Kvazi ekolozi ili kvazi gradonačelnik

Lokalni svadbarski snimatelj koga je lično predsednik Srbije odlikovao za „izuzetan doprinos medijskoj delatnosti“ sve one koji se protive gradnji vidikovca na Kablaru i nameri gradonačelnika Čačka i premijerke Srbije da se u tu namenu potroši više stotina miliona budžetskog novca, naziva probisvetima, idiotima, mrziteljima meštana Kablara „koji su imali stoletni san da Kablar napreduje tako što će se izgraditi stakleni vidikovac„.

Mesta predviđena za gradonačelnika, premijerku i ostale zagovornike gradnje staklenog vidikovca na Kablarau ostala upražnjena jer se gosti nisu odazvali pozivu na javnu debatu

Milun Todorović, gradonačelnik Čačka nije se odazvao pozivima ni na jednu javnu debatu na temu gradnje staklenog vidikovca, o korisnosti ili štetnosti takve ideje, a mlade ekologe koji od polovine prošle sedmice javno postavljaju pitanja legalnosti započete gradnje pristupnog puta kojim će teška mehanizacija moći da priđe lokaciji za gradnju, naziva „kvazi ekolozima„.

Baš lepo od gradonačelnika, nema šta. Zar nije dovoljno vređati političke neistomišljenike svakog dana, nego sada i mlade sugrađane. One koji uprkos gradonačelnikovoj najavi „odliva mozgova“ iz Čačka auto-putem Miloš Veliki, ipak nisu otišli.

Zar i odbijanje da razgovara sa svojim sugrađanima, mladima i starijima na javnim tribinama u januaru u Biblioteci i u maju na Kablaru nije dovoljna uvreda, kad se već našlo vremena da se ode u kućnu posetu aktivistima SNS-a zajedno sa predsednikom Mesne zajednice koji, gle slučaja i ne živi na Kablaru i sa kamermanom za svadbe i sahrane koji za sve pare koje dobija iz budžeta Grada na potpis gradonačelnika, treba da ovekoveči i publikuje taj izlazak „među narod“ na Kablaru.

Zar nije uvreda pričati  Kablarcima da će im poteći med i mleko, ako im za skoro puna dva mandata nije asfaltiran ni metar puta, osim par stotina metara do parkinga za autobuse koji vazda zvrji prazan, a i taj put se već osipa.

Nije im ni elektromreža urađena, pa svako malo Kablarci koje čeka „svetla budućnost“ čim stigne vidikovac, sede u mraku dok im se namirnice tope u zamrzivačima. I onaj most na kome nastradaše četiri dobra mladića nije popravljan mesecima, a i sada je potencijalna opasnost zbog klizišta koje obrušava put i suženja kolovoza preko mosta koje je kad padne mrak neosvetljeno i rizično.

Zar nije uvreda i kada se ljudima prećutkuje da i ono što se izgradilo u Čačku niko ne održava i da je svaka komunalna investicija propala za manje od godinu dana.

Zar nije uvreda i to što se opstanak na vlasti gradi sa tezom „zavadi pa vladaj“, pa se punim ustima seje zlo seme po Kablarcima tvrdnjom da oni što su protiv gradnje vidikovca žele da im napakoste i što im se pune uši tvrdnjom da su oni gazde Kablara jer gore žive na svojim vekovnim ognjiištima i da se samo oni pitaju šta gore treba, a šta ne treba.

Pa ko ih je pitao kad se u Kabinetu premijerke donosila odluka gde će i šta da se gradi kojekude po Srbiji za masne provizije, pa se tako stiglo i do staklenog vidikovca na Kablaru.

Šta bi ti Kablarci rekli da su ih gradonačelnik i premijerka pitali: Evo ljudi imamo nekih dokonih para u budžetu šta biste vi da vam izgradimo na Kablaru – puteve, da popravimo struju, da vam damo subvencije za poljoprivredu i seoski turizam ili da napravimo čudo neviđeno stakleni vidikovac.

Zar nije uvreda igrati se sa ljudima koji žive u teškim uslovima i pričati im bajke da će sve što nije urađeno na Kablaru biti izgrađeno: i voda i struja i putevi i Internet i turizam i nova radna mesta, baš sve – samo da se prvo napravi stakleni vidikovac.

Na kraju Kablar nije samo zavičajno vlasništvo Kablaraca. Oni jesu gazde svojih imanja, ali ostale šume, livade, visovi, potoci, ćuvici pripadaju svima nama. I svi se pitamo šta je korisno za Kablar, a šta nije. I niko nema tapiju da uništava ono što je priroda hiljadama godina stvarala.

____________________________________________________________