Koliko tvoje društvo utiče na tvoje izbore?

Kada si okružen/a glasovima koji kontriraju tvom unutrašnjem glasu, imaš dve opcije: da poslušaš ili sebe ili svoje društvo. No, društvo može imati veliki uticaj na odluke koje donosimo. Zašto je to tako, razgovarali smo i sa mladima i sa stručnjacima.

Kroz onlajn anketu mlade smo pitali koliko društvo koje ih okružuje utiče na njihove misli i izbore u životu. Nešto više od polovine ispitanih bili su studenti, od toga devojke 87,7% a momci 11,1 procenat.

O pojavama u društvu razgovarali smo sa dr Slobodanom Miladinovićem, šefom katedre za menadžment ljudskih resursa i profesorom sociologije na Fakultetu organizacionih nauka, a o tome kako se pojedinac nosi sa izazovima društva sa Živkicom Đorđević, pedagoškinjom.

Odustajanje od svojih zamisli zbog osude društva

Jednak je procenat (56,8 odsto) ispitanika koji povremeno odustanu od svoje prvobitne zamisli zato što se kosi s stavovima društva i onih koji takvo ponašanje primećuju kod ljudi u svom okruženju. Potpadanje pod uticaj društva ogleda se u tome što se pojedinci srame da iznesu svoj stav u strahu od ismevanja okoline. Odustaju od ljubavnih partnera, ostvarivanja ideja, potiskuju svoje želje.

– Ljudi pripadaju različitim grupama: in grupe su one u kojima su rođeni, grupe u kojima su drugi su out grupe, a ciljne grupe koje biraju su referentne. Suština je da svako teži konformizmu i zato mu je potrebno da se identifikuje u nekoj grupi – smatra prof. Miladinović.

Kontradiktornost u odgovorima na otvorena pitanja

Premda 92,6 odsto ispitanika kaže kako pažljivo bira svoje društvo, isto toliko njih priznaje da su pogrešili u svojoj proceni. Ističu da su ignorisali tuđe mane i imali previše poverenja u te ljude jer su želeli da im pruže šansu.

– Upoznavanje i deljenje zajedničkog iskustva pokazuje da li sa nekom osobom možemo uspostaviti trajnije i dublje odnose ili ne. Osobe koje se slede imaju najčešće određenu harizmu i njihovo ponašanje uklapa se u željeno ponašanje adolescenta, čak i ako se on sam ne ponaša tako – ističe pedagoškinja Đorđević.

Strahovi mladih

Sudeći po procentima, mladi se više ne plaše da urade ono što su zamislili, ali se 80 posto njih usaglasilo da je taj strah nekada bio prisutan kod njih, ali i da su ga većinski uspešno prevazišli.

– Prevazišla sam strah samospoznajom, odrastanjem, shvatila sam da previše obraćam pažnju na mišljenje drugih, moje odluke su samo moje pa makar i bile loše, radim na sebi – jedan je od odgovora mladih.

Profesor Miladinović pitanje šta drugi misle o meni? opisuje kao proizvod sistematskog zagljupljivanja.

– Kada neko ukalupljuje ljude u oblik ponašanja koje selo smatra prihvatljivim dolazimo do pitanja mladih – šta drugi misle o meni? To je prirodan proces kad društvo ima kontrolu – dodaje on.

Zašto mladi ostaju u društvu koje ih menja?

Iako su bili svesni toga da ih je društvo odvraćalo od pravih izbora, iz straha od samoće, sumnje da bi potencijalni novi prijatelji bili gori od onih s kojima se već druže, ostajali su u grupi tog društva.

– Loše društvo nije lako napustiti, posebno ako se u njemu provodi duže vreme i podeli mnogo različitih neprijatnih situacija. Osobi koja želi da se izvuče se najčešće preti, ucenjuje, testira novim zahtevima. Ovakvoj osobi potrebna je pomoć i podrška odraslih osoba – roditelja, porodice, stručnjaka. Nove veštine, stečene uz stručni rad pomažu da se ne napravi ista greška – smatra Živkica Đorđević.

Sunovrat sistema vrednosti

Anketirani mladi su postavili pitanje profesoru Miladinoviću profesoru sociologije na Fakultetu organizacionih nauka: Pre je bilo normalno da ljudi teže ka boljem i da se na to bolje ugledaju. Zašto i kako je došlo do  toga da je biti pametan i uspešan tema za ismevanje?

– To je delimično tačna teza. Poznati književnik Sima Milutinović Sarajlija pisao je kako su age i begovi govorili: Da nije fukara (siromah), ne bi učio. Dakle, ni pre obrazovanje nije bilo toliko cenjeno kao velika vrlina. I ja sam od najbližih u familiji mogao da čujem pitanja šta će mi tolika škola, što sam upisao ovo ili ono – podelio je s nama profesor Miladinović.

S tim u vezi postavlja se pitanje kako se nositi sa osuđivanjem sredine?

– Da bi se osoba nosila sa osuđivanjem sredine potrebno je da izgradi pristup koji zovemo racionalno donošenje odluka. Ovo podrazumeva analizu problema, stvaranje više alternativa i na kraju donošenje odluka. Osoba mora biti samopouzdana, sigurna u izbore koje pravi, da ih ne donosi prebrzo sa visokim emocionalnim nabojem uz sugestije okoline. Problemi se ne mogu rešavati intuicijom i spontano. Koračaj, plivaj, pričaj, druži se, uči i napreduj. Sa velikom podrškom za sve mlade – zaključuje pedagoškinja Živkica Đorđević.

Autorka: Andrea Veselinović

Ovaj tekst je deo projekta „Generacija ZED u lokalnim medijima“. Cilj projekta je da doprinese većoj zastupljenosti mladih u kreiranju medijskih sadržaja i u isto vreme pomogne lokalnim medijima da dopru do mlađe publike.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

__________________________________________________________