Korona u Kanadi: Borbom ne upravljaju političari, već lekari

Korona virus nije zaobišao Kanadu, ali se stanje u drugoj najvećoj zemlji na svetu za sada u mnogome razlikuje od Srbije. I na prvi pogled očigledna razlika je u broju zaraženih i umrlih, a svakako i u tehničkoj opremljenosti i opštem stanju zdravstvenog sistema.

Ipak, ono što u najvećoj meri ove dve zemlje razdvaja, skoro je nemoguće izraziti brojevima. Teško je uporediv subjektivni osećaj, odnosno uticaj vanrednog stanja na svakodnevni život. U Kanadi se živi, u Srbiji, čini mi se, preživljava.

Na prvi pogled se stanje u Kanadi po retko čemu razlikuje od većine zapadnih zemalja. Već neko vreme su zatvorene granice, mnoge prodavnice, kafići, restorani, galerije, pozorišta, sportski objekti, vrtići, škole, a nastava i polaganje ispita na fakultetima su preseljeni na internet. Skoro svi koji su to mogli, rade od kuće. Veliki broj ljudi je ostao bez posla, a procena je da će se taj broj dodatno uvećati.

Zdravstveni sistem je, uz od spolja ne tako vidljive delimične nedostatke zaštitne opreme, i dalje prilično dobro organizovan. Po tvrdnjama zvaničnika je i dalje daleko od „crvene zone“ kakva je viđena u Italiji ili Španiji.

Letimičan pogled na ulice u centru Vankuvera, najvećeg grada provincije Britanska Kolumbija, ali i van njega, na parkove i gradske plaže, ni približno ne ukazuje na ozbiljnu zdravstvenu i potencijalno finansijsku krizu. Ljudi se opušteno šetaju, džogiraju, voze bicikle i rolere, uživaju na suncu. Stari, mladi, deca – ali uz očit trud svih da poštuju preporuke o fizičkoj distanci od najmanje 2 metra.

Upravo je ovde najvidljivije ono što razlikuje Kanadu od Srbije – međusobni odnos javnih zvaničnika i građana. Posledica toga je da su opšte tenzije i stres i tokom ove za Kanadu nezapamćene krize, na neuporedivo nižem nivou, a poštovanje preporuka stručnjaka nije zasnovano na kaznama i strahu, već na poverenju i poštovanju.

Borbom protiv korone u Britanskoj Kolumbiji ne upravljaju političari, već lekari. Protiv smrtonosnog virusa ne ratuju vojska, policija i bezbednosne službe, već stručnjaci – lekari, biolozi, matematičari, psiholozi, ekonomisti… Upravo na osnovu njihovih analiza i preporuka su do sada delovali Parlament i Vlada. Štaviše, u aktuelnom vanrednom stanju velika formalna ovlašćenja za samostalno delovanje ima upravo dr Boni Henri, iskusni lekar trenutno u statusu „Public Health Officer“ (Oficir za javno zdravlje, prevod). Njene instrukcije su obavezujuće čak i za vladine službe!

Ipak, utisak je da su poslovi strogo podeljeni.

Dr Henri upravlja borbom protiv virusa, a Vlada brine o logistici i svemu pratećem.

Na svakodnevnim konferencijama za novinare dr Henri saopštava najnovije statističke podatke, zaljučke i eventualne dalje preporuke. Svi tu izneti podaci i dokumenti se skoro istovremeno objavljuju na zvaničnom veb sajtu tog tela i na raspolaganju su novinarima i građanima za dalje analize.

Džastin Trudo, predsednik manjinske vlade liberala koju u federalnom parlamentu podržavaju socijal-demokrate, tokom aktuelne krize u javnost najčešće izlazi saopštavajući zaključke Vlade u vezi sa državnom politikom. U diskusiji o korona virusu Trudo se najčešće poziva na zaključke stručnjaka, a neretko samo ponavlja njihove apele, dajući time i dodatnu, političku podršku. Pažnju publike i van Kanade harizmatični premijer je do sada privlačio danas retko viđenim umirujućim tonom u svojim obraćanjima građanima.

Nedavno je u svetske medije dospeo i zahvaljujući direktnoj poruci deci tokom svoje konferencije za novinare. Postupkom i rečnikom neuobičajenim za visoke zvaničnike, Trudo se izvinio mališanima zbog velikih ograničenja poput zatvaranja igrališta, apelovao na njih da pomognu svojim roditeljima ali i celokupnoj zajednici u borbi protiv opakog virusa i zahvalio im se na razumevanju. Iako prilično izvesno premijera nije gledao veliki broj dece, njegova poruka je do njih došla kroz lego-verziju ove pres-konferencije, koju je osmislio i na tviteru objavio jedan Kanađanin.

Za balkanske pojmove sigurno neuobičajena mešavina upozorenja predstavljenog na umirujuć način, očito da u Britanskoj Kolumbiji daje dobre rezultate.

Sve ovo je suštinski veoma suprotno od Srbije, gde je u borbi protiv virusa vlast primenila preporuke i iskustva totalirarnih azijskih režima, poput slanja vojske sa dugim cevima na ulice i veoma dugim policijskim časom uz pretnje zatvorskim kaznama.

Umesto dozvole starijim građanima da iz svojih stanova izlaze isključivo veoma rano ujutru, u Vankuveru je primenjen potpuno drugačiji recept. Ne samo da nema ograničenja u kretanju za bilo koga, već je preporučeno prodavnicama da u određeno doba dana ulazak omoguće isključivo starijim sugrađanima.

Umesto zatvaranja parkova, zdravstveni zvaničnici u Vankuveru apeluju na građane da više vremena provode napolju, da šetaju, budu fizički aktivni – ali sve uz jasnu poruku – održavajte rastojanje od najmanje 2 metra.  Svuda po gradu su postavljene table u kojima se građani pozivaju da „uživaju u šetnji, ali da održavaju rastojanje„.

Naravno, ovo je lako izvodivo zahvaljujući tome što u samom Vankuveru postoje desetine parkova, od kojih su neki prave pravcate prašume, kroz koje je s kraja na kraj potrebno pešačiti i po sat i po vremena. Veći deo grada je oivičen kilometrima dugim šetalištem duž širokih peščanih plaža, dok se sa druge strane iznad naselja uzdižu nepregledne pešačke staze kroz planine na kojima su pre 10 godina održane Olimpijske igre.

Sve ovo uvećava šanse da građani budu svesni i svoje odgovornosti, da poštuju propise i preporuke, a istovremeno im olakšava život u uslovima „nove normale“. Nije lako sprečiti ili umanjiti posledice po fizičko zdravlje i finansije, ali vreme provedeno pod pritiskom smrtonosnog virusa se nesumnjivo mnogo lakše provede bez dodatnog i nepotrebnog stresa.

Izvor: Novi magazin  Autor: Peđa Blagojević

____________________________________________________________