Klačar: Strah od bolesti zamenjen strahom od siromaštva

Na vrh liste medijskih interesovanja građana/ki „uskočio“ je Kovid-19, ali su prioriteti sredovečne i starije generacije uglavnom ostali isti: za većinu je ključna tema socijalno-ekonomska stvarnost i životni standard, izjavio je Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Predstavljajući rezultate istraživanja „Građani i mediji, navike konzumacija“ sprovedenog krajem prošle godine, Klačar je u razgovoru za portal UGS Nezavisnost naveo da su građani prolećni strah od bolesti već od leta 2020. zamenili strahom za egzistenciju.

– Ako isključimo pandemiju, prioriteti su uglavnom ostali isti, a to je socio-ekonomski korpus i životni standard, za više od 60 odsto ispitanih u nacionalnim uzorcima. Ljude malo više zanima životni standard i visina plate, dok je nezaposlenost u blagom padu. Ovo, ali i neka ranija istraživanja, pokazuju da su građani strah od bolesti, dominantan tokom proleća, već od leta zamenili egzistencijalnim, ekonomskim strahom.

Istraživanje koje su sproveli Propulsion i CeSID u okviru Inicijative za novu medijsku i digitalnu pismenost očekivano pokazuje da najveći broj mladih vreme provodi na društvenim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji.

– Primera radi, mlađi ispitanici koji pripadaju ’generaciji Z’ (od 12 do 23 godine) uz društvene mreže dnevno provode 136 minuta, a uz štampu samo 16 minuta. Građani starosti između 54 i 60 godina (‘Baby Boomers’) u proseku 108 minuta gledaju televiziju, dok na društvene mreže troše 51 minut. ’Milenijalci’ (od 24 do 39 godina) provode uz društvene mreže 76 minuta, a uz televiziju 72 minuta – naveo je Klačar.

Indeks digitalne pismenosti, prema samopercepciji ispitanika, za 2020. godinu vrlo je sličan onome iz 2019. godine, uz vrlo blagi pad. No, iako blago opada, ocena medijske i digitalne pismenosti koju građani Srbije sami sebi daju je relativno visoka a bolna tačka je neproveravanje izvora medijskog sadržaja.

Ovo istraživanje, kao i ono sprovedeno u 2019. pokazalo je da mladi ne žele da se informišu o aktuelnim dešavanjima.

– Nema bitnijih pomeranja kada je reč o informisanju jer i 2020. godine populacija mlađa od 24 godine uopšte ne želi da se informiše o aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. Međutim, ono što je pandemija promenila jesu najvažnije medijske teme pošto su se vesti o virusu korona ‘probile’ na drugo mesto, odmah iza sporta, ubrzano je korišćenje novih onlajn alata za komunikaciju i sastanke i osnažena je onlajn kupovina – objasnio je izvršni direktor CeSID-a.

Na pitanje o poverenju građana u medije, Klačar je odgovorio da s godinama starosti raste poverenje u televiziju, dok spuštanje starosne granice utiče na podizanje poverenja u društvene mreže.

– Podaci pokazuju dva logična zaključka: prvi je, relativno visok procenat građana koji ne veruje nijednom mediju i drugi, da starosne grupe pokazuju poverenje onom mediju koji najčešće i konzumiraju – rekao je Bojan Klačar u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

_____________________________________________________________________