Prethodni članak
Ko to tamo „lokmaši“ narodni novac
U februaru ove godine Politika je u svom štampanom i on line izdanju objavila tekst „Dežurne oči zapadne Srbije“ iz pera svog čačanskog dopisnika Gvozdena Otaševića.
Pomenuti tekst, odnosi se na priču o Glasu zapadne Srbije i njegovom vlasniku. Ovu redakciju dopisnik Politike glorifikuje u vodeću medijsku kuću zapadne Srbije, koja je inače dopisnik svega i svačega, pa čak i Agencije Tanjug koja zvanično više ne postoji.
Tekst dopisnika Otaševića, objavljen u štampanom i on line izdanju Politike
Otašević doduše ne daje ocenu činjenice da je donedavno GZS zapravo bio dopisnik dve novinske agencije istovremeno (Tanjuga i Foneta), što je nonsens svoje vrste kada je novinarski posao u pitanju, jer do sada nije zabeleženo nigde u svetu da dve novinske agencije imaju istog dopisnika. To ne samo da nije novinarska praksa već je profesionalno i etički neprihvatljivo. Ili smo, bar do pojave GZS, mislili da je to univerzalno novinarsko pravilo.
Takođe je protivno medijskom pluralizmu da dve novinske agencije, dve ili više TV stanica, dva ili više dnevna lista, imaju istog dopisnika. Iz prostog razloga što publika tj. javnost ima pravo na informisanje iz različitih izvora umesto monopola jednog medija.
Slučajno ili ne, Otašević u svom tekstu prećutkuje da je i sam deo redakcije GZS, kao saradnik, savetnik, kolega sa iskustvom i podstanar koji kao dopisnik Politike ima svoj radni kutak u poslovnom prostoru GZS.
Da li je u pitanju kolegijalnost ili kompenzaciono namirivanje, manje je bitno, tek dobili smo hvalospevni tekst o dežurnim očima zapadne Srbije.
Možda bi taj Otaševićev panegirik o njegovom imenjaku Nikoliću prošao kao tekst koji Politici ne priliči, ali eto desilo se da ga je Politika objavila, da nije niza netačnih, neproverenih i neistinitih tvrdnji ili što bi narod u zapadnoj Srbiji rekao – LAŽI.
Da Otašević nije decenijski dopisnik Politikine kuće, novinar sa iskustvom, doajen novinarstva koga pamtimo po brojnim novinskim reportažama, mogli bi pomisliti da je u pitanju neki novinarski pripravnik koji se prihvatio teme kojoj nije dorastao.
Ovako stvar je ozbiljna. Kako i ne bi bila kada Gvozden Otašević u tekstu citira svog imenjaka Gvozdena Nikolića koji kaže:
– Mi smo samo sopstvenim radom, bez ičije pomoći, nabavili dobru opremu i dostigli stroga pravila u našem poslu. Ali, još nijednom nismo uspeli da obezbedimo novac iz neke budžetske kase namenjen projektnom finansiranju. A pokušavali smo nekoliko puta. U komisijama koje o tome odlučuju sede, nažalost, i ljudi koji se na pokvaren način dogovore i to podele između sebe i svojim ortacima, znaju oni već kako to ide. Najmanje izglede imaju oni koji zaista nešto rade.
Nikolić naglašava da su, na taj način, „neki beznačajni portali obezbedili sebi ogromne svote novca iz budžeta, dok sa druge strane medijska kuća kakva je GZS, sa dobrim projektima, ostaje već nekoliko godina bez dinara“ – konstatuje u svom tekstu dopisnik Politike Otašević.
Izjava Gvozdena Nikolića u Politici
Da je sa malo više novinarske pažnje Otašević proverio citiranu izjavu, utvrdio bi da je ona, pored samohvalisanja, puna neistine i neprimerenih i bezobraznih optužbi od strane nekoga ko je dobio ogroman novac iz budžetske kase po više osnova: novac namenjen projektnom finansiranju u oblasti javnog informisanja, zatim novac namenjen subvencijama za zapošljavanje kao i novac za usluge po raznim osnovama budžetskim korisnicima.
Jedan Gvozden prećutkuje, a drugi Gvozden bez provere objavljuje. A u registru APR sve lepo piše: 300.000 iz Nove Varoši + 580.190 iz Čačka + …. ukupno 16,1 milion rsd
Da li je Nikolić pominjući “članove komisija koji na pokvaren način podele novac između sebe i svojim ortacima” mislio i na slučaj onog člana komisije u Čačku koji je svoje učešće u radu komisije po konkursu 2015. godine, uslovio obaveznom dodelom budžetskih para Glasu zapadne Srbije, pitanje je koje deluje suvišno.
Gle čuda, pa taj član komisije je u to vreme i Nikolićev ortak iz istog novinarskog udruženja.
Ili je mislio na ortaka iz gradske administracije koji prećutkuje da konkursna dokumentacija GZS nije kompletna, a drugim projektima traži dlaku u jajetu kako bi ih diskvalifikovao iz učešća na konkursu.
Otašević pri kraju svog teksta o dežurnim očima zapadne Srbije plasira još jednu tešku optužbu svog imenjaka Nikolića:
“On smatra da su odluke o projektnom finansiranju, često, izigravanje istine i pravde:
-Ne verujem ni lokalnim političarima, ali još gore je sa pojedinim novinarskim udruženjima koja organizovano lokmaše narodni novac namenjen informisanju.”
Izjava Gvozdena Nikolića u Politici
Uprkos činjenici da su svi njegovi „projekti“ na konkursima za projektno finansiranje u oblasti javnog informisanja, kako kod Ministarstva kulture i informisanja, tako i u gradovima i opštinama u zapadnoj Srbiji, prolazili zahvaljujući glasovima članova komisija koje je delegirao UNS (Udruženje novinara Srbije) Gvozden Nikolić eto tvrdi da do februara 2015., GZS nije dobio ni dinara, „jer u komisijama sede i odlučuju pokvareni ljudi, ortaci iz novinarskih udruženja“ koji „lokmaše“ narodni novac namenjen informisanju.
Lokmašenje (ma šta taj izraz značio) na GZS način = 16,1 milion dinara
Istina je međutim sasvim drugačija. Prema podacima nadležnih državnih organa firma u okviru koje je poslovala redakcija GZS u periodu od 2008. do kraja 2015. godine, inkasirala je 16,1 miliona dinara od budžetskih korisnika u zapadnoj Srbiji, mahom iz budžeta opština i gradova i to po budžetskoj liniji projektnog finansiranja javnog informisanja. Upravo iz one budžetske kase za koju Gvozden Nikolić, u izjavi za Politiku, tvrdi da je GZS konkurisao ali da nikada nije dobio ni jedan dinar.
Poređenja radi, nijedan drugi lokalni ili regionalni medij u zapadnoj Srbiji nije dobio ni približno toliko budžetskih sredstava, pa čak ni mediji koji imaju skuplju produkciju i znatno veći broj zaposlenih nego GZS.
Valjda nezadovoljan ovim milionskim iznosima budžetskih ili, kako to voli da kaže, narodnih para, koje je do sada GZS inkasirao, a za koje kaže da ih GZS nikada nije dobio, Gvozden Nikolić je nedavno izašao iz članstva u UNS-u i nakon par dana postao jedan od osnivača i prvi predsednik UMMRS (Udruženja medija i medijskih radnika Srbije).
Kako je objavio list ALO, cilj novoosnovanog udruženja koje je inače, u registar APR upisano na adresi redakcije GZS, je da razbije monopol postojećih udruženja u zastupanju interesa medija i raspodeli novca.
_________________________________________________________________________
E pa od Gvozdenih se ima šta naučiti. Na jednoj strani dižu galamu, a na drugoj lokmaše pare. Bravo majstori.
Ovaj GN se ubi hvaleći samog sebe i svoje poštenje, kad ono vidi ovo. Sića od 16 miliona. Bravo zemo.
E moj Otaš, vazda si bio xxxxxx, a sad pred penziju si skroz prolupao. Daj čoveče saberi se i xxxxxx se.
Ne stigosmo ni da ga pitamo za prvi milion, a on ih već naređao 16. Mašala.
Ма шта кажете и Гвоздени посто председник нечега. Е Србијо међу шљивама.
Није први пут да тај ташевић пише глупости, ја радио у литопапиру и дођем кући а жена навали признај ђе су паре, ја радио дупле смене и донео минималац а она каже показала јој комшиница у политици написо неки гвозден да је просек плате улитопапиру 50 иљада. Чуј 50 иљада. Сјеба ми та новинарска несрећа брак и мир у кући једва жену убедих да то нијеистина. Кад он догодине опет напише исто и опет 50 иљада просек плата, оће жена очи да ми извади код куће све галами ти мене лажеш, а комшије траже паре на зајам. Јебем ти ја такво новинарство што болан лажеш толико.
Jel može jedno nagradno pitanje: za kog čačanskog novinara je Velja rekao da se odao piću i alkoholu.
E pa nije ti kompletno pitanje. Ja bio na toj konferenciji za novinare. Ovako je rekao: On nešto piskara, ja mu svako jutro deci dajem pare da kupe kiflu i jogurt a on se odao piću i alkoholu. A taj novinar sedi tu, pognuo glavu i ćuti ko pixxx.
Za 8. godina 16mil, sa 10 radnika, koliko su ostali uzeli koji imaju isti delokrug rada sa jednim ili 2 radnika? Gde je spisak?
A ma radili za sicu, nudio mi 8 hiljada. Plašiš li se nesrećo čega?
pa da je davao radnicima ne bi on imao da pravi kuće 🙂
koliko je taj covek bahat, primitivan i nevaspitan
Kupio ogromnu kucu iza Abrasevica renovirao od podruma do krova opremoo tip top na narodnoj grbaci od budzetskih para. Wad kad je provaljen polupismeni seljacki nazovi novinar kuka nista mu ne valja. A kvarnjak na.kvadrat obicna jajara seljacka.
Ti zaista veruješ u tu bajku da je Iron man Nikolić kupio tu kuću a ne neko drugi ko mu je ustupio na korišćenje? Izgleda da bajke u u Čačku ne izlaze iz mode.