Korišćenje ili zloupotreba socijalnih davanja tokom izborne kampanje

Stratna pozicija u izbornoj trci za kandidate stranaka na vlasti i onih iz opozicije nije ni nalik nečemu što bi ličilo na fer plej ili na start neke atletske trke, na sto metara ili  maraton, gde svi učesnici kreću sa iste startne linije i onda ko bude brži, bolji i uspešniji stiže prvi do cilja.

Onaj ko organizuje stazu na kojoj će se trčati, pomoćno osoblje pored staze, sudije, kontrolne punktove i na kraju proglašava pobednika sigurno ima adute u rukama koji mu daju izvesnu prednost.

Da li te adute koristi u skladu sa pravilima trke ili koristi nedozvoljena sredstva pitanje je kojim ćemo se baviti u ovom tekstu na temu koja nije sportska, jer se odnosi na regularnost izbornih kampanja, pa tu prestaje i potreba za sportskim terminima.

Vlast u Srbiji se uvek kune u svoje poštenje koje joj opozicija osporava. Vlast uvek pred izbore tvrdi da opozicija radi to što radi  „jer želi da dođe na vlast„. Kao da je to nešto loše u nečasno. Uostalom i vlast radi sve što radi, samo da bi – ostala na vlasti.

Ako je tako ostaje da vidimo, na iskustvima i primerima iz dosadašnjih izbora na svim nivoima u Srbiji, recimo u poslednjih 20 godina, da li i u kojoj meri, institucije zloupotrebljavaju državna sredstva i ovlašćenja kako bi osigurale da partije i pojedinci koji su na vlasti nastave sa vršenjem vlasti i nakon izbora.

Da li se i kako koriste državna sredstva za kupovinu glasova, naročito u osiromašenom društvu kakvo je naše.

Primeri za korišćenje i/ili zloupotrebu socijalnih davanja tokom izborne kampanje u cilju osiguranja što boljeg izbornog rezultata vladajuće koalicije mogu biti različiti. Neki od njih su recimo: isplata jednokratnih socijalnih naknada, podela paketa za siromašno stanovništvo, podela besplatnih udžbenika, dodela stanova ili stambenih kredita najčešće zaposlenima u državnim službama (Vojska, policija …).

Postoje i trendovi značajnog povećanja budžetskih rashoda u izbornim periodima koji su vezani za neka druga, ne socijalna davanja, kao što su otpremnine, poljoprivredni krediti i isplate stare devizne štednje.

U korpus korišćenja i/ili zloupotreba socijalnih davanja tokom izborne kampanje možemo da uvrstimo i  zloupotrebe procesa zapošljavanja u institucijama, na centralnom i lokalnom nivou, u cilju privlačenja što većeg broja građana da glasa za partije i kandidate koji su na vlasti.Aktivnost podele predizbornih socijalnih paketa sa par životnih namirnica i par proizvoda za higijenu, kroz akciju „od vrata – do vrata“ postala je jedna od uobičajenih predizbornih akcija političkih stranaka u Srbiji.

Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je političkim subjektima tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore u julu prošle godine da podela promotivnog materijala u vidu paketa sa životnim namirnicama, ili osnovnim higijenskim priborom, nije predviđena Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

– Takođe ukazujemo da su za ovakve aktivnosti, zakonom ustanovljeni drugi oblici udruživanja građana, i još jednom pozivamo političke subjekte da promocijom isključivo političkih programa i kandidata koji će ga sprovesti, sebi obezbede izbornu podršku – navedeno je u Saopštenju na sajtu Agencije.

Osim stranačkih aktivista na terenu, podelu prehrambenih i higijenskih paketa, kao humaniratnu pomoć za najugroženije građane, organizuju i mesne zajednice kojima rukovode kadrovi vladajuće stranke ili koalicije.

Obično se daje saopštenje da su pomoć obezbedili „privrednici i prijatelji“ Mesne zajednice, tvrdeći da su Ijudi sami dolazili da se prijave za pomoć, na osnovu čega je nastao spisak po kojem je podeljena humanitarna pomoć.

Tokom predizborne kampanje za lokalne izbore u Dragačevu, u kasnu jesen 2018. godine, održana je sednica Izvršnog odbora SNS-a u velikoj sali Doma kulture u Čačku, na kojoj je podnet i izveštaj o toku kampanje u Dragačevu.

– U Lučanima su odbori iz Vojvodine, kako Malovićevi iz Južnobanatskog i Podunavskog odbora tako i naši iz Inđije, Odžaka i Šida, naravno i Novog Sada, a ostali pomažu na druge načine koliko mogu. Kampanju za Kulu radi Zapadnobački odbor SNS-a sam, pa očekujem lepo veče 16. decembra i vest da smo pobedili u sve četiri opštine u kojima su lokalni izbori tog dana – rekao je Damir Zobenica, koji je na sastanak Izvršnog odbora kasnio jer se, kako je rekao, sastanak u Lučanima koji je prethodio dolasku u Čačak neplanirano odužio zbog problema koji su pojavili u kampanji koju naprednjaci iz Vojvodine vode u Dragačevu.

Iz izlaganja Zobenice i ostalih, dobijena je potvrda da vojvođanski kadrovi SNS-a vode predizbornu kampanju u Dragačevu kroz organizaciju koja ima svoju hijerarhiju, jasnu podelu funkcija, kontakata i reona za koje su pojedini članovi te strukture zaduženi. Da se radi o veoma organizovanoj strukturi na najnižem partijskom nivou, pokazuje da pored aktivista, svaki mesni odbor ima svog predsednika, potpredsednika, koordinatora, sekretara i neku vrstu političkog komesara. Tako organizovani mesni odbori su grupisani da odgovaraju direktno pojedinim članovima Izvršnog odbora stranke.

Prema svedočenjimja pojedinih građana, koji su zahtevali anonimnost, u predizbornoj kampanji od vrata do vrata, dolazili su im terenski aktivisti SNS-a koji su kod sebe imali spisak birača u njihovoj mesnoj zajednici i pored svakog imena birača upisanu njegovu adresu, izbornu jedinicu u kojoj glasa ali i sve ostale podatke vezane za njegov socijalni, radni i svaki drugi status, uključujući i podatke o ukućanima, recimo gde se deca školuju, kao i podatke o poreskim dugovanjima ili neplaćenim kaznama, što jasno ukazuje da podaci dolaze od nadležnih službi, kao i da je u pitanju zloupotreba službenih podataka.

Takođe po svedočenjima pojedinih građana „posetioci“ su imali podatke o tome da li je domaćin kod koga dolaze primalac socijalne pomoći, pa su u skladu sa tim nudili i „socijalnu pomoć i usluge svoje stranke“ uz uslov da domaćin glasa za SNS.

Uobičajena je praksa da se pred svake izbore kroz centre za socijalni rad plasiraju socijalna davanja tj. sredstva takozvane jednokratne socijalne pomoći socijalno ugroženim građanima, u ukupnom zbiru veća  nego u godinama kada nema izbora.

Vrlo često iznosi koji se na takav način daju kao „jednokratna socijalna pomoć“ su gotovo identični mada je zakonom regulisano da se ta vrsta pomoći dodeljuje na osnovu socijalne karte i kategorizacije u koju je svaki korisnik, prema svom socijalnom stanju i individualnim potrebama razvrstan.

Osim povećanih iznosa socijalne pomoći koja se dodeljuje iz budžeta, primetno je i znatno povećanje broja korisnika u izbornoj godini u odnosu na godine u kojima nema izbora.

Kao što je slučaj sa raznim drugim dotacijama države ili opštine koje se daju uoči izbora, tokom kampanje za parlamentarne izbore slična praksa je i sa udžbenicima i školskim priborom  za decu.

Aktuelna vlast u Gradu Beogradu, ovih dana pred početak nove školske godine i nekoliko meseci pred naredne gradske izbore, podelila je 67.592 tableta učenicima od trećeg do šestog razreda osnovne škole.

Grad Beograd je novcem iz gradskog budžeta kupio i 6.952 laptop računara za nastavnike i učitelje koji predaju učenicima od trećeg do šestog razreda.

Na korišćenje i/ili zloupotrebu socijalnih davanja tokom izborne kampanje ukazuje i povećanje budžetske potrošnje koje je opšte prisutno u periodu pre, tokom i neposredno nakon izbornih kampanja. Veliki broj državnih i lokalnih institucija troši puno više novca nego što je to propisima dozvoljeno i više od prosečne potrošnje ovih institucija u neizbornom periodu. Povećana potrošnja budžetskih sredstava posebno je prisutna u jedinicama lokalne samouprave, kao što vidimo na ovom primeru Grada Beograda.

Iako ova aktivnost beogradskih vlasti sa nabavkom laptop računara ne predstavlja prekršaj niti nezakonitu radnju, indikativno je da se ona sprovodi na početku školske godine u toku koje će biti održani lokalni beogradski izbori. Dakle ne godinu-dve pred izbore ili godinu dana nakon izbora, kada ne bi bilo osnova za sumnju da se radi o potencijalnoj kupovini glasova birača.

Asfaltiranje i pošljunčavanje seoskih sokaka ili početak neke komunalne investicije u selu neposredno pred izbore jedan su od uobičajenih metoda „stimulisanja“ građana da na izborima glasaju za određenu stranku.

Jednu od takvih kampanja upravo imamo sada na teritoriji Grada Čačka šest meseci pred najavljene parlamentarne izbore u Srbiji, gde je gradonačelnik u svega par dana obišao nekoliko sela kako bi meštani i javnost uopšte, bili informisani da su seoski putevi asfaltirani na inicijativu lokalne vlasti o trošku JP Srbija Putevi.

U saopštenjima iz Kabineta gradonačelnika navodilo se i šta je sve lokalna vlast investirala i šta će još do izbora investirati u tim selima.

Da je u pitanju politička kampanja svedoči i tabla postavljena pored tek asfaltirane deonice seoskog puta  u Kačulicama.

Usledila je i brza reakcija meštana koji su prozreli stvarnu nameru  gradonačelnika pa je tabla krajputašica već sutradan dobila novi izgled.

Podsetimo se, 10. juna prošle godine, neposredno pred glasanje na parlamentarnim izborima, u selu Kukulovce, gradonačelnik opštine Leskovac i direktor javnog preduzeća za izgradnju puteva najavili su radove na asfaltiranju seoskog puta koje su bili obećali na prethodnim izborima. Nakon asfaltiranja lista SNS-a dobila je preko 77% glasova izašlih birača.

Ne treba zanemariti ni programe zapošljavanja koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje kao što je recimo program „Moja prva plata“ koji je u praksi doživeo pravi fijasko ali će biti sproveden i krajem ove i početkom naredne izborne godine, a tempiran je tako da će potpisivanje ugovora sa korisnicima biti u finišu predizborne predsedničke i parlamentarne kampanje u rano proleće naredne godine.

Kako bi se sprečila mogućnost zloupotreba državnih sredstava i uticaja na građane i privredne subjekte tokom izborne kampanje, sa ciljem da se favorizuje jedna politička grupacija, partija ili kandidat, po predlozima domaćih i inostranih relevantnih organizacija potrebno je sprovesti određene mere.

– Vlasti treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa. Nadgledanje poštovanja zakona trebalo bi da bude efikasno, dok bi kršenja trebalo sankcionisati kaznama prema principu proporcionalnosti s efektom odvraćanja od ponavljanja sankcionisane radnje – navodi se u Konačnom izveštaju Specijalne misije ODIHR-a za procenu parlamentarnih izbora održanih u Srbiji.

U izveštaju se navodi da je Komisija za demokratske institucije i ljudska prava primila brojne izveštaje o vršenju pritiska na birače ili neosnovanom pogodovanju u zamenu za pružanje podrške vladajućoj stranci. Uprkos postojećim zabranama predviđenima zakonodavnim okvirom i novim merama uvedenima u februaru 2020. godine, izveštaji o pritiscima pojavljivali su se u medijima, a potkrepljivali su ih izveštaji grupa domaćih posmatrača, kao i nekoliko sagovornika.

– Vlasti bi trebalo da preduzmu mere u cilju sprečavanja vršenja pritiska na birače, uključujući one zaposlene u državnim institucijama i preduzećima povezanima sa državom. Slučajevi navodne prisile moraju se temeljito istražiti a odgovorne osobe snositi posledice – navedeno je u izveštaju kao preporuka ODIHR.

U svakom slučaju treba pojačati kontrolu i sankcionisati zloupotrebe državnih resursa i ovlašćenja, pa u tom smislu recimo Zakonom o finansiranju političkih subjekata propisati da se sve odluke koje se tiču isplate sredstava i zapošljavanja lica, suprotno Zakonu o finansiranju političkih subjekata, u toku izborne kampanje i do tri meseca nakon završetka izbora smatraju pravno ništavim.

Korisno bi bilo zakonski ograničiti donošenje odluka o isplatama i isplate različitih jednokratnih naknada, kredita i drugih davanja na centralnom i lokalnom nivou u periodu izborne kamanje i najmanje tri meseca po završetku izbora, a naročito: subvencije i državnu pomoć privrednim društvima; oprost PDV-a, ostalih poreza i parafiskalnih izdataka; jednokratna vanredna davanja penzionerima; razne vrste otpremnina; kredite poljoprivrednicima i preduzetnicima; dodele stanova i stambenih kredita; dodele udžbenika i školskog pribora; sva ostala davanja koja na bilo koji način mogu uticati na određenog pojedinca ili grupu stanovništva da glasa za neku koaliciju, političku partiju ili kandidata.

Koliko smo, na 7-8 meseci pred naredne predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, blizu ili daleko od prestanka ili bar stavljanja pod kontrolu i sankcionisanja prakse korišćenja i/ili zloupotreba socijalnih davanja tokom izborne kampanje.

Možda odgovor na ovo pitanje možemo dobiti sa naslovnica režimskih tabloida.

Pitanje je da li su ovo redovna i regularna davanja neke vrste socijalne pomoći  najugroženijim građanima kako bi prebrodili period epidemije koja je osim zdravstvene donela i ekonomsku krizu ili je u pitanju zloupotreba socijalnih davanja  pred izbore radi kupovine podrške građana.

Ako stav ODIHR-a osličnoj aktivnosti pred parlamentarne izbore prošle godine prihvatamo kao objektivan sud onda imamo odgovor na ovo pitanje.

– Penzioneri u zemlji dobili su pismo koje je gospodin Vučić potpisao u svojstvu lidera stranke, u kome se navodi da će dobiti bespovratna sredstva u iznosu od 100 evra, nedugo nakon što je, u ulozi predsednika, obavestio javnost o toj meri u svom obraćanju građanima koje je bilo emitovano na brojnim televizijskim kanalima. Bespovratna sredstva u iznosu od 100 evra isplaćena su automatski za skoro 1,9 miliona penzionera i korisnika socijalne pomoći, dok je još 4,3 miliona građana moralo da se prijavi za nju – navodi se u Izveštaju ODIHR-a.

U članu 48. Stav 5.4 OEBS-ov Dokument iz Kopenhagena iz 1990. propisuje da će države učesnice paziti na „jasno razgraničenje između države i političkih stranaka; to se posebno odnosi na stranke, koje se neće spajati sa državom„.

_______________________________________________________________________________