Kratak put od porodičnog nasilja do femicida

Ispred autobuske stanice u Čačku pred većim brojem svedoka u nedelju oko 17:45 ubijena je M. S. (21). Ubistvo je izvršio njen suprug M. S. zvani Š. (28) koji je rođen u Nemačkoj sa boravkom prijavljenim u lučanskom selu Rti. Nakon kraće prepirke sa M., on je iz jakne izvadio pištolj marke CZ M70, kalibra 7,65, i u nju ispalio sedam hitaca. Prema saopštenju čačanskog SUP-a, ubica M.S. za pištolj nije posedovao dozvolu.

To se dogodilo u martu 2004. godine.

Foto: Tijana Bošnjakov

M. N. (50) iz Prijevora kod Čačka ubijena je u četvrtak 18. decembra 2008. godine, pre zore u svojoj kući hicima iz dvocevke koje je ispalio M. N. (53). Ubica je, zatim, prošao dvorištem pa ušao u svoj „mercedes”, parkiran 50 metara dalje, na putu kojim je i došao u ovo selo. Tu ga je, dok je sedeo u kolima, kasnije zatekla patrola policije i naredila mu da se preda.

To se dogodilo u četvrtak 18. decembra 2008. godine.

D. K. (58) ujutru oko 6:30, u svojoj porodičnoj kući, hicem iz pištolja ubio je suprugu D. K. (49), a potom sebi pucao u glavu. Tragedija se dogodila naočigled njihovog trinaestogodišnjeg sina P.K., koji je u trenutku zločina spavao u sobi sa majkom.

Bio je maj mesec 2015. godine.

Nakon poslednjeg opisanog događaja, nije bilo slučaja femicida na teritoriji grada Čačka do danas, ali jesu zabeleženi slučajevi porodičnog nasilja u kojima su žrtve bile žene kojima su muževi naneli teške telesne povrede.

– Nasilje u porodici je jedan veliki segment rada Policijske uprave u Čačku. Ti slučajevi zahtevaju hitno postupanje i reakciju ne samo policije već i nadležnih tužilaštava i centara za socijalni rad. U Čačku beležimo veliki broj slučajeva porodičnog nasilja i zabrinjava tendencija ponavljanja skoro istog broja slučajeva iz godine u godinu tj. nemamo smanjenje broja slučajeva. Razlikuje se broj izvršenih krivičnih dela nasilja u porodici i broj prijavljenih slučajeva – kaže načelnik PU Čačak Draško Darijević.

Zakonom je dato pravo policiji da izriče izvesne hitne mere (zabrana prilaska žrtvi, udaljenje iz zajedničkog stanovanja nasilnika i žrtve, pritvor za nasilnika …) kojima će se preventivno delovati na ponavljanje nasilja.

– Tom zakonskom odredbom nama u policiji je dat vruć krompir u ruke, a mi svakodnevno postupamo po zakonskim ovlašćenjima. Ipak je to društveni problem koji traži da se još neke institucije uključe u preventivu. Mi radimo uz aktivnu saradnju sa tužilaštvom kroz Grupu za koordinaciju, ali broj prijava i saznanje da ima i prilično neprijavljenih slučajeva traže aktivniju brigu društva o ovom problemu – kaže načelnik Darijević.

Ono što može da zvuči obeshrabrujuće za sve žene izložene porodičnom nasilju i da borbu protiv femicida obeshrabri je izjava načelnika Policijske uprave da je izvršenje takvog dela praktično nemoguće sprečiti.

– Radimo na maksimalnom nivou preventive kako je zakon odredio ali manjkavost je u tome da nekoga, ko je namerio da nešto uradi, ne možete da sprečite ni izricanjem hitnih mera. Možete da ga izbacite iz kuće, da mu zabranite pristup ženi koju maltretira, ali do tragičnog ishoda ipak može doći. Morao bi da se uspostavi sistem praćenja kretanja lica kome je izrečena hitna mera. Da li je to nanogica, elektronski nadzor, nešto treće, o tome se razmišlja i u nekim drugim zemljama. Mi u Čačku smo maksimalno posvećeni ovom problemu i sprovođenju zakonskih mera, femicida nije bilo već nekoliko godina, ali brine nas konstantan broj slučajeva porodičnog nasilja – zaključuje načelnik Darijević.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su slučajevi okončanja porodičnog nasilja femicidom mogli biti prevenirani i sprečeni da je procedura od strane nadležnih poštovana. A po proceduri postoji pravljenje bezbednosnog plana.

– U tri slučaja femicida koje smo imali ove godine žene su imale povrenje u institucije ali institucije nisu sa njima napravile bezbednosni plan, nisu ih pozivali na grupu za koordinaciju i saradnju da ih pitaju kako one procenjuju svog nasilnika. Potrebno je da žrtve porodičnog nasilja učestvuju u pravljenju bezbednosnog plana, da znaju alternative šta da urade ako nasilnik uradi to, a šta ako uradi nešto drugo – navodi Vanja Macanović.

Sva tri femicida koja smo pomenuli na početku ovog teksta izvršena su vatrenim oružjem. Autonomni ženski centar ima konkretan predlog kako smanjiti rizik.

– Mi smo na javnoj raspravi o Zakonu o oružju i municiji predlagali da se u postupku izdavanja dozvole za posedovanje oružja kada neko podnese takav zahtev o tome obaveste i punoletni članovi njegove porodice i da se traži i njihovo mišljenje i da to da neko traži oružje ne sme da ostane tajna za njegove ukućane. 

– Kod nas se dešava da profesionalci obesmišljavaju zakon i sa tim mora da se prestane. Stalno se spominje da naši zakoni ne valjaju, a oni su zapravo dobri, što ne znači da ne mogu biti i bolji, ali problem je što se ne primenjuju. I onda i pored Hitnih mera za sprečavanje nasilja u porodici imamo veliki broj femicida – kaže Macanović.

_____________________________________________________________________________