Klimatske promene donose veliku bol i patnju za ceo svet

Klimatske promene se uveliko dešavaju, a stručnjaci nemaju nadu da će u budućnosti biti bolje. Svetska meteorološka organizacija ističe da klimatski haos ugrožava proizvodnju hrane, trgovinu i živote.
Skoro 80 odsto anketiranih iz Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) predviđa najmanje 2,5 stepena globalnog zagrevanja, dok skoro polovina predviđa najmanje tri stepena.

„Bez nade i slomljeni“: Zašto su najbolji svetski klimatski naučnici očajni

Mnogi naučnici predviđaju budućnost koja graniči s distopijom, koja uključuje glad, sukobe i masovne migracije, podstaknute toplotnim talasima, šumskim požarima, poplavama i olujama visokog intenziteta i učestalosti.

Brojni stručnjaci izrazili su osećaj beznadežnosti i straha zbog neuspeha svetskih vlada da adekvatno reaguju na klimatske promene, uprkos naučnim dokazima. Greta Pecl sa Univerziteta Tasmanije izjavila je da veruje da smo na putu ka ozbiljnim društvenim poremećajima koji će se desiti u narednih pet godina, uključujući poremećaje u proizvodnji hrane.

Iako mnogi ističu važnost nastavka borbe protiv klimatskih promena, bez obzira na to koliko globalna temperatura porasla, svaki delić stepena koji se može izbeći mogao bi značajno smanjiti ljudsku patnju.

„Mislim da smo na putu do velikih društvenih poremećaja koji će se odigrati u narednih pet godina. Proizvodnja hrane će biti poremećena“, rekla je Greta Pecl sa Univerziteta Tasmanije.

„Guardian“ se obratio svim učesnicima IPCC izveštaja od 2018. godine, a mnogi od njih očekuju da će u narednim decenijama doći do klimatskog haosa. „Klimatska kriza već nanosi veliku štetu širom sveta, sa samo 1,2 stepena globalnog zagrevanja u poslednje četiri godine. Ovo je samo početak. Pripremite se“, izjavila je Džesi Kinan sa Univerziteta Tulejn u Sjedinjenim Američkim Državama.

Stručnjaci procenjuju da su pripreme za zaštitu od najgorih klimatskih katastrofa trenutno na kritično niskom nivou. Leticija Kotrim da Kunja sa Univerziteta u Rio de Žaneiru izjavila je da je izuzetno zabrinuta.

Prema trenutnim procenama, svet je na putu da pređe prag od oko 2,7 stepeni, a istraživanje Gardijana pokazuje da samo mali broj stručnjaka IPCC-a očekuje da će svet sprovesti neophodne akcije kako bi se to smanjilo.

Dipak Dasgupta sa Instituta za energiju i resurse u Nju Delhiju, u Indiji, rekao je: „Ako svet, koji je neverovatno bogat, ne preduzme nikakve mere da se suoči sa nevoljom siromašnih, svi ćemo na kraju izgubiti.“

Klimatske promene će posebno pogoditi siromašne

Mnogi eksperti su istakli da će klimatske promene posebno uticati na siromašne slojeve svetskog stanovništva.

„Očekujem distopijsku budućnost sa velikim bolom i patnjom za ljude iz globalnog juga. Reakcija sveta danas je za osudu – živimo u doba ludaka“, rekao je jedan južnoafrički naučnik, koji nije želeo da otkrije svoj identitet.

Otprilike četvrtina stručnjaka IPCC-a koji su odgovorili veruje da će globalni porast temperature biti zadržan na dva stepena ili će pasti, ali čak i oni su gotovo izgubili nadu.

„Uveren sam da imamo sva rešenja potrebna za postizanje cilja od 1,5 stepeni i da ćemo ih primeniti u narednih 20 godina. Ali bojim se da bi naše akcije mogle da dođu prekasno“, izjavio je Henri Nojfelt u klimatskom centru UN u Kopenhagenu.

Nada

Liza Šiper sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj rekla je: „Moj jedini izvor nade je činjenica da, kao prosvetni radnik, vidim da je sledeća generacija pametnija i da će bolje razumeti politiku.“

Svetska meteorološka organizacija ističe da klimatski haos ugrožava proizvodnju hrane, trgovinu i živote.

To je posebno vidljivo u Latinskoj Americi, gde su posle godinu dana rekordnih vrućina, poplava i suša, glad i bolesti u značajnom porastu, a pomoći nema. Prema navodima Gardijana, kontinent, zarobljen između jezivo vrelog Tihog i Atlantskog okeana, verovatno je pretrpeo desetine hiljada smrtnih slučajeva povezanih s klimom 2023. godine i najmanje 21 milijardu dolara ekonomske štete.