Konoplja: Temelj civilizacije

Juče smo objavili priču o Čačanima koji na sve načine pokušavaju da dođu do ulja od kanabisa za lečenje, davajući pri tome velike sume novca. Novosti poslednjih nedelja objavljuju feljton o ovoj biljci, a mi prenosimo jedan njen deo.

Nastojanje pojedinih “društvenih grupa” i pojedinaca, uz podršku atraktivnih likova iz sveta popularne kulture, da se legalizuje proizvodnja kanabisa (marihuane) kako bi on mogao da se koristi u medicinske svrhe, sve češća je tema u mnogim svetskim, ali domaćim medijima u poslednjih nekoliko godina. Simptomatično je da se u napisima obavezno ističe – “u medicinske svrhe”. To znači da, kada govorimo o kanabisu, prvenstveno imamo na umu da je to biljka koja u sebi sadrži neke psihoaktivne supstance. Iz toga sledi normalan zaključak da je zbog toga i zabranjena već decenijama. Ali, malo ljudi zna da je ova biljka ništa drugo do stara dobra industrijska biljka – konoplja, koje se nekada masovno uzgajala u čitavom svetu. Zabranom uzgajanja ove biljke, zbog pomenute psihoaktivne supstance, nažalost, drastično se smanjilo ili potpuno eliminisalo i njeno korišćenje u industriji. Iako se tu ne koristi njena psihoaktivna supstanca, već izuzetno kvalitetno i čvrsto vlakno, posledice zakonske zabrane najviše su i pogodile kudeljarsku industriju.

Još je zanimljivije što je gajenje marihuane, po opštem verovanju, u Srbiji zabranjeno zakonom (iako u stvari nije) i smatra se teškim krivičnim delom koje se podvodi pod pravljenje i puštanje u promet opojnih sredstava. Istina je, međutim, da marihuanu (konoplju) svako može saditi i gajiti, ali pod određenim uslovima. Obični građani su permanentno u ubeđenju da je zakonom zabranjeno svako njeno uzgajanje, posredstvom raznih saopštenja, bilo policije ili nekih drugih institucija, uz svestranu pomoć medija.

S vremena na vreme smo u prilici da pročitamo kako je u nekom kraju Srbije, gradu ili selu, otkriveno da je neki pojedinac ili neka grupa tajno sadila ovu biljku na terasi stana, u svojoj bašti ili na zaklonjenom delu njive. Uočljivo je da često izostaje objašnjenje kako se došlo do saznanja da neko na svom privatnom balkonu u saksiji gaji baš marihuanu, da bi koristio njenu psihoaktivnu supstancu (jer šta bi drugo moglo da se koristi od marihuane, uvereni su laici). Predrasuda o ovoj biljci je toliko da je gotovo nemoguće poverovati da je neko gaji da bi njenim zrnima hranio kanarince ili neke druge ptice kućne ljubimce, a kamoli za nešto drugo, mnogo korisnije i ekonomski isplativije. Dakle,ova biljka je zabranjena i svaka pomisao da ona može da se koristi za nešto drugo osim kao opijat, naravno, nema nikakvog smisla. Iz priče koja sledi videćete da ga, ipak, ima.

Konoplja (Canabis sativa) po nekim legendama je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve: kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje i opuštanje kao smotana cigareta.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola – kao muška i ženska konoplja, što nije opšta karakteristika ovozemaljskih biljaka, već se pol biljke mora otkriti analizom hromozoma.

Veruje se da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču, po neformalnoj legendi, i prvi ljudi – nefilimi, odnosno divovi plavih očiju koji su po tim istim pričama “stigli iz svemira”. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao bogovi koji su došli sa nebesa. Nazvani su i “anunaki” (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda “čarobnu biljku” – za sve. Bilo kako bilo, baš u Sumeru je tada pre između 8.000 i 10.000 godina naprasno nikla ovozemaljska ljudska civilizacija, bar koliko su današnja saznanja u stanju da to istorijski sagledaju. Po ovoj istoj legendi, ovi civilizovani “bogovi”, koji su sišli sa nebesa, izrodili su mnogo dece sa zemaljskim kćerima. Pisani tragovi govore da je konoplja je bila gajena u Egiptu pre 6.000 godina. U drevnoj Kini sačinjeni su zapisi o njenoj preradi i praktičnoj primeni. I pažljivo listanje Biblije može da otkrije poneki putokaz o ovoj biljci. (“Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji”. Jezekija 34/29). Naravno, mnogo toga je tokom vekova dopisivano, brisano, prepravljano…

U mnogim državama sveta konoplja je bila prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja.

I danas bi glad u svetu možda bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se nigde više u prirodi.

Razni narodi nazvali su je raznim imenima: bhang, gandža, hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju. U Srbiji se koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak “pseći” rad) i težina (zbog težine tkanine). U našem jeziku se srećemo još sa rečima kanap i konac, koje su nastale od istog korena kao i konoplja.

Reči raznih slovenskih naroda za konoplju (staroslovensko konoplia, rusko konopl, češko konopi, poljsko konopie) su toliko slične da ona zasigurno vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Poznavanje reči nam ukazuje i na poznavanje biljke, pa tako etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.

Adolf Pikte smatra da su Grci prvi put preko Herodota čuli za konoplju, a da su od Tračana preuzeli tu reč: “Verovatno je da su oni to ime primili od Tračana, skupa sa samom biljkom i to posle Herodotovog vremena. Posle toga, Grci su to ime preneli kao Kannabis, ili Kanabis Rimljanima, od kojih je ona ušla u novolatinske jezike, da bi se ponovo srela sa slovenskim i germanskim rečima, donetim, bez sumnje, neposredno sa istoka.”

Popularni naučnik Karl Sejgan tvrdi da “gandža je, među Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i nastanku civilizacije”.

Konoplja, koja se uglavnom smatra korovom, zapravo je trava. To je najbrže rastuća biljka na planeti. Ono što se naziva marihuana i što se može posmatrati kao sastojak konoplje koji se koristi u medicinske svrhe zbog svoje opojne psihoaktivne supstance (THC) samo je ženski deo biljke. I ovaj varijetet uglavnom raste kao žbun. Muški je daleko viši. Stabljike marihuane razvijaju smolaste pupoljke na granama koji se onda razvijaju u neupadljive cvetove. Cvetovi proizvode malo zrnevlja. Ova biljka se uzgaja prvenstveno zbog ove THC supstance, dok ostali varijeteti i delovi biljke imaju veoma malo ovog opojnog sadržaja.

KOME SMETA MARIHUANA

PRIČA o marihuani i kako je biljka konoplja (ili kudelja) dobila egzotični naziv – marihuam, zašto je i kako došlo do toga da se ona zabrani (iako se do pre nekoliko decenija sasvim legalno i masovno uzgajala), nažalost, priča je o teškoj zaveri protiv jedne od najkorisnijih industrijskih biljaka od čijeg uzgajanja su hiljadama godina živeli milioni ljudi širom sveta. Konoplja se uzgajala između dva svetska rata u Jugoslaviji, pa i pedesetih godina prošlog veka, bila je jedna od najraširenijih privrednih delatnosti. Ali, nekim centrima moći je to zasmetalo.

Ivona Živković, Novosti