Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom
Piše: Branimir Radovanović
Konvencija u opštem smislu je sporazum ili dogovor o modalitetima ili pravilima ponašanja. U savremenom značenju ovaj pojam se odnosi na medjunarodne sporazume čija su pravila obavezna za sve potpisnice od momenta pojave medjunarodnih institucija – UN i EU. Konvencije kao akti unapredjuju život gradjana u svim zemljama koje su ih potpisale.
Generalna skupština UN je 2006. godine, jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invalidietom (u daljem teksu OSI), kao i OPCIONI protokol uz Konvenciju. Republika Srbija je navedenu Konvenciju usvojila 2007. a ratifikovala 2009. godine. Takodje je usvojen i Opcioni protokol. Potpisivanje i ratifikacija ove konvencije su jedan od pokazatelja čvrste namere naše zemlje da svoje zakonodavstvo nastavi da uskljadjuje sa savremenim evropskim standardima. Sama Konvencija za suštinski cilj ima poboljšanje statusa osoba sa invaliditetom u svakoj zemlji potpisnici, kroz unapredjenje njihovog položaja i životnog standarda u svim segmentima. Obaveze koje predvidja odnose se na unapredjenje, zaštitu i osiguranje punog i ravnopravnog uživanja svih ljudskih prava OSI kao i unapredjenje poštovanja njihovog urodjenog dostojanstva. Članom 5. konvencije propisano je da države potpisnice izmedju ostalog priznaju da su sve osobe, pa i OSI, jednake pred zakonom, da imaju ista prava bez ikakve diskriminacije na zakonsku zaštitu i uživanje povlastica po osnovu invalidnosti koje zakoni predvidjaju. Po konvenciji – a što i stvarni život pokazuje, devojke i žene izložene su višestrukoj diskriminaciji, pa će se preduzeti mere da im se osigura uživanje svih ljudskih prava i sloboda prema članu 6.
Član 7. izmedju ostalog propisuje da deca sa invaliditetom imaju pravo da slobodno izraze svoje stavove o svim pitanjiam koja ih se tiču i da će države koje su potpisale konvenciju preduzeti sve mere da pomenuta kategorija dece uživa sva prava i osnovne slobode ravnopravno sa drugom decom.
Član 8. konvencije značajan je iz razloga što predvidja mere koja je svaka država potpisnica dužna preduzeti radi podizanja nivoa svesti o pravima OSI, počev od porodice preko čitave društvene zajednice.
Navedene mere podrazumevaju borbu protiv stereotipa, predrasuda i štetnih postupaka prema OSI u životu uopšte i podizanja nivoa svesti o sposobnostima i doprinosu pripadnika ove populacije razvoju i napretku društva. Da bi se ovo postiglo potrebno je: pokretanje i održavanje tematskih kampanja za podsticanje prava OSI, priznavanje njihovih veština, sposobnosti i doprinosa na tržištu rada i radnom mestu, podsticanje izgradnje stavova kojima se poštuju prava OSI na svim nivoima obrazovnog sistema, uključujući i decu najmladjeg uzrasta, podsticanje sredstava javnog informisanja da OSI prikazuju u skladu sa ciljevima ove konvencije, kao i promovisanje programa obuke o podizanju nivoa svesti o OSI i njihovim pravima.
Države su, takodje, dužne da izmedju ostalog preduzimaju odgovarajuće mere kako bi otklonile barijere u arhitektonskom smislu i pripadnicima ove populacije omoguće da nesmetano pristupe fizičkom okruženju, javnom prevozu, informacijama, komunikacijama – uopšte uslugama namenjenim javnosti.
Ovde smo naveli i u kratkim crtama pojasnili neke najvažnije odredbe konvencije o pravima OSI i slobodno možemo reći da, iako smo njeni potpisnici već osam godina, naša zemlja nije ni iz daleka dovoljno obezbedila uslove da se ono što je njome propisano u praksi primenjuje u punom obimu. Zbog toga su u Srbiji pripadnici ove populacije, iako je njihov položaj bolji nego ranije, u ovom trenutku i dalje na margini društvene zajednice. Tu činjenicu država zna i konstatuje, a promene su ipak nedovoljene i spore, dok pripadnici organizacija osoba sa invaliditetom, iako puno rade, bez veće uključenost države ne mogu puno učiniti. Puna primena medjunarodne i unutrašnje zakonske regulative koja se odnosi na OSI u mnogome bi poboljšala njihov položaj.
Tekst objavljen u sklopu projekta “Život bez barijera”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.