Karpatska konvencija

Proslavljajući 20 godina Karpatske konvencije, ministri zaštite životne sredine i visoki zvaničnici karpatskih zemalja usvojili su Karpatski okvir za biodiverzitet, između ostalih odluka, na svojoj sedmoj Konferenciji država članica (COP7), održanoj u Beogradu, u Republici Srbiji. Novi okvir je sveobuhvatan instrument koji podržava implementaciju Kunming-Montreal Globalnog okvira za biodiverzitet, na karpatskom nivou.

– Karpatski okvir za biodivezitet je ključan instrument za pretvaranje globalnih ciljeva u akcije od strane različitih zainteresovanih strana u regionu. Srbija je ponosna da da svoj doprinos ovom transformativnom procesu. Udružimo snage, da zaustavimo i preokrenemo gubitak biodiverziteta i stvorimo održivi Karpatski region. Uverena sam da ćemo ostvariti Karpatsku viziju do 2050. godine, uz obezbeđivanje naprednog karpatskog ekosistema u godinama koje dolaze – rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine Republike Srbije.

O Karpatima

Karpatske planine pružaju neophodne ekosistemske usluge milionima ljudi koji borave u toj oblasti i šire, doprinoseći zdravlju raznovrsnih pejzaža. Pored toga što predstavlja dom velikih reka i vodenih tokova, Karpatski region je jedna od glavnih tačaka biodiverziteta u Evropi, sa nekim od poslednjih preostalih netaknutih šuma u Evropi i najvećom populacijom velikih mesojeda, kao što su ris, mrki medved i vuk.

Karpatska konvencija – koja okuplja Češku Republiku, Mađarsku, Republiku Poljsku, Rumuniju, Slovačku Republiku, Republiku Srbiju i Ukrajinu – nastala je 2003. godine, kako bi zaštitila drugu najveću planinsku oblast u Evropi, koja predstavlja dom za skoro 4.000 vrsta i najvećih netaknutih šuma u Evropi. Takođe je nastanjuje i bogata populacija velikih mesojeda na kontinentu. Domaćin Sekretarijata Karpatske konvencije je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Foto: Stefan Ranković / Djerdap gorge

– Treba da slavimo uspehe u poslednje dve decenije. Ali ne možemo da se oslonimo na njih. Potencijalno razorna kombinacija klimatskih promena, gubitka prirode i zagađenja vrši novi pritisak na Karpatski region – rekla je Elizabet Mrema, zamenica izvršne direktorke UNEP-a i dodala: “Srećni smo da vidimo da Karpatska konvencija ima sve veću povezanost i jaču saradnju sa drugim sporazumima koji su vezani za biodiverzitet i hemikalije, ka implementaciji Globalnog okvira za biodiverzitet, u sveobuhvatnom i integrisanom maniru”.

O Karpatskoj konvenciji

Karpatska konvencija je multinacionalni ekološki sporazum, koji ujedinjuje sedam karpatskih zemalja — Češku Republiku, Mađarsku, Republiku Poljsku, Rumuniju, Slovačku Republiku, Republiku Srbiju i Ukrajinu – u jedinstvenom partnerstvu za zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa karpatskog regiona, uz istovremeno promovisanje održivog razvoja. Konvencija pruža platformu za otvorenu diskusiju između različitih zainteresovanih strana, okvir za prekograničnu saradnju različitih sektora i platformu za razvoj i implementaciju prekograničnih strategija, programa, i projekata za zaštitu i održivi razvoj karpatskog regiona.

Na sedmoj Konferenciji stranaka (COP7), ministri zaštite životne sredine Republike Srbije i Rumunije su ozvaničili osnivanje prekograničnog Ramsarskog područka u Nacionalnom parku Đerdapska klisura, pokraj Dunava. Ovo vlažno stanište se prostire na samoj granici između Republike Srbije i Rumunije.

O Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP)

UNEP je vodeći globalni glas za životnu sredinu. UNEP pruža liderstvo i podstiče na partnerstva za brigu o životnoj sredini inspirišući, informišući i omogućavajući nacijama i narodima da poboljšaju svoj kvalitet života bez ugrožavanja kvaliteta života budućih generacija.

Šumski ekosistemi predstavljaju dragocen resurs na Karpatima, koji čuva bogatstvo ekoloških, ekonomskih i kulturnih vrednosti. Na sastanku je predstavljena Procena rizika od klimatskih promena i mogućnosti za adaptaciju Karpatskih šumskih ekosistema i njihovih usluga. Još jedan događaj koji je obeležio COP7, je uspostavljanje Inventara netaknutih šuma Karpata, koji su ministri opisali u svojoj zvaničnoj deklaraciji kao “ključan korak ka jačanju zaštite nekih od preostalih prvobitnih šuma u Evropi”, dalje pozivajući na “ proširenje Inventara tako da, pored netaknutih, obuhvati i druge šume približnog statusa”.

Ministri iz oblasti Karpata pozvali su na obnovu obećanja za postizanje Karpatske vizije do 2050.godine, u kojoj “Karpati predstavljaju napredan i održiv region, gde ljudi žive u harmoniji sa prirodom. Biodiverzitet i prirodne lepote Karpata su sačuvane, obnovljene i mudro korišćene, obezbeđujući zdravo okuženje i osnovne usluge ekosistema za sve ljude u regionu i šire.”

Prestavnici karpatskih zemalja takođe su prepoznali potrebu rešavanja problema zagađenja vazduha, voda i zemljišta, sa posebnim fokusom na suočavanje sa zagađenjem od plastike u vodenim tokovima u regionu.

______________________________________________________________________