Kakva je budućnost srpskog sela

Da li je zaista 21. vek taj u kome će izumiranje sela u Srbiji dostići vrhunac a mladi sve više naseljavati gradove i zapostavljati ono najbitnije a to je formiranje porodice i potomstva?!

– Sa selima nestaje i država jer ostaju samo prazne teritorije. One će uskoro biti bez naroda pa i bez glasačkog tela! Godišnje se u Srbiji rodi 65.000 beba, a umre više od 102.000 žitelјa. Ako se tome doda i broj mladih koji odlaze iz zemlјe sa kartom u jednom pravcu, a to je oko 40.000 njih godišnje, onda će se proces još ubrzati. Vlasti se na ove probleme do sada nisu mnogo obazirale. Upornost da sve to izađe u javnost pokazala se ispravnom, mada time problem u zemlјi nikako nije rešen. Ali, nakon pola veka rada, uspeo sam u svojim nastojanjima da selo kao temu nametnem medijima, SANU, Vladi Srbije, a ove godine za nju se zainteresovao i sam predsednik Republike Srbije. Dokaz za to je i formiranje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Zadovolјan sam zbog toga jer je odlučeno da se traži put za opstanak i ostanak sela… Mislim da smo u tome već i zakasnili, da sad već treba spasavati varošice – objašnjava publicista Branislav Gulan autor knjige “Čekanje novog seoskog života”

Istraživanja sprovedena poslednjih godina pokazuju da Srbiji postoji 4.709 sela, a čak njih 1.200 je u fazi nestajanja. Dvesta sela nema nijednog stanovnika, 1.034 sela ima manje od 100 duša, 2.832 sela ima više od 500 stanovnika, 50.000 kuća na selu je prazna, 150.000 kuća je privremeno nastanjeno, 200 sela je bez osobe mlađe od 20 godina, a 200.000 neoženjenih muškaraca živi na selu. U 86 odsto srpskih sela opada natalitet, dok u 173 škole ide samo po jedna učenik.

– Seljak je po nekoj mojoj definiciji osoba koja živi i radi na selu, te ima četiri razreda osnovne škole i ne zna za ništa drugo nego da radi na zemlji. Tipičnog seljaka ne zanima ni radio, ni TV, niti novine, a o kompjuterima da ne pričam. Seljaci obično ne napreduju u ‘poslu’ nego stagniraju, i posebno u zadnje vreme, propadaju. U mom kraju, tipičan seljak nema ni automobil, već svuda ide traktorom. Mi, poljoprivrednici, mi smo nešto drugo jer se služimo kompjuterima, razmišljamo o onome što će se dogoditi sutra i nastojimo da se što više prilagodimo novim trendovima – kaže jedan poljoprivrednik.

U tom smislu budućnost srpskog sela, bar po rezultatima istraživanja, je krajnje pesimistična. Muškarac kao prosečan nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji (a tako je u više od 80 odsto slučajeva), star je preko 45 godina, mada je u oko 40 odsto slučajeva stariji čak od 60 godina. Od obrazovanja, najveći broj njih, oko 40 odsto, ima samo osnovnu školu i niže, oko 30 odsto ima dvogodišnju ili trogodišnju srednju školu, i oko 30 odsto ima četvorogodišnju srednju školu. To su oni udarni, poražavajući podaci ovogodišnjeg istraživanja o položaju i potrebama poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji koje je za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uradila agencija Ninamedia, a iz kojeg je formiran i „profil“ srpskog poljoprivrednika.

Modernizacija sela nije moguća bez starosne skupine od 15 do 29 godina, i tu se krug zatvara. Mladi su najdinamičnija i sociodemografska i kulturološka kategorija, samo je problem što oni većinom ne žele da žive u selu. Šta ih vuče ka gradu? Snažni tokovi urbanizacije, masmedijske komunikacije, potrošačko društvo, okretanje sebi nasuprot porodici. Stari na selu u velikoj meri ne pokazuju sposobnost da se modernizuju i ne prihvataju lako sve te promene, što opet izaziva snažan generacijski sukob. Dodatni problem je i odlazak devojaka iz sela, i to u velikom broju, i stvaranje neravnoteže polova. U 86 odsto naših sela beleži se pad broja stanovnika, a u njima živi 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su se približili 50. godini a da nisu zasnovali porodice. Što samo znači da će preživeti ono selo koje je moderno, u kome se mladi neće osećati isključenim iz maskulture, u kome neće bespogovorno vladati starinski obrasci, ono selo koje se bude adaptiralo i koje se bude izborilo za mlade.

Tekst je u sklopu projekta „Biti mlad, a živeti na selu“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.   

_______________________________________________________________