Ko su ljudi koji bi da Čačak greju na drva
Недавно смо писали о томе да су Градоначелник Чачка, директор ЈКП „Чачак“, градски већници и одборници Скупштине града Чачка донели политичку одлуку да половину топлотне енергије потребне за грејање Чачка добију из две нове котларнице на дрва (дрвену сечку, ма шта то значило), коју ће да изгради приватни партнер, а Чачак ће приватном партнеру да плаћа 30 година фиксни износ од 240.000 евра, усклађен са растом цена у евро зони, као и варијабилну накнаду, зависну од цене дрвне сечке 70% и од осталих трошкова 30%.
Заузврат, грађани Чачка ће добити загађен ваздух, јер ложење дрва проиводи велику количину несагорелих честица, а управо загађењу ваздуха у Чачку највише допроносе огромне количине суспендованих честица у ваздуху….. Дакле, замена гаса дрвима, што се оправдава неистинитим наводима да је дрво еколошки чистије гориво (нулта емисија угљен диоксида приликом сагоревања дрвне сечке, што је контрадикција у појму, како смо објаснили, јер нема горења без стварања угљен диоксида). Инвестиција приватног партнера је 3.600.000 евра, али ће га зато град частити само кроз фиксну накнаду за 30 година сумом од 7.200.000 евра!
Све наведено противречи здравом разуму, супротно је правним, економским и правилима природних наука, а садржано је у необјављеном Пројекту јавно – приватног партнерства за реконструкцију система даљинског грејања уз уговорену испоруку топлотне енрије из дрвене биомасе, који је израдила група стручњака одређена Решењем о формирању стручног тима….. који је донео Градоначелник града Чачка 30.06.2022.г, а који су сада стручни тим јавног тела задужен за праћење целог пројекта и обављање функције конкурсне комисије.
Али ко су заиста ти стручњаци и стручњакиње који могу овакве наводе да прихвате као истину и Чачак уведу у тридесетогодишње модерно ропство, не хајући за резултате мерења загађености ваздуха у Чачку? Ко су стручњаци и стручњакиње који тврде да се сагоревањем дрва не емитује угљен диоксид и да је дрво чистији енергент од природног гаса? Шта они заиста мисле о овој теми и зашто се не оглашавају после нашег писања?
Њихова имена су наведена у поменутом Пројекту и то су:
1. Миљан Штрбац, дипломирани машински инжењер, директор Сектора техничких послова у ЈКП „Чачак“, шеф стручног тима,
2. Тања Тодоровић, дипломирани економиста, директор сектора економских послова у ЈКП „Чачак“,
3. Марина Новаковић, дипломирани правник, директор Сектора општих и правних послова у ЈКП „Чачак“,
4. Светлана Милошевић, дипломирани машински инжењер, шеф Службе производње и дистрибуције у ЈКП „Чачак“,
5. Снежана Поповић, дипломирани правник, представник Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе РС,
6. Дарио Даничић, мастер економије, представник Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе РС,
7. Владимир Јевтић, дипломирани машински инжењер, представник Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе РС,
8. Бранко Вучељић, дипломирани машински инжењер, представник Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе РС,
9. Мирјана Ђоковић, мастер економиста, помоћник градоначелника града Чачка за област заштите животне средине,представник града Чачка,
10. Неда Марковић, дипломирани инжењер архитектуре, енергетски менаџер града Чачка, представник града Чачка,
11. Драган Николић, дипломирани биолог, запослен у Градској управи за локални економски развој, представик града Чачка.
У наредним данима од чланова наведеног Стручног тима очекујемо јавне одговоре на следећа питања, која им јавно постављамо:
1. Зашто Скупштина града Чачка није усвојила Пројекат јавно – приватног партнерства, како је то прописано чланом 26. Закона о јавно – приватном партнерству и концесијама, већ је Пројекат усвојило ЈКП „Чачак“ Чачак, уместо Скупштине града, а Скупштина града је само дала сагласност на наведену одлуку, а није усвојила Пројекат?
2. Зашто се Пројектом одређује јавно-приватно партнерство на рок од 30 година, када ће се инвестиција приватном партнеру само кроз фиксну накнаду отплатити за 15 година, а остало је све чашћавање приватног партнера новцем грађана Чачка?
3. Како је могуће да су прихватили кључни неистинит навод из Пројекта који гласи: „Треба напоменути да је емисија CO2 (угљен диоксида) из дрвне биомасе 0 kg/kWh и да се за произведену топлотну енергију из овог енергентна неће плаћати еколошка такса“, када је познато да свако горење енергента по самом појму ствара угљен диоксид?
4. Да ли заиста мисле да је дрво чистији енергент од природног гаса и чиме то објашњавају?
5. Да ли им је познато да дрвена сечка производи приликом сагоревања далеко већу количину суспендованих честица од гаса и да ли су израчунали колико ће две нове топлане на дрвену сечку погоршати стање загађености ваздуха у Чачку и то баш најопаснијим суспендованим честицама у ваздуху?
6. Да ли им је познато колико дрвене сечке треба довести дневно на сваку од наведених локација да би нове топлане радиле пуном снагом и где ће пронаћи толику количину дрвене сечке, имајући у виду да сличне топлане граде или су већ изградили: Прибој, Ариље, Бајина Башта, Горњи Милановац, Мионица и слично? Колико дрвећа треба да се посече да би се загрејао град величине Чачка на дрва и како ће то тек утицати на екологију ширег окружења? Да ли им је познато да су на сличан начин промовисане пећи на пелет, да би се цена пелета одједном дуплирала и сада је већа него у Немачкој, а нема га на тржишту, јер наводно нема дрвета за његову производњу?
7. По којој цени се планира куповина толике количине дрвене сечке и да ли знају да ће толика потражња одједном погурати цену тзв. сечке, као и цену пелета, па да ће рад нових топлана бити проблематичан и са становишта исплативости?
___________________________________________________
Mirjana Djokovic master ekonomista i bavi se ekologijom.Da li je ovo realno?
Neverovatno šta naša vlast usvaja!
Zašto niko ne odgovara na ove članke?
Da li je to zato što je sve tačno, a oni nemaju argumenata, ali ni sramote?
Motke u ruke,jedino resenje ovakvih problema.
Ово ни Ајштајн не би разумео – огромне количине суспендованих честица у ваздуху?
Malo ko se, ka vi naprednjaci, hvali svojim neznanjem. Ne treba botu naprdnjački da budeš Ajnštajn (ili Ajštajn kako ti kažeš) da bi znao šta su suspendovane čestice u vazduhu, ako baš ne znaš otkucaš na tastaturi i drug Gugl ti sve objasni.
A možeš i lično da se upoznaš sa suspendovanim čestiicama, samo izađeš na Gradski trg ili na bilo koju ulicu u Čačku i duboko udahneš. I onda imaš puna pluća suspendovanih čestica.
Pa tako vremenom kad počne bol u plućima odeš kod pulmologa (plućni lekar), sad vam je Danica omogućila da može bez zakazivanja, pa legneš u bolničko odeljenje, pa te prikače na respirator (kupio Vučić ima ih dovoljno).
Ne brini kad mandrkneš, tvoji naprdnjaci objaviće da si umro od korone.
Odgovor za Ja Ajnštajn
Ej TUPAKOV da se ne bi suspentovao /glagol (latinski suspendere) „obesiti“/;
odnosno vratiš se u selo i lepo nema suspenzije. Čuvaš ovce i goveda, svinje sviraš frulicu i živiš sretno cijeli život. Divota uboga 🙂
Ovakvi projekti koji koriste drvnu sečku smanjuje troškove lokalnih budžeta i zagađenje životne sredine.
Drugo i za korisnika te energije je povoljno. Građanin utrošak toplotne energije može plaćati i ogrevnim drvetom i biomasom koja se prikupi pored puteva, reka, potoka, čiščenjem javnog prostore. Dotera čova traktor pred kotlernicu izmeri drvnu /bio/ masu, to mu se plati ili mu se u zimu adekvatno isporuči u toplotnoj energiji za grejanje stana. Tako se radi u pametnim zemljama.
Evo primera ovde kod nas u Zapadnoj Srbiji
„Promocija obnovljivih izvora energije – Razvoj tržišta biomase u Srbiji“
Ovo je aktuelna tema. Ali ovde niko ne pita stručnjake već se u toj sveri muvaju sumnjivi lovatori koji samo hoće laku zaradu.
Srbija je dobila prve dve toplane koje koriste drvnu biomasu, u Priboju i Malom Zvorniku. Dve toplane instalisane snage 9,8 megavata (MW) umesto uglja, mazuta i prirodnog gasa koristiće drvnu sečku što će smanjiti troškove lokalnih budžeta i zagađenje životne sredine a cena za građane će biti povoljnija nego drugi vidovi grejanja.
Prebacivanje toplana u Priboju i Malom Zvorniku na biomasu deo je projekta „Promocija obnovljivih izvora energije – Razvoj tržišta biomase u Srbiji“ vrednog 26,75 miliona evra, koje je sprovodilo Ministarstvo rudarstva i energetike, nemačka banka KfW i švajcarski Državni sekretarijat za privredne poslove (SECO).
Projekat, koji je započeo sredinom 2017, finansira nemačka banka KfW kreditom od 20 miliona evra i donacijom od dva miliona evra, dok je SECO obezbedio donaciju od 4,75 miliona evra. Kredit ima kamatnu stopu od 1,1% odsto, dve godine grejs period i otplatu na 18 godina godina.Zapazite – sve je tačno i transparentno – nema nikakvog muvanja i mašćenja.
Osim Priboja i Malog Zvornika grejanje na biomasu u okviru ovog projekta dobiće i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek. Svaka od lokalnih samouprava sama otplaćuje deo kredita od 20 miliona evra, a iznos zavisi od visine investicije u njihovu toplanu.
Svih šest toplana imaće kapacitet od 30 MW, a u Srbiji trenutno 62 toplane imaju postrojenja snage 6.000 MW.
Dakle ovakvi projekti su dobri ako se sprovode transparentno-
Ali kod mene u Ivanjici takav projekat je urađan pre 20 godina radio ga je TERNOELEKTRO ali posle petog oktobra kompletna oprema energana isečena i bačena u staro gvožđe. Ekološki dimnjak sa maglenom zavesom visine 42 metra obaljen isečen i prodat na otpad.
Eto to je ta Srbija kojoj je nebo granica a hoćemo da vodimo planetarnu politiku 🙂
Eh, koje pametovanje. Skupi čova drvo koje Morava izbaci na obalu pa dotera traktor pred kotlarnicu i ceo grad se džaba greje.
I pošto je sad kWh iz aečke u Malom Zvorniku? Zašto je skuplji nego na prirodni gas, pa je investicija neisplatčjiva?
Odgovor za Zoran
Саопштење ЈКП „Дрина“ Мали Зворник, дато 15.12.2022. године, намењено корисницима централног грејања у општини Мали Зворник преносимо у целости:
– калкулација цена топлотне енергије урађена је на основу методологије за обрачун топлотне енергије коју је прописала Влада Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр.63/2015).
– цена утрошене топлотне енергије се састоји из варијабилног и фиксног дела. Варијабилни део који износи 6,04 динара по kwh се плаћа док траје грејна сезона, док се фиксни део плаћа 12 месеци и он износи 16,75 динара по метру квадратном.
Izgleda mi odavno udišemo nešto gore od ugljen dioksida jer smo izgubili i ono malo razuma što smo imali, (ako smo ga uopšte kad imali) čim smo dozvolili ovoj sekti da bude na vlasti.Ne vidim da uradiše išta shodno zdravom razumu,ali nisu oni krivi,kriv je ovaj narod što sve to mirno prihvata.Ko zna šta se krije iza toga,možda neće biti gasa za nas a i već viđeno da se ubrza nestanak ovog naroda,jer više nema ni ko da nas leči.
NAŠ MOZGONJA JE ČVRSTO REŠIO DA NAM UTERA BLAGOSTANJE. DA NAM GA UGNA KAKO SAMO ON KONOBAR UME, DA NAM BIDNE MILINČINA SVAGDA.
Ufff ova je posebno strucna….Đokovićka….šarlatan za sve pare,i tako godinama…to je slican format kao i Bojović fotograf koji je direktor Gradca….e moj narode
Preletačica,koja pred svake izbore obećava energetsku efikasnost,bla bla truć
Ovo moze samo u Cacku…konplet za Lazu..
Ne bih da vam „rušim Sneška“, ali proces fotosinteze se ne obavlja tokom jeseni i zime, tako da vam ovaj slikovni prikaz nije baš u potpunosti tačan.
Pošto je dimnjak OBALJEN onda svaka dalja polemika sa tobom gubi smisao.
Odgovor za Naprdnjaк
Са грбавим се мора грбаво разговарати.
Тако да обалити или оборити је оно што пада из вертикале у којој стабилно стоји и пада дужином из те тачке у хоризонталу.
То је синоним за вас напредњаке јер ћете се и ви тако стрмоглевити на следећим изборима 🙂
Joco nemoj da xxxxx.Koje drzave u Evropi koriste secku za grejanje?
http://www.basisbioenergy.eu/fileadmin/BASIS/D3.6_Global_Country__analysis_version2.pdf
Ako budeš imao vremena, pročitaj nešto o korišćenju biomase u nekim evropskim državama.
biomasa i secka nisu isto
mesas babe i zabe
STUDIO!
Odgovor za hvala na paznji
Biomasa odnosi se na živuću ili donedavno živuću materiju, biljnog porekla, koja se može koristiti kao gorivo za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi direktno u konačnoj potrošnji energije za grejanje, ili se može koristiti i za proizvodnju električne energije i toplote, te se odnedavno sve više koristi za proizvodnju biogoriva.Biomasa je obnovljivi izvor energije, a može se podeliti na drvnu i nedrvnu.
Drvna biomasa
Ostaci i otpad nastao pri struganju, brušenju, blanjanju. Često je to otpad koji opterećuje poslovanje drvno-prerađivačke firme.To služi kao gorivo u vlastitim kotlarnicana, sirovina za proizvodnju, briketa, peleta.Jeftinije je i kvalitetnije gorivo od šumske biomase i mase od ostataka i otpadaka iz poljoprivrede kao slama, kukuruzovina, stabljike, granje, kovrag, koštice, ljuske…
Danska: je instalirala elektranu na ostatke žitarica od 450 MW!
A naši seljaci to pale po poljima, malinjacima, strništoma i zagađuju okolinu.
Eto uvek ima našto da se nauči o ekologiji i energiji.
Biomasa (eng. biomass, njem. Biomasse) odnosi se na živuću ili donedavno živuću materiju, biljnog ili životinjskog porekla, koja se može koristiti kao gorivo ili za industrijsku proizvodnju.
Pročitaj, proskitaj…
Odgovor za priboj i mali zvornik
Ево ти одговора мој мудросеру 🙂
У временима енергетске кризе и растућих трошкова, одједном су у немачкој тражени: системи за грејање на сечку. Али о чему се заправо ради?
Берлин/Бајројт – Грејање на сечку је еколошка будућност.
Реченица која би се могла односити на јесен и зиму 2022. у Немачкој . Системи грејања који раде на сечку као стални извор топлоте у енергетској кризи за хладне месеце? Округ Бајројт показује како се то може учинити.
Било да су поломљена стабла, дрвеће или жбуње заражено поткорњаком – све ово машина сече у дрвну сечку. То у градској котларници сагорева и тако производе топлотни енергију за грејање града. С обзиром на енергетску кризу, инфлацију и генерално нагло растуће цене гаса и нафте, за јавно грејање остаје само дрво у грејној сезони.Девет удружења и институција из берлинске области корисноици дрвне енергије и грејања на дрва удружило је снаге у формирању ове иницијативе, и то са успехом.
Тако да Јосо добронамерно и бесплатно саветије разне намћоре да се уразуме -;
Системи за грејање на сечку су профитабилни и интересантни за општине или општинске снабдеваче топлотом. Нарочито они који имају сопствену шуму или приступ дрвној сечки ако је сељаци производе и продају. Ово би се пре свега односило на регионе са много шума, на пример Ивањица.
Тако да ти сељачки билмезу закерај и мудруј док други проналазе решења.
Све је ово врли Јоса видео радио и донео овде да се примени али од лајавих и дрљавих Србијанаца немош направити цивилизоване грађане да схвате опште добро.
Ma nego šta sve si u pravu. treba i mi kao Nemci sa poslušamo Amere pa da uvedemo sankcije Rusiji tako što nećemo više da uvozimo ruski gas, pa da se ne bi smrzavali da ubeđujemo narod da je grejanje na sečku i jeftinije i zdravije, pa da narod krene da sakuplja granje koje Morava izbaci na obalu ili da sečemo ivanjičke šume, pa kad to posečemo da secnemo i ono drveće u Gradskom parku…
Jeste da će vazduh da nam bude zagađeniji ali važan je profit koji će par privatnika da strpa u džep ali koga briga.
Joso čoveče vrati se u Bajrojt i radi taj tvoj smećarski posao, ne trućaj budalaštine ovde.
Odgovor za Joso iz Bajrojta
Ti si bre Sorab skučenog uma.
Beda današnjeg duha mog upropaštenog naroda je u kolektivnom ludili.
Nećete da vidite da vam najpametnija deca odoše. Ovde ostaše pijanice. drogiraši. starlete, lopurde, prevaranti i uboga sirotinja. Ako se ovako nastavo Srpije za 50 godina neće biti.
A sa druge strane volite kad vam dođemo i godišnje donesemo 5 milijardi evra i punimo vam bidžet da bi primili socijalnu pomoć i nezarađene plate. To je okej… a?
Voliš da voziš švapski krš po bespućima Srbije kupljen za 2000 evrova. To voliš.
Svakog mesca trčiš kod Švabe da tražiš kredit i pomoć da bi preživeo. Malo malo pa molite Švabe da vam otvore neku firmu da bi zaradili koru hleba za decu. E moji Sorabi na zlo ste se grdno izmetnili. Bogami dobra biti ovde neće,
Nema vama takvima pomoći. Nema!
Albanija?
Ovo mora da se spreči po svaku cenu, ovi nisu normalni
Koji je ovo Joco je,l i on kadar kao ova SNS bagra,svi navedeni gradovi su sa manje od 10000 stanovnika i vecina ima individualno grejanje,Cacak ima 70000 stanovnika i na centralno grejanje je prikljuceno vise ljudi nego u svim ovim gradovima zajedno. P to u Evropi niko ne radi Ove gore navedene niko i ne pita o ovome , njihovo je samo da aminuju , jer oni o tome ne znaju nista , a i ako nesto znaju ne smeju da se bune , iz Beograda je stigla naredba to i to mora da se radi tu , vi o to me ne razmisljate i ne odlucujete vi nemate svoje JA ni bilo kakav moralni integritet da ometate ovu rabotu.Vi gore navedeni ako imate imalo moralnog integriteta javite se odgovorite nesto na ove prozivke, inace ce posle odlaska ove SNS bagre da vas valjaju u blatu.
Odgovor za Marko Kraljevic
Марко знатижељно пита: Koji je ovo Joco je,l i on kadar kao ova SNS bagra,
Јосо је је синак експерт за термотехничке пројекте који су будућност за производњу топлпое и заштиту животне средине.Иначе најбољи студент славног Др. Проф. БРАЈЕ. Јосо је на време побегао из те лударе у ЕУ пекао занат /производње енергије/ који има будућност. Добро доле код вас све касни столећима па и ово.
Ево малог увода у ову проблематику:
Укупна потрошња дрвне сечке за производњу биоенергије на европском нивоу у 2019. години кретала се око 58 милиона тона годишње. Као што се и могло очекивати с обзиром на број инсталираних уређаја по земљи, тј 5 главних произвођача биоенергије дрвне сечке представља око 70% опште потрошње, биоенергетских биљка и њиховог отпада. У ствари, док су се Финска и Шведска појавиле после Француске или Аустрије у смислу инсталација,због већег капацитета постројења њихова потрошња дрвета достигла је веће вредности.Модерне технологије и нови модели развоја показују извесну хетерогеност и стање у производњи биоенергије помоћу дрвне сечке бива све исплативије.
Ове разлике могу бити потврђене националном просечном потрошњом дрвне сечке по врсти производње енергије.Просечна потрошња сечке у Топланама у Аустрији се кретала око 3500 тона годишње, у Немачкој и Финској њихова потрошња је два до три пута веће. Разлике су још импресивније у случају когенерационих постројења у којима су смештене инсталације.
Финска и Британија су генерално трошиле више од сто хиљада тона дрвета годишње!
Ko su ovi ljudi?
Osim sto rade u drzavnim preduzecima za dobre plate, sta jos imamo o njima?
Kada nekad dodje neka vlast postena, nadamo se da ce sve da se preispita, od poslovanja do zaposljavanja u sve institucije koje gradjani placaju.
Ako je Priboj i Mali Zvornik u pitanju onda je to „pouzdana“ stvar.
To je kombina sa Pribojcima
Ako Mimi učestvuje u ovome, to je sve čisto i transparentno, ko mazut! I njen miljenik Gagi crnpurasti majstor jeftine sadnje sadnica drveća.
Ok Stefi, oladi malo. Dobio si sta si hteo, sad bar oladi.
Samoproglasena elita je klasa parazita.
Zar nevidite da nam presednik nabrekao sve puca od provizija…