Kuda ide čačansko groblje

Potreba za proširenjem Gradskog groblja je evidentna, a više od dve decenije vodi se polemika o tome kako da se taj problem reši. Bilo je do sada nekoliko varijanti, počev od one da se sahrane obavljaju dok postoje slobodni kapaciteti na sadašnjoj lokaciji Gradskog groblja, a kada se sva mesta popune, da nova lokacija Gradskog groblja bude na Ljubićkom brdu.

Kao prelazno rešenje dok se pripremi nova lokacija pominjan je i Krematorijum, kao moguća varijanta.

Druga varijanta bilo je proširenje postojećeg Gradskog groblja ka Loznici.  Nekome je palo na pamet da bi groblje moglo da se proširi ka Spomen parku sečom šume u tzv. Krasojevića zabranu koja sada deli Gradsko groblje i Spomen park. 

Za svaki od predloga bilo je argumenata i za i protiv, osim ovog poslednjeg za koga je teško naći bilo koji argument koji bi ga učinio razumnim.

A upravo se za tu varijantu opredelilo aktuelno gradsko rukovodstvo. Tako je i raspisan Javni poziv za prezentaciju urbanističkog projekta i projekta preparcelizacije na Gradskom groblju, čiji je obrađivač „Urbopolis“ iz Beograda.

Ta javna prezentacija trajala je svega sedam dana od 22. do 29. oktobra ove godine, što treba shvatiti samo uslovno jer, kako je oglašeno, javna prezentacija bila je organizovana u radnim prostorijama Gradske uprave za urbanizam svakog radnog dana od 8:00 – 14:00, zatim u centralnom ulaznom holu zgrade Grada i na sajtu Grada Čačka.

Kada se ima u vidu da su u tom periodu bila i dva neradna dana vikenda (subota i nedelja) kada građanima nije bio dostupan pristup kancelarijama Uprave za urbanizam i ulazni hol zgrade i kada se sabere ukupan broj sati kada su građanima bili dostupni predstavnici stručne službe uprave ispada da je javna prezentacija trajala svega 48 sati.

Takođe nije bilo za očekivati da bi građani koji su zaposleni mogli da izlaze sa svojih radnih mesta kako bi u dostupno vreme mogli da steknu uvid u urbanistički projekat proširenja Gradskog groblja.

Ovo je samo jedna od primedbi koju su u svojoj protestnoj peticiji naveli zainteresovani građani, pre svega oni koji žive u naselju Spomen park i preko čijih parcela je planirana preparcelacija.

U dopisu građani navode opravdane razloge za svoj prigovor. Najpre ukazuju na opštu opasnost od klizišta i ugrožavanja njihovih stambenih objekata, a samim tim i njihove egzistencije. Teško je osporiti sumnju da bi uklanjanje šume moglo učiniti brdski teren nebezbednim i da bi se mogla pojavuiti klizišta, naročito kada se ima u vidu da su sanirana i potencijalna klizišta već uneta u geografskim kartama tog područja.

Sledeća primedba odnosi se na opštu opasnost od izazivanja zaraza i ekoloških zagađenja. Ne može se zanemariti činjenica da je već bilo izlivanja sadržaja iz grobova, a kako je preparcelacijom predviđeno da pojedina grobna mesta budu postavljena na severnoj padini Spomen parka, na samo par metara od porodičnih kuća, jasno je da postoji potencijalna opasnost za ugrožavanje zdravlja ljudi i zagađenja i kontaminacije zemljišta, bunara, povrtnjaka i voćnjaka.

Građani su naveli i infrastrukturne probleme misleći pre svega na glavnu ulicu u svom naselju, koja je inače najstrmija ulica u Čačku, izuzetno uska i bez trotoara, namenjenu za prolazak stanara te ulice. Proširenje ulice praktično je nemoguće zbog gustine naselja, a svaka malo veća cirkulacija saobraćaja stvara zagušenja.

U tim uslovima u danima zadušnica, pa i sahrana može nastati totalni kolaps i blokada saobraćaja koji čak ni intervencija saobraćajne policije ne može da reguliše.

Na kraju, mada ne namerno i kao manje značajan problem, građani navode i problem seče stoletne šume zarad dobijanja par stotina grobnih mesta. Prema urbanističkom planu proširenja Gradskog groblja bilo bi posečeno ne nekoliko stoletnih stabala, već čitava šuma koja ne samo da sprečava pojavu klizišta već i čini pluća ovog dela grada.

Osim ekološkog Krasojevića zabran ima i memorijalni i turistički značaj kao deo kompleksa Spomen parka i merazumno bi bilo poseći celu šumu radi pravljenja slobodnih grobnih mesta koja će se popuniti za godinu-dve dana.     

Na kraju, mi ne bi bili Srbi kada ne bi potegli i argument ulizivanja vlastima, pa se tako u peticiji našla i rečenica kojom meštani Spomen parka podsećaju aktuelnu vlast da im je, dok je bila opozicija 2009. godine, kao tadašnja opozicija dala podršku da zaustave suludi plan tadašnje političke garniture na vlasti da sprovede isti ovakav urbanistički plan proširenja Gradskog groblja. Podsećaju da su tada, od ovih koji su sada na vlasti, dobili čvrsta uveravanja da se „ovo pitanje više neće pokretati u ovom obliku“.

Kako bi onima koji su im nešto obećali pa sad zaboravili, pomogli da reše problem proširenja groblja potpisnici peticije sa Spomen parka predlažu da proširenje groblja ide na južnu stranu brda na potez ka Lozničkom putu gde nema ni jedne kuće i gde je čitava površina nenaseljena, a mogućnosti za infrastrukturu mnogo jednostavnije.

Umesto ka praznim livadama, planeri predlažu širenje groblja kroz šumu ka Spomen parku       Foto: Google Maps

Kao što i sami meštani Spomen parka slute, jedina činjenica koja im ne ide na ruku je ekonomske prirode – novac.

Proširenje groblja ka Lozničkom putu bilo bi skopčano sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa ili jednostavnije rečeno sa izdvajanjem novca za otkup zemljišta od sadašnjih vlasnika. Na drugom tasu je šuma u Krasojevića zabranu koja je u državnom vlasništvu i koju je lako poseći – jer što je džaba nije skupo. Pa još kada vlast nema sluha za ekologiju, a ova čačanska je upravo po tome poznata, svi argumenti protiv ovog rešenja padaju u vodu.

____________________________________________________________