Ko će ako neću ja? I ako nećemo mi?
S ciljem da ohrabri građane da se suprotstave političkim pritiscima i solidarišu s onima koji su izloženi zloupotrebama, ucenama i pretnjama stranaka i političkih moćnika, Crta je pokrenula kampanju “Jači od pritiska”.
Kampanja je inspirisana odvažnim ljudima čija iskustva dokazuju da je moguće reći NE i osloboditi se iz mreže pritisaka – Ranke Kašiković, zaposlene u Gerontološkom centru u Subotici, i Stefana Vukića, šumarskog inženjera iz Požarevca, nekada zaposlenog u Srbijašumama. Ranka je od suda, ali i od javnosti, zatražila zaštitu od mobinga kojem je bila izložena pošto je odbila da ide na miting, a Stefan se sudski izborio protiv javnog preduzeća u kojem je dobio otkaz zbog ukazivanja na propuste politički moćnih rukovodilaca.
Ranka i Stefan su lica i poruka Crtine kampanje. Njihova borba je inspiracija koja u svima nama oslobađa veru da možemo biti jači od onih koji nam ukidaju prava i slobode.
Crta je dokumentovala da su građani svakodnevno, a ne samo uoči izbora, izloženi političkim pritiscima i kroz svedočanstva desetina žrtava ukazala na mehanizme zloupotreba. Aktuelna kampanja deo je kontinuiranih napora Crte u borbi protiv normalizovanja prakse kojom se politička “podrška” stiče na nezakonite načine.
Istražujući temu političkih pritisaka, Crta je zabeležila iskustva koja daju zabrinjavajuću sliku društva teško nagriženog političkom korupcijom i nepoverenjem građana u institucije koje bi morale da štite zakone.
“Uverili smo se koliko je hrabrosti potrebno ljudima da bi makar i anonimno govorili o onome što ‘svi znaju’, a o čemu svi ćute. Zato verujemo da je važno reći ‘ne’ onima koji prete, ucenjuju i potkupljuju, a možda je i važnije reći ‘da’ onima koji su odlučili da više ne pristaju na političke pritiske, pokazati im da smo tu za njih, solidarni i empatični”, rekao je povodom početka kampanje Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Crta poziva sve građane da se pridruže kampanji i podele Rankinu i Stefanovu priču kako bi ona stigla do što većeg broja ljudi. Kreirana je i kolekcija predmeta s motivima kampanje, koji mogu besplatno da se preuzmu sa sajta pritisci.crta.rs i ponosno nose i dele kao znak spremnosti da zajedno budemo #JačiOdPritiska.
Nalazi kvalitativnog istraživanja sa svedočenjima građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka dostupni su i na veb sajtu pritisci.crta.rs.
Politički pritisci bujaju u ekosistemu koji opstaje na principu – Što baš ja?
- Što baš ja da kažem da neću na miting? Svi idu.
- Što baš ja da skrećem pažnju na nezakonit rad rukovodstva? Svi ćute.
- Što baš ja da ne budem siguran glas? Svi tako čuvaju posao.
- Što baš ja da nastradam? Svi trpe, ali i preživljavaju.
Što baš ja? U te tri reči skupljeno je sve nepoverenje u zakone i institucije, u solidarnost zajednice, u snagu javnosti, u važnost istine… U njima je upisana svemoć onih koji otimaju državu i nemoć građana od kojih se otima.
Ipak, kao u svakoj velikoj priči, pojave se oni koji neočekivano odgovore – Ko će ako neću ja? Glas podignu ljudi kojima je život vredniji od preživljavanja i koji shvate da se osloboditi mogu samo oni kojima je sloboda draga.
Takvi ljudi su Ranka Kašiković i Stefan Vukić.
Ranka i Stefan su lica i poruka Crtine kampanje protiv političkih pritisaka. Oni su potvrda da, uprkos svemu, i građani imaju moć. Njihova borba je inspiracija koja u svima nama oslobađa veru da možemo biti jači od pretnji, ucena i danajskih usluga političkih partija.
Demokratija traži snažno JA.
– Rekla sam da neću na miting i sledećeg dana na mene se sručila lavina svega. Ranka nije dopustila da je lavina parališe i utiša. Odlučila je da se u javnosti čuje njena istina, shvatajući da tišina služi samo onima protiv kojih se pobunila.
– To nije ničija dedovina. To je javno preduzeće, preduzeće svih nas. S tim uverenjem, Stefan nije potonuo posle otkaza koji je dobio zbog ukazivanja na propuste politički moćnih kadrova.
Istražujući temu političkih pritisaka, uverili smo se koliko je hrabrosti potrebno ljudima da bi makar i anonimno govorili o onome što „svi znaju“, a o čemu svi ćute. Da bi se istupilo sopstvenim likom i imenom, kao što Ranka iz Subotice i Stefan iz Požarevca čine, potrebno je više od hrabrosti. Potrebna je i svest da sopstvenim primerom možeš drugima da budeš putokaz i ohrabrenje.
Demokratija traži i da budemo snažni MI. Ova kampanja je poziv da se solidarišemo i udružimo, zajednički pokrenemo i oslobodimo obrasca u kojem se partijski moćnici i njihovi vojnici ponašaju kao vlasnici naših sudbina i u kojem su nam egzistencijalni interesi uslovljeni političkom poslušnošću. Ranka i Stefan nisu jedini koji su rekli NE. I svakako nisu poslednji koji će naći način da se oslobode iz mreže pritisaka.
U kratkom filmu koji je deo Crtine kampanje, Stefan Vukić kaže da je najteži put obično i najispravniji put. Ako nas je više na tom putu, i on će biti lakši.
______________________________________________________________
Zasto stavljate iluzornu i manipulativnu demokratiju iznad postovanja zakona? Danska, Holandija, Svedska, Norveska, Belgija su pre svega parlamentarne monarhije u kojima se postuju zakoni.
Sve lose stvari u drustvu su posledica selektivne primene zakona u korist priviligovane manjine, i to od 1991. godine, bez razlike na rezim koji je na vlasti.
Тачно. Ако се народ коначно не побуни режим ниједан у нашој држави неће ништа променити. Нас су остављали од 1991. године,до данас, без радних места, егзистенције оне најосновније, покрали су све што се покрасти може и све то траје до дана данашњег, и колико ми је познато никада нисмо дигли свој глас и зауставили уништавање,прихватили смо да у сопственој држави и својим фирмама будемо њихови подстанари, такав закон, то је оправдање, да питамо те који су га писали, за кога су писали такве законе који служи за руководеће мањине,никада нисмо као народ реаговали, радници наших фабрика, ћутали смо гледајући генералне и оне остале директоре затегнуте са краватама, колима луксузу как нам черупају трпели њихову надмоћ, док су они слагали богаство. Нисмо сложнини у чему као да нам интереси нису исти,имали смо право да давно поставимо питањејели им невидљива сила дала право да владају и присвајају наше довро, да питамо да ли је и ово наша држава ако јесте даље руке од ње, даље руке од наег хлеба. Да тражимо промене није важно ко је власт, нама треба закони који ће да штите свој народ у сваком погледу, нама треба радничка права, нама треба заштита од владајућих бахатих и лоших владара, лоших закона.
Само погледајмо шта раде како су опасни владари, колико су бахати и дрски то је владајуће машинерије који све меље и складиште у своје магацине.
Кад све униште уместо да иду у затвор и да им држава одузме све што су покрали, они постају приватници, бизнисмени, уништио је закон друштво, ми смо у држави у којој нема ни закона ни права зашта треба да се изборимо да очекујемо од Бога правду и спасење.
Јер ово зло које влада у нашем друштву свих ових деценија је горе да неможе бити.