Kanada: Odsvirana odjavna špica demokratiji

Pisma koja su poslata e-mejlom, milionima zaposlenih širom Kanade, pod nazivom: ‘POLITIKA OBAVEZNE VAKCINACIJE PROTIV KOVIDA-19’ u svom saopštenju naglašavaju da kompanije promovišu bezbednost na radnom mestu, kako bi se sprečilo potencijalno širenje virusa (danas, dok ovaj tekst pišem, bolesno je 34.802 ljudi ili 0.09% ukupne populacije) i da su zato doneli odluku o primeni obavezne vakcinacije za sve zaposlene. Odluka stupa na snagu 1. novembra 2021.

Svaki zaposleni koji ide u kancelariju, na sastanke ili na teren, mora biti u potpunosti vakcinisan, bez obzira odakle obavlja svoj posao – iz kancelarije ili od kuće (online).

Najkasnije do 31.12.2021. zaposleni treba da dostave dokaz i potvrdu da su vakcinisani ili da dostave medicinsku dokumentaciju ili neke druge razloge koji se temelje na Zakonu o ljudskim pravima koji ih oslobađaju ove obaveze. Uz pisani zahtev ‘o izuzeću’ od obavezne politike vakcinacije treba da prilože i potvrdu medicinskog ili verskog razloga ili nekog trećeg koji se oslanja na Zakon o ljudskim pravima. Zahtev o izuzeću menadžment kompanije će razmatrati pojedinačno i može da bude prihvaćen ili ne.

U saopštenju se ohrabruju svi oni koji nisu u potpunosti vakcinisani da to odmah urade. Takođe, kompanije velikodušno daju plaćeno odsustvo od 3 sata koliko je potrebno, kao su izračunali, da odete i primite vakcinu.

Ali u saopštenju kompanije, ni jedne reči nije bilo, šta o donetim merama kaže Ustav Kanade. Kada se može doneti odluka o obaveznoj vanrednoj imunizaciji celokupnog stanovništva – na osnovu kog Zakona i člana? To osnovno Ustavno pitanje u Kanadi, perjanici Zapadne demokratije, skoro niko ne postavlja.

Za razliku od njih, Francuski Senat odbacio je na sednici 13. oktobra 2021. predlog Zakona po kome bi vakcinacija protiv virusa korona bila obavezna. Predlog, koji su socijalisti podneli krajem avgusta, odbijen je sa 262 glasa, dok su se za predloženi zakon izjasnila samo 64 senatora. Znači, Senat nije usvojio zakon „kojim se utvrđuje obavezna vakcinacija protiv Kovida-19.“

Kako je Ustav najviši pravni akt jedne države, a Ustav Republike Srbije (te male i često na Zapadu nazivane ‘zaostale’ i ‘necivilizovane’ zemlje) proklamuje da je univerzalno pravo čoveka upravo pravo na slobodu. Čovek svojom voljom donosi odluke o životnim pitanjima koja se tiču njegovog života i zdravlja.

Kako je malo onih koji veruju u pravednost Kanadskog sistema i Zakona o ljudskim pravima (koji se uglavnom bavi  LGBT, LGBTQ, LGBTQA i LGBTQ2S populacijom), brojni pravoslavni vernici pohrlili su u svoje crkve tražeći utehu, ali i pisani zahtev ‘o izuzeću’ od  navedene obavezne vakcinacije koja bi se temeljila na verskim razlozima.

U ovom planetarnom haosu crkva je tvrđava i svetionik kao što je uvek i bila u minulim vekovima.

Ali sveštenici Grčke i Srpske pravoslavne crkve u Kanadi vernicima govore manje-više isto, baš kao i autoru ovog teksta, uz molbu da ostanu anonimni.

„Žalim, ali nama je poslat akt iz Eparhije i nemamo nikakvo odobrenje davati bilo kakve potvrde.“

„Situacija je skroz ‘mutna’. Ali istrpećemo do kraja. Pokušajte da se ne vakcinišete. Molimo se Bogu da nam bude na pomoći. “

„Većina vladika i određeni broj sveštenika su se već vakcinisali. Samo jedan Ruski sveštenik izdaje potvrde ‘o izuzeću’ poštujući volju vernika.“

Ukoliko vernik traži potvrdu jer ne želi da se vakciniše – nejasno je zašto mu tu mogućnost crkva uskraćuje?

Na to pitanje jedan sveštenik je izjavio da se Sinod Grčke pravoslavne crkve nije bavio ovim pitanjem, ali im je dozvolio da svako svešteno lice može da ima svoje mišljenje. Oni smatraju da je to medicinsko pitanje, ali i politički stav – pa zato potvrde ‘o izuzeću’ vernicima ne izdaju. Nevakcinisani stanovnici mogu izaći iz Kanade do 30. oktobra 2021. ali se bez vakcine u nju više ne mogu vratiti. Isto važi za putovanja vozom, brodom ili avionom u lokalnom saobraćaju, između brojnih provincija i teritorija Kanade.

Bilo kako bilo u ovim ‘mutnim’ vremenima – jedina svetla tačka je pomenuti Ruski sveštenik koji će potvrdu ‘o izuzeću’ dati, ali i dalje ostaje pitanje – da li će menadžment kompanije potvrdu uvažiti ili ne.

ODSVIRANA ODJAVNA ŠPICA DEMOKRATIJI

Kada samo otišli na protestni skup i pridružili se ljudima koji se bore protiv restriktivnih novih kovid mera, za slobodu i pravo da imaju svoje mišljenje i svoj stav, da sačuvaju dostojanstvo koje im je rođenjem dato, u Torontu koji sa okolinom broji preko 6 miliona stanovnika zatekli smo stotinak protestanata Kanađana, nekoliko Kineza, jednog Australijanca i dva Srbina (moj prijatelj i ja). Kada smo jednu ‘originalnu’ Kanađanku upitali zašto na protestu nema više ljudi, kao u Australiji ili širom Evrope, odgovor je bio potpuno šokantan: „Vidite, kiša je… loše vreme“.

Uljuljkani u svoj istinski konfor (bogataši) ili lažni (većinsko stanovništvo koje je u dužničkom ropstvu i kreditima do guše) Kanađani su ovog kišnog dana odabrali da gledaju TV ili ručaju u restoranu (jedino vakcinisani u restoran mogu da uđu).

Nameće se pitanje: zašto na protestu nije bilo muzike preko razglasa ili orkestra uživo da odsviraju odjavnu špicu demokratiji u ovoj golemoj zemlji. Jer osnov demokratije je sloboda izbora…

UVERTIRA ZA OKTOBAR ILI JULSKI „PROBNI BALON“

Kada je sredinom jula u Kanadi bilo ukupno 395 obolelih od Kovid -19, pojavila se uznemirujuća vest na lokalnim portalima: „Seneca Koledž prvi kanadski univerzitet koji je uveo obaveznu vakcinaciju za sve studente, profesore i osoblje koje radi na fakultetu“. Kako je po zvaničnim podacima, u to vreme, obolelo samo 0,001% stanovništva nejasno je bilo zašto se menadžment Seneca Koledža odlučio na ovu drastičnu meru.

Donošenje ovakve odluke nametnulo je brojna pitanja na koja su odgovore trebali da daju predstavnici Seneca Koledža, kao i predstavnici pravne i medicinske struke iz Kanade, ali i međunarodna zajednica koja je ćutala tokom leta 2021.

Ostali Univerziteti u Ontariju, uključujući Rajerson, Ontario Tech i Vestern Univerzitet, izjavili su tada da će zahtevati vakcinu za studente koji žele da žive u studentskim domovima, ali ne generalno – ne za one koji dolaze na fakultet na predavanja.

U Manitobi su predstavnici Univerziteta uveravali zabrinute studente, profesore i osoblje da neće izglasati obaveznu vakcinaciju.

– Ne možemo zahtevati da neko dobije vakcinu. To nije u našoj moći, niti u moći provincije – rekao je predsednik Univerziteta Brandon, g-din David Docherti za CBC News TV.

Da ova odluka Seneca Koledža nije bila samo „probni balon“ već uvertira za mere koje su donete 6. oktobra 2021. i da mladi ljudi u ovoj zemlji, nekada simbolu demokratije, neće imati mogućnost izbora, ni na jednom fakultetu – sada je potpuno jasno.

Hrabri predstavnici Univerziteta u Manitobi, na čelu sa gospodinom Davidom shvatili su da „moć provincije“ uopšte nije važna – već da je „moć“ prešla u ruke premijera Trudoa koji suvereno donosi odluke za boljitak nacije.

Bilo kako bilo, premijer Trudo, čim je saopštio nove Kovid mere otišao je na odmor u okrug Tofino (Britiš Kolumbija) koji je poznat po divljoj prirodi, drevnim prašumama, peščanim plažama na kojima posetioci mogu da surfuju tokom cele godine. Kako je oktobar još uvek iznenađujuće topao i lep – Kanađani mogu do mile volje, dok strahuju za svoja radna mesta i slobodu kretanja, da zamišljaju svog premijera na dasci za surfanje kako izvodi čudesne akrobacije. Jer kada su jednom dozvolili da im ukinu slobodu mišljenja i pravo na izbor – na tom talasu će ‘surfovati’ i oni koji posle Trudoa dođu.

Crni (ne)demokratski jesenji dani uveliko teku… ka logoru za nevakcinisane. Ali, ruku na srce, tradicija radnih logora i rezervata u Kanadi bogata je i duga.

Prema istraživanju iz 2011. u Kanadi ima oko 3.100 rezervata u kojima su smešteni Indijanci. Prava i slobode kanadskog ‘prvog naroda’ uređeni su Indijanskim aktom koji je donet 1876. od strane parlamenta Kanade. Kanadskoj saveznoj vladi data su isključiva ovlašćenja da donosi Zakone u vezi sa „Indijancima i zemljom rezervisanom za njih.“

Početkom Prvog svetskog rata, samo zato što su stigli iz Austrougarske monarhije, hiljade imigranata smatrani su neprijateljima Kanade. Oni su zatvarani u radne logore širom zemlje. Na hiljade Ukrajinaca, ali i Srba,  Mađara, Nemaca, Rumuna… bilo je hapšeno i odvedeno u logore gde su u izuzetno lošim uslovima, gladni i po stravičnoj hladnoći, ostali sve do 1919. Najpoznatiji takav logor gde je bilo mnogo Srba bio je na severu Ontarija.

Tokom Drugog svetskog rata na prostoru Kanade bilo je oko 40 logora, namenjenih za smeštaj Nemačkih vojnika zarobljenih u Severnoj Africi. Od oktobra 1943. do oktobra 1945. logor je bio ‘dom’ nemačkih ratnih zarobljenika, angažovanih na brojnim radnim projektima u Manitobi.

Piše: Marina Bulatović novinar i redovni član NUNS-a od 1998

Foto: Marina Bulatović

________________________________________________________________