Ko o čemu, Gvozden o poštenju

Već nekoliko godina, iz samo njemu znanih razloga, vlasnik portala Glas zapadne Srbije vodi kampanju protiv osnivača portala OzonPress, u kojoj konstantno iznosi netačne i neproverene tvrdnje i koristeći floskulu „pitamo se da li ovo ili ono“ u javnost plasira izmišljene informacije.

Jedan u nizu takvih tekstova je i tekst pod naslovom „Stanuju, a ne plaćaju kiriju – da li je isti scenario kao za Bajiće?“.

Pošteni Gvozden Nikolić (mada ga u Prijepolju ne poznaju svi kao takvog) javno brine za finansijski opstanak Doma kulture i proziva one koji muku muče da plate zakup poslovnog prostora u toj ustanovi. Prepošteni Gvozden Nikolić prećutkuje da je njegova firma, u drugoj javnoj ustanovi finansiranoj narodnim parama, sedam godina koristila poslovni prostor sa mesečnom kirijom od – nula dinara.

Zanimljivo je da portal GZS piše samo o dugu koji naša redakcija ima za kiriju u Domu kulture, a ne i ostali zakupci i pri tome GZS u svom tekstu prećutkuje da „Jutro Production“ kao zakupac poslovnog prostora servisira tekuće troškove Domu kulture (struja, voda, smeće …).

Ne sporimo pravo GZS da informiše javnost o našem poštenju, ali postavljamo pitanje sa koliko kredibiliteta GZS „proziva“ nekog drugog.

Hajde da uporedimo kako to u slučaju prepoštenog Gvozdena Nikolića, vlasnika GZS, izgleda ono za šta proziva druge.

GZS zabrinuto postavlja pitanje da li će Dom kulture proći kao i Štamparija  Bajić kojoj kako se tvrdi u tekstu GZS, Jutro Production  „duguje po sudskoj presudi i rečima Bobana Bajića oko 1,6 miliona dinara“.

Jednostavnim uvidom u sudsku presudu redakcija GZS mogla je videti da se radi o znatno manjem iznosu koji su naveli, a i sami su u tekstu objavili  zvaničan podatak da je JP u blokadi od 3.3.2014. na iznos od 151.296,22 dinara.

A onda GZS u svom tekstu postavlja i sledeća dva pitanja (praveći aluziju na našu redakciju):

“Da li se radi o smišljenoj prevari ili slučajnosti? Dva preduzeća na istoj adresi?”

O kakvoj smišljenoj prevari ili slučajnosti se radi kada se dva preduzeća, jedno u vlasništvu Gvozdena Nikolića, a drugo u vlasništvu njegovog sina takođe nalaze na istoj adresi.

Ako je GZS u pravu, hajde da vidimo kako bi prepošteni Gvozden Nikolić, odgovario na ista pitanja kada ih postavi sam sebi, uzimajući u obzir sledeće činjenice:

• Počev od 15.6.2008. godine redakcija GZS (tada u okviru preduzeća ČA Video) koristila je poslovni prostor u Abraševiću, na adresi Rajićeva 3a, a od 11.10.2012. takođe u Abraševiću na adresi Rajićeva 3b, sve do 8.1.2015.

U Abraševiću su nam rekli da je dogovor oko ulaska firme Gvozdena Nikolića u prostor Abraševića bio na drugarskoj bazi, da nije potpisivan ugovor o zakupu prostora, da nije bilo plaćanja mesečne kirije, da je Nikolić u nekoliko navrata menjao prostorije unutar Abraševića koje je koristio, da je jednom-dvaput okrečio prostorije prilikom preseljenja , da je angažovao radnike za prepokrivanje dela krova Abraševića ali da u Abraševiću ne znaju da li je bilo u pitanju plaćanje ili kompenzacija za te radove, a svakako nije bila kompenzacija prema Abraševiću za kiriju.

Ističu i da za izvođenje tih radova nije pribavljena građevinska dozvola i da je praktično u pitanju bila divlja gradnja.

Objekat Abraševića u Rajićevoj ulici u kome je Redakcija GZS bila zakupac poslovnog prostora u strogom centru grada bez plaćanja zakupa, na drugarskoj osnovi

Na okolnost „besplatnog“ stanovanja od skoro sedam godina u centru grada u prostorijama budžetskog korisnika Abraševića, poslali smo nekoliko pitanja vlasniku GZS Gvozdenu Nikoliću i dobili sledeće odgovore:

* Po kom osnovu je redakcija GZS koristila poslovni prostor u Abraševiću (ugovor o zakupu, ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji …)

– GZS nikada nije bio zakupac, već ČA Video koji je ugašen – odgovorio je Nikolić.

Pojašnjenja radi, ČA Video bilo je pravno lice u okviru koga je redakcija GZS radila od osnivanja, pa sve do januara ove godine kada je u APR-u registrovana promena osnivača, pa je GZS postao deo novoosnovane firme PD GZS, a  firma ČA Video ugašena, kako Nikolić kaže „da mi ne bi imovina koju sam teškom mukom sticao otišla na doboš, ako dođe do sudskih tužbi“.

* Koliki je bio mesečni zakup za korišćenje poslovnog prostora i da li je u celosti isplaćen pre iseljenja GZS iz prostora Abraševića? – bilo je pitanje na koje nam Gvozden Nikolić nije odgovorio.

* Da li je GZS (tj. pravno lice u okviru koga je bila redakcija GZS) bio investitor bilo kakvih građevinskih radova u poslovnom prostoru Abraševića, ako jeste po kom osnovu i da li je postojala dozvola za izvođenje građevinskih radova od nadležne službe?

– ČA Video bio je smešten u 9 kvadrata i finansirao je krovnu konstrukciju koja je bila opasnost po prolaznike, zajedno sa Srpsko-ruskim društvom, kao kompenzaciju za korištenje prostora. Dozvole i prateću dokumentaciju morate pitati Abrašević. Urađena je krovna konstrukcija, izolacija plafona, krečenje i spoljna fasada – napisao nam je u svom odgovoru Nikolić.

* U kom vremenskom periodu je GZS koristio poslovni prostor Abraševića u Čačku? – Takođe je bilo pitanje na koje nismo dobili odgovor.

U svom tekstu „Stanuju, a ne plaćaju kiriju – da li je isti scenario kao za Bajiće?“ GZS konstatuje sledeće:

„Obzirom da je zakupodavac javno preduzeće (misli se na Dom kulture, koji je javna ustanova) koje se finansira novcem svih poreskih obveznika, a imajući u vidu visinu duga, mišljenja smo da je ovaj slučaj potrebno prezentovati nadležnim koji bi utvrdili da li u ovakvim potezima stoji namera da se izigra zakon ili ošteti ustanova koja se finansira narodnim novcem“.

Kako i mi delimo brigu za ono što se finansira narodnim novcem, u šta pored Doma kulture spada i Abrašević, sa razlogom pitamo da li se ovaj citat iz teksta GZS odnosi na nas ili na GZS.

Poređenja radi mi smo u zakup ušli po osnovu javnog oglasa za prikupljanje ponuda, a oni po – drugarskom dogovoru.

Mi sa obavezom plaćanja mesečnog zakupa i pratećih troškova, oni drugarski za dž.

Mi sa dve i po godine plaćanja zakupa i troškova i dugom koga ne sporimo i od koga ne bežimo, optuženi smo da imamo nameru da izigramo zakon i oštetimo ustanovu od strane onoga ko je sedam godina besplatno stanovao i gašenjem firme odmah po izlasku iz Abraševića, pobegao od plaćanja sedmogodišnjeg zakupa.

I pri tome izvodio građevinske radove bez dozvole, dakle na divlje, što je u Srbiji krivično delo. Navodno, jednim udarcem ubio dve muve: kompenzovao sedmogodišnju kiriju zamenom par crepljika i zaštitio prolaznike da im ne padne truo crep na glavu.

Inspektor i GZS u šemi „ja tebi, ti meni“?

Građevinski inspektor, kome je kancelarija u opštinskoj zgradi preko puta Abraševića, nije izašao preko ulice u inspekcijsku kontrolu da vidi da li se radovi na krovu Abraševića izvode u skladu sa zakonom ili ne tj. da li postoji dozvola nadležnog urbanističkog organa ili ne.

Kad smo već kod toga, sećamo li se ko je bio nadležni građevinski inspektor u to vreme, za tu lokaciju. Nije li to bio otac jednog čačanskog stranačkog lidera. Onog lidera za čiju stranku je vlasnik GZS, kako tvrde funkcioneri opštine Prijepolje, postavljao ucenu da mora biti deo predizborne koalicije sa SNS, ili će ih napadati na svom portalu i nacionalnim medijima sa kojima sarađuje.

Pa zar to nije saradnja po sistemu „ja tebi, ti meni“ kojom inače Nikolić u poslednje vreme etiketira ugledne članove novinarskih i medijskih udruženja i članove komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja, kako one angažovane od strane Ministarstva kulture  i informisanja, tako i one koje angažuju lokalne samouprave, sve koji su se usudili da njegove projekte ocene kao nedovoljno kvalitetne za sufinansiranje.   

______________________________________________________________