Savićka u izjavi za dnevnik Blic.

U mnogim evropskim državama nedostaju vozači, varioci, zidari, tesari, električari, kuvari, ugostiteljski  i građevinski radnici… To su , inače, i kadrovi kojih nema dovoljno na srpskom tržištu rada, pa bi shodno tome oni mogli i ovde da se zaposle. No, iako je poslednjih meseci zarada upravo tih zanatlija u Srbiji povećana, oni ipak odlaze put inostranstva jer tamo zarađuju znatno više. Sasvim je druga priča ko brine o njihovim pravima i zaštiti, jer ogromna većina njih nema državnu zaštitu, jer do posla i nije došla posredstvom NSZ.

Osim  Nemačke našim građanima su za rad  primamljive  Hrvatska i Slovenija – kao države koje su članice EU ,  i zbog toga je važno da Srbija upravo sa njima ima zaključene posebne sporazume kojim se reguliše zapošljavanje naših radnika u tim zemljama. 

Članak je objavljen u sklopu projekta „Karta u jednom pravcu“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja po osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________________________________